Jeste li zatrpali dete slobodnim aktivnostima?

Ako niste sigurni da li je dete preopterećeno, najbolje je posmatrati ga. Ukoliko tokom dana ne pokazuje često umor, nervozu ili nezainteresovanost, smeje se, nema problema s apetitom, svakog dana ima vremena za igru i druženje s vršnjacima, bez teškoća prati nastavu i pokazuje želju za učenjem i savladavanjem novih znanja i veština, ne govori često o uspehu i u vanškolskim aktivnostima ne pokazuje preteranu želju za nadmetanjem, to vrlo verovatno znači da je zadovoljno i nije preopterećeno.

Slobodne aktivnosti podstiču dečji društveni razvoj, omogućavaju im prostor za vežbu i sticanje novih veština, a najčešće su deci i zabavne. Nesigurna, povučena deca, kao i ona koja imaju problema sa samopouzdanjem, sklonija su procenjivanju svojih vrednosti kroz uspeh u tim aktivnostima, a decu koja uspešno savladavaju školski program i imaju puno slobodnog vremena treba zainteresovati nečim kreativnim, podsticajnim i korisnim kako bi svoje slobodno vreme provodila što kvalitetnije, a ne samo pred televizorom i kompjuterom.

Ipak, uz sve dobrobiti vanškolskih aktivnosti treba znati da prevelik broj obaveza može da preoptereti dete pa je potrebno naći meru i ostaviti mu dovoljno slobodnog vremena za prijatelje i porodični život. I upravo je to pitanje koje muči mnoge roditelje jer često ne umeju da procene koliko je previše, posebno zato što je klincima drago da imaju raznovrsne aktivnosti.

Do preopterećenosti najčešće dolazi kada je sva detetova energija usmerena samo na jednu oblast, npr. obaveze. Tada možete da primetite da, čak i ako se samo dete ne žali ili ne želi da odustane od neke slobodne aktivnosti, postoje promene u njegovom ponašanju. Promene na koje treba pripaziti su razdražljivost, nemir, agresivno ponašanje, potištenost, umor, teškoće s koncentracijom, problemi sa spavanjem, gubitak apetita, bezvoljnost i nedostatak motivacije, žaljenje na glavobolje i bolove u stomaku, zaostajanje u školi ili uznemirenost pre takmičenja ili priredbe (povezano s konkretnom aktivnošću kojom se dete bavi). Deca različito reaguju na preopterećenost i zato je bitno da im roditelji posvećuju pažnju i podstiču ih da kažu kako se osećaju i daju do znanja da je moguće odustati od nečega. Uz sve ove savete takođe je važno da vlastita očekivanja prilagodite mogućnostima deteta jer često roditelji u želji da pruže što više ili potajno ispune svoje želje iz detinjstva nesvesno opterete dete.

Mama, ne želim više na košarku!

Roditelji se često pitaju šta da učine kada im dete kaže da želi da prestane da pohađa određenu slobodnu aktivnost. I u ovom slučaju bitno je da pratite njegove reakcije. Ukoliko dete na slobodnu aktivnost ide prigovarajući, ali redovno s nje izlazi nasmejano i govori o tome kako je bilo zabavno, verovatno ne postoji razlog za brigu. Takođe je važno voditi računa o tome da olako odustajanje može učiti dete brzinskom, kratkoročnom zadovoljstvu i može poslati poruku da je u redu odustati čim postane teže, što dete može da prenese i na druga područja svog života. Nikako, međutim, nemojte koristiti metod s podmićivanjem, pa nuditi nagrade ili pretiti kaznom.

Izvor: tportal.hr
Foto: Sira Anamwong/FreeDigitalPhotos.net