Lepe, obrazovane i same: Kako je to moguće?

Dvadesetsedmogodišnja Olivera Vuković, apsolventkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, deli sudbinu tipičnih Beograđanki na pragu tridesetih: lepa je, obrazovana i sama. Iako vodi prilično intenzivan društveni i akademski život i vreme uglavnom provodi na fakultetu ili u kafićima, Olivera iskreno kaže:

“Jednostavno, niko nikome ne prilazi! Mladići i devojke sede u odvojenim grupicama, odmeravaju se ispod oka ili samo gledaju u svoje mobilne telefone. Ako dođe do neke komunikacije, traži se Fejsbuk-profil i to je to. Dešava se da mi neko uzme telefon i nikad se više ne javi. Ne shvatam poentu”, iskreno kaže Olivera, koja dodaje da je, uprkos ličnom otporu prema društvenim mrežama, otvorila svoj profil na Fejsbuku kako bi stekla nova poznanstva.

“Ja donekle mogu da razumem muškarce – ako nemate stalan posao i stan, a mislite da je svaka devojka ‘mentalna dvojnica’ Stanije ili Soraje, koja od muškarca očekuje da im obezbede život na visokoj nozi, jasno mi je zašto nam ne prilaze”, dodaje Olivera i kaže da gotovo sve njene bliske drugarice i prijatelji imaju problem da nađu partnera.

Da li je roditelji često pitaju “kad će da se uda”?

“Da! Ali ja im uvek kažem: Lakše je bilo vama. Možda su bila siromašnija vremena, ali je postojala perspektiva. Znalo se da ćete dobiti posao i stan, ako se strpite. Sada se na posao čeka godinama, a stan je postao ‘misaona imenica’. Meni često govore da je nekada bilo siromašnije vreme, ali da su se deca više rađala. Međutim, meni se čini da su se ljudi tada mnogo više družili. Kada slušam priče svojih roditelja, imam utisak da je udvaranja i romantike bilo ‘u neograničenim količinama’. Ljudi su bili upućeni jedni na druge, jer nije bilo društvenih mreža i upoznavanje nije predstavljalo nikakav problem. Mislim da je uprkos internetu, mobilnim telefonima i društvenim mrežama, moja generacija osuđena na samoću i otuđenost”, tužno konstatuje ova devojka.

Olivera priznaje da je nerviraju apeli državnih dušebrižnika da treba rađati što više dece kako bi se poboljšao natalitet.

“Za razliku od američkog predsednika Kenedija, koji je svojim sunarodnicima govorio: ‘Nemojte da pitate šta vaša država može da uradi za vas, već šta vi možete da uradite za svoju državu’, smatram da imam pravo da pitam: a šta je moja država učinila da ja zasnujem porodicu. Na koji način mi je pomogla? Da li me čeka posao kada završim studije? Da li ima olakšica za mlade bračne parove da podignu stambeni kredit pod povoljnijim uslovima? Zašto je država dozvolila poslodavcima da ženama prilikom zapošljavanja guraju pod nos ugovore kojima se one obavezuju da u narednom periodu neće rađati i da ih otpuštaju kada zatrudne ili kada se vrate sa porodiljskog odsustva”, pita se Olivera.

Nakon što je okončala sedam godina dugu vezu, tridesetpetogodišnja Željka Brkić pronašla je novu ljubav – treninge i fizičku aktivnost. Posvetila se karijeri instruktora bodi-pampa i veoma je zadovoljna svojim životom, iako priznaje da bi bilo lepše da taj život deli sa nekim. Na pitanje da li joj muškarci prilaze, ona sa osmehom odgovara: “Naravno da mi ne prilaze, kada mogu da podignem veću težinu od njih.”

Željka za sebe u šali kaže da se jednako dobro snalazi i sa tegovima i sa rečima: osim što je “Les Mils” instruktor bodi-pampa, ona se bavi zaštitom intelektualne svojine, a ceo taj “paket” – izgled, pamet i snaga, zna da bude prilično zastrašujući za one koji bi trebalo da budu “jači pol”.

“Iako me mnogi znaju po treninzima i tegovima, moj glavni posao je zaštita patenta, žiga, dizajna. Zastupnik sam pred zavodom za intelektualnu svojinu”, kaže Željka i dodaje da trenutno nema vezu, ali da to ne znači da ne razmišlja o tome da zasnuje svoju porodicu.

“Volela bih da moj karakter ne definiše izraz: ‘ja mogu, ja znam i ja umem’, koji možda odbija muškarce, ali sam svesna da u porodici imam jaku žensku figuru, odnosno majku koja takođe ‘sve može, sve stiže i sve radi’, a od koje sam nasledila i sportski duh”, kaže Željka.

I na njenu adresu stalno stižu roditeljska pitanja – kad će da se “skrasi”…

“Mama me to stalno pita, a ja uvek isto odgovaram: ima vremena, sve se stiže, ne treba robovati vremenu ni stereotipima. Ne postoji pravo vreme za udaju i rađanje. Postoji samo prava osoba”, zaključuje Željka.

izvor i foto: politika; african_fi/freeimages.com