Valdorf pedagogija "izvlači" najbolje iz deteta

Valdorf pedagogija "izvlaci" najbolje iz deteta Sta je to valdorfska pedagodija, kakav je to metod vaspitanja i obrazovanja? Kako je nastao? - Valdorf pedagogija je jedna od najrasirenijih alternativnih obrazovnih metoda koje se primenjuju u radu sa decom sirom sveta, a humani pristup celovitom bicu deteta, zasnivanje plana i programa na razvojnim potrebama dece odredjenog uzrasta, razvijanje dusevnih snaga deteta kroz umetnicki pristup sadrzajima i razvijanje osecaja zajednistva cine da ovaj obrazovni model postaje sve privlacniji roditeljima i nastavnicima i na nasim prostorima. U nasem okruzenju postoje Valdorf skole i vrtici u Hrvatskoj, Bosni, Rumuniji, Madjarskoj, Makedoniji, a nadamo se da ce od septembra 2013. krenuti sa radom prvi Valdorf vrtic u Beogradu. Valdorf pedagogija je rodjena sa skolom, koju je osnovao Rudolf Stajner 1919. u fabrici cigareta "Waldorf-Astorija" (odakle potice naziv Valdorf) u Stutgartu u Nemackoj, na zahtev Emila Molta, sefa fabrike. Skola je osnovana za decu zaposlenih u fabrici, a Stajnerova pedagogija je vrlo brzo krenula da se siri, kao pedagogija koja gaji i uci celovito bice, postuje i podrzava fizicki, mentalni, emotivni i duhovni razvoj coveka, objasnjava Sanvila Domic. Sta je ono sto razlikuje klasicnu pedagogiju (pedagogiju sa kojom se surecemo u nasem obrazovnom sistemu) od valdorfske pedagogije? - U Valdorf pedagogiji se gaji individualnost deteta. Ovo se postize tako sto se radi u malim grupama, svako dete se posmatra i prati se njegov razvoj u saradnji izmedju roditelja i vaspitaca, metodika rada se prilagodjava pojedincu i grupi, sto ne znaci da struktura ne postoji. Postoji uredjen ritam rada, koji detetu pruza sigurnost, ali u okviru ritma, plan i program se uoblicava na osnovu potreba deteta. Takodje, dete ima priliku da se isproba u raznovrsnim umetnickim i radnim aktivnostima (vezenje, pletenje, crtanje, slikanje, vajanje, obrada drveta, gajenje biljaka, kucni poslovi, sviranju instrumenta - frule za predskolski uzrast, filcanje...), tako da moze da otkrije sta ga zanima, u cemu je dobro, a takodje da se osposobi za raznovrsne poslove. Decje aktivnosti su osmisljene tako da angazuje dete na svim nivoima - fizickom, mentalnom, emotivnom, duhovnom, slicno angazovanju svih vrsta inteligencija po dr Hauardu Gardneru. Elektricni uredjaji se ne koriste u Valdorf vrticu, vec vaspitaci deci pricaju prie, umesto da im pustaju crtane, sviraju i pevaju, umesto da pustaju radio, tako deca koriste svoju mastu, stvaraju svoje slike slusajuci i zamisljajuci, sto gledajuci televiziju ne mogu. Ovo je jako bitno za kasnije resavanje logickih i matematickih zadataka. Takodje je bitan dobar uzor, a deca koja vide da odrasli lepo pricaju, glume, pevaju i sviraju, saznaju da i oni sve to mogu. Ideja je da se sto vise aktiviraju ljudske sposobnosti i da se intenziviraju medjuljudski odnosi, tako da deca kroz interaktivne aktivnosti primaju toplotu i brigu odraslih, sto, ponavljam, gledajuci televiizju ne mogu. Deca su svakodnevno napolju i u kontaktu sa prirodom, bez obzira na vremenske uslove (leti u hladu, po kisi kabanice i cizmice, zimi salovi, rukavice i kape). Vrtici su uglavnom blizu sume, parka ili imaju svoje veliko dvoriste. Valdorf igracke i umetnicki materijali su od prirodnih materijala (drvo, vuna, vosak...). Enterijer je brizno uredjen, tako da se deca osecaju sigurno, domacinski, kao kod svoje kuce. Odrzavaju se porodicne vrednosti, tako da su roditelji ukljuceni u aktivnosti vrtica, a saradnja dece, decje porodice i vaspitaca je osnova funkcionisanja vrtica. O ishrani se jako vodi racuna - da namirnice budu zdrave i po mogucstvu organske. Gde ste vi izucavali ovu metodu obrazovanja dece, kako ste se vi licno opredelili da sprovodite ovu metodu u praksi? - Ja zavrsavam studije Valdorf pedagogije u Zagrebu. Pre dve godine, nakon sest godina rada sa decom sam pozelela da uvedem novine u rad, tako sam dosla do Valdorf pedagogije, ali zelju da radim u Valdorf vrticu sam dobila nakon boravka u Valdorf vrticima u Hrvatskoj i Sloveniji, gde sam se odusevila atmosferom i zadovoljstvom dece, vaspitaca i roditelja u tim ustanovama. Pozelela sam da deca i roditelji imaju priliku kod nas da odrastaju zdravije, drugacije. A onda se oformio tim sjajnih zena, u kom je Zana Borisavljevic, osnivacica Obrazovanja plus, Ranka Marinkovic - vaspitacica sa 35 godina radnog iskustva, Olivera Petrovic - valdorf vaspitacica i Dragana Milic - vaspitacica u bolnici i zajedno smo krenule u akciju otvaranje vrtica, kaze Sanvila Domic. Koliko nasa deca prihvataju ovu vrstu pedagogije i koliko napreduju, a kako je prihvataju roditelji? - Ja sam u svom radu sa decom predskolskog uzrasta primenjivala elemente valdorf pedagogije (uvodjenje ritma u aktivnosti, prelazne aktivnosti, gestovne i prstovne igre, pevanje itd.) i deca su odlicno reagovala. Svi ti elementi su brizni i nezni za decu i njima to jako prija. Vrlo brzo su se prebacili na novi sistem, meni je bilo lakse da radim, a cini mi se da su oni zahvalni sto sam se trudila da se posvetim svim aspektima njihovih bica. Takodje smo u toku prosle i ove godine organizovale, Olivera Petrovic i ja, radionice za roditelje, vaspitace, ucitelje, pedagoge i sve zaitneresovane za Valdorf pedagogiju i roditelji i vaspitaci su se nakon radionica javljali da su imali odlicne rezultate primenjujuci nesto od onoga sto su naucili na radionicama. Da li je vazno da se ovih metoda razvoja dece pridrzavamo i kod kuce odnosno da li roditelji objektivno imaju vremena i mogucnosti da sprovode isti nacin odgajanja dece kod kuce? - Vazno jeste, koliko god da mogu. Valdorf metode dosta olaksavaju vaspitanje odraslima, jer su prakticne i prate ritam zivota. Pustiti dete da sa roditeljima pere sudove, kuva, cisti, usisava auto - to je Valdorf pedagogija. Ono se uci zivotu, stice ritam navika, ima dobar uzor, a istovremeno provodi vreme sa roditeljima. Uglavnom nemamo vremena, pa nam je lakse da posadimo dete da gleda, dok mi na brzinu nesto zamesimo, pripremimo, da nam ne smeta, a tako ne damo priliku detetu da uci, da stekne iskustvo, da bude aktivno. Boraviti sa detetom napolju u prirodi - to je Valdorf. Ispiricati detetu pricu pred spavanje. Svako jutro mu pozeleiti dobro jutro i zagrliti ga, svako vece pozeleti mu laku noc i poljubiti ga, to su ritam i sigurnost koji su detetu potrebni i to je Valdorf! Procitajte vise o ovoj temi na Fejsbuk stranici Valdorfska Pedagogija - Srbija! Skole i predskolske ustanove sirom svetu rade po raznim modelima holistickog obrazovanja, a u proteklih nekoliko decenija posebno se isticu one koje rade na principima Valdorf pedagogije. Ovaj obrazovni model postaje sve privlacniji roditeljima i nastavnicima i na nasim prostorima. Sta je zapravo Valdorf pedagogija za "Super zenu" objasnjava Sanvila Domic, direktorka Centra za obrazovanje "Zvoncica" i uskoro Valdorf vaspitacica. Jelena Radenovic Skole i predskolske ustanove sirom svetu rade po raznim modelima holistickog obrazovanja, a u proteklih nekoliko decenija posebno se isticu one koje rade na principima Valdorf pedagogije.

Šta je to valdorfska pedagodija, kakav je to metod vaspitanja i obrazovanja? Kako je nastao?

- Valdorf pedagogija je jedna od najraširenijih alternativnih obrazovnih metoda koje se primenjuju u radu sa decom širom sveta, a humani pristup celovitom biću deteta, zasnivanje plana i programa na razvojnim potrebama dece određenog uzrasta, razvijanje duševnih snaga deteta kroz umetnički pristup sadržajima i razvijanje osećaja zajedništva čine da ovaj obrazovni model postaje sve privlačniji roditeljima i nastavnicima i na našim prostorima. U našem okruženju postoje Valdorf škole i vrtići u Hrvatskoj, Bosni, Rumuniji, Mađarskoj, Makedoniji, a nadamo se da će od septembra 2013. krenuti sa radom prvi Valdorf vrtić u Beogradu.

Valdorf pedagogija je rođena sa školom, koju je osnovao Rudolf Štajner 1919. u fabrici cigareta "Waldorf-Astorija" (odakle potiče naziv Valdorf) u Štutgartu u Nemačkoj, na zahtev Emila Molta, šefa fabrike. Škola je osnovana za decu zaposlenih u fabrici, a Štajnerova pedagogija je vrlo brzo krenula da se širi, kao pedagogija koja gaji i uči celovito biće, poštuje i podržava fizički, mentalni, emotivni i duhovni razvoj čoveka, objašnjava Sanvila Domić.

Šta je ono što razlikuje klasičnu pedagogiju (pedagogiju sa kojom se surećemo u našem obrazovnom sistemu) od valdorfske pedagogije?

- U Valdorf pedagogiji se gaji individualnost deteta. Ovo se postiže tako što se radi u malim grupama, svako dete se posmatra i prati se njegov razvoj u saradnji između roditelja i vaspitača, metodika rada se prilagođava pojedincu i grupi, što ne znaci da struktura ne postoji. Postoji uređen ritam rada, koji detetu pruža sigurnost, ali u okviru ritma, plan i program se uobličava na osnovu potreba deteta. Takođe, dete ima priliku da se isproba u raznovrsnim umetničkim i radnim aktivnostima (vezenje, pletenje, crtanje, slikanje, vajanje, obrada drveta, gajenje biljaka, kućni poslovi, sviranju instrumenta - frule za predškolski uzrast, filcanje...), tako da moze da otkrije šta ga zanima, u čemu je dobro, a takođe da se osposobi za raznovrsne poslove.

Dečje aktivnosti su osmišljene tako da angažuje dete na svim nivoima - fizičkom, mentalnom, emotivnom, duhovnom, slično angažovanju svih vrsta inteligencija po dr Hauardu Gardneru.

Električni uređaji se ne koriste u Valdorf vrtiću, već vaspitači deci pričaju prie, umesto da im puštaju crtane, sviraju i pevaju, umesto da puštaju radio, tako deca koriste svoju mastu, stvaraju svoje slike slušajući i zamišljajući, što gledajući televiziju ne mogu. Ovo je jako bitno za kasnije rešavanje logičkih i matematičkih zadataka. Takođe je bitan dobar uzor, a deca koja vide da odrasli lepo pričaju, glume, pevaju i sviraju, saznaju da i oni sve to mogu. Ideja je da se što više aktiviraju ljudske sposobnosti i da se intenziviraju međuljudski odnosi, tako da deca kroz interaktivne aktivnosti primaju toplotu i brigu odraslih, što, ponavljam, gledajući televiizju ne mogu.

Deca su svakodnevno napolju i u kontaktu sa prirodom, bez obzira na vremenske uslove (leti u hladu, po kiši kabanice i čizmice, zimi šalovi, rukavice i kape). Vrtići su uglavnom blizu šume, parka ili imaju svoje veliko dvorište.

Valdorf igračke i umetnički materijali su od prirodnih materijala (drvo, vuna, vosak...).

Enterijer je brižno uređen, tako da se deca osećaju sigurno, domaćinski, kao kod svoje kuće. Održavaju se porodične vrednosti, tako da su roditelji uključeni u aktivnosti vrtića, a saradnja dece, dečje porodice i vaspitaća je osnova funkcionisanja vrtića.

O ishrani se jako vodi računa - da namirnice budu zdrave i po mogućstvu organske.

Gde ste vi izučavali ovu metodu obrazovanja dece, kako ste se vi lično opredelili da sprovodite ovu metodu u praksi?

- Ja završavam studije Valdorf pedagogije u Zagrebu. Pre dve godine, nakon šest godina rada sa decom sam poželela da uvedem novine u rad, tako sam došla do Valdorf pedagogije, ali želju da radim u Valdorf vrtiću sam dobila nakon boravka u Valdorf vrtićima u Hrvatskoj i Sloveniji, gde sam se oduševila atmosferom i zadovoljstvom dece, vaspitača i roditelja u tim ustanovama. Poželela sam da deca i roditelji imaju priliku kod nas da odrastaju zdravije, drugačije. A onda se oformio tim sjajnih žena, u kom je Žana Borisavljević, osnivačica Obrazovanja plus, Ranka Marinković - vaspitačica sa 35 godina radnog iskustva, Olivera Petrović - valdorf vaspitačica i Dragana Milić - vaspitačica u bolnici i zajedno smo krenule u akciju otvaranje vrtića, kaže Sanvila Domić.

Koliko naša deca prihvataju ovu vrstu pedagogije i koliko napreduju, a kako je prihvataju roditelji?

- Ja sam u svom radu sa decom predškolskog uzrasta primenjivala elemente valdorf pedagogije (uvođenje ritma u aktivnosti, prelazne aktivnosti, gestovne i prstovne igre, pevanje itd.) i deca su odlično reagovala. Svi ti elementi su brižni i nežni za decu i njima to jako prija. Vrlo brzo su se prebacili na novi sistem, meni je bilo lakše da radim, a čini mi se da su oni zahvalni što sam se trudila da se posvetim svim aspektima njihovih bića.

Takođe smo u toku prošle i ove godine organizovale, Olivera Petrović i ja, radionice za roditelje, vaspitače, učitelje, pedagoge i sve zaitneresovane za Valdorf pedagogiju i roditelji i vaspitači su se nakon radionica javljali da su imali odlične rezultate primenjujući nešto od onoga sto su naučili na radionicama.

Da li je važno da se ovih metoda razvoja dece pridržavamo i kod kuće odnosno da li roditelji objektivno imaju vremena i mogućnosti da sprovode isti način odgajanja dece kod kuće?

- Važno jeste, koliko god da mogu. Valdorf metode dosta olakšavaju vaspitanje odraslima, jer su praktične i prate ritam života. Pustiti dete da sa roditeljima pere sudove, kuva, čisti, usisava auto - to je Valdorf pedagogija. Ono se uči životu, stiče ritam navika, ima dobar uzor, a istovremeno provodi vreme sa roditeljima. Uglavnom nemamo vremena, pa nam je lakše da posadimo dete da gleda, dok mi na brzinu nešto zamesimo, pripremimo, da nam ne smeta, a tako ne damo priliku detetu da uči, da stekne iskustvo, da bude aktivno. Boraviti sa detetom napolju u prirodi - to je Valdorf. Ispiričati detetu priču pred spavanje. Svako jutro mu poželeiti dobro jutro i zagrliti ga, svako veče poželeti mu laku noć i poljubiti ga, to su ritam i sigurnost koji su detetu potrebni i to je Valdorf!

Pročitajte više o ovoj temi na Fejsbuk stranici Valdorfska Pedagogija - Srbija!