B92.net

Najčešći alergeni u hrani

izvor: ordinacija.hr
| Hrana | 1 komentara

Procenjuje se da oko jedan do dva odsto odraslih osoba pati od neke vrste alergije na hranu. Alergija na hranu je agresivna reakcija imunološkog sistema na određenu belančevinu u hrani. Događa se kad imunološki sistem greškom prepoznaje određenu belančevinu kao štetnu. Razlikujemo je od drugih štetnih reakcija na hranu kao što je preosetljivost na hranu, farmakološke reakcije i reakcije uzrokovane prisutnošću toksina u hrani.

Simptomi ovakvih alergija variraju od blažih (osip, oticanje kože) do vrlo teških kao što je anafilaktički šok koji može dovesti do smrti ako osoba pravovremeno ne dobije hitnu medicinsku pomoć. Alergije na hranu zasad se ne mogu izlečiti, ali je određenim metodama moguće ublažiti i tretirati alergijske reakcije. Osobama koje pate od alergija na hranu preporučuje se potpuno izbegavanje alergena.

Teoretski, bilo koja vrsta hrane može izazvati alergiju, ali zapravo je osam najčešćih alergena odgovorno za oko 90 odsto svih alergijskih reakcija na hranu.

1. Mleko

Alergija na mleko je najzastupljenija od svih alergija na hranu u dečijem dobu, a česta je i kod odraslih. Najčešći slučaj je alergija na kravlje mleko, u kojem ima dvadesetak belančevina koje mogu uzrokovati alergijsku reakciju, a većinom se radi o reakciji na alfa-s1-kazein. Podrazumeva se i alergija na sve vrste mlečnih proizvoda.

Osobama koje pate od ove alergije preporučuje se da u potpunosti izbegavaju mleko i mlečne proizvode – piju sojino ili pirinčano mleko umesto kravljeg, jedu jogurt, sir i čokoladu koji ne sadrže mleko. Treba izbegavati i proizvode koji nisu na bazi mleka, ali sadrže mlečne derivate i belančevine u manjem postotku (čokolada, keks, žitarice, prerađeno i konzervirano meso), kod kojih su ti sastojci obično navedeni na deklaraciji.

2. Jaja

Alergija na jaja uglavnom se pojavljuje u detinjstvu – to je druga po redu najčešća alergija na hranu u dečijem dobu. Većinom se radi o reakciji na neke od belančevina u belancetu – ovomucin, ovalbumin, ovotransferin i lizozim. Ređe su alergije na belančevine u žumancetu – livetin, vitelin i fosfovitin. Osoba koja reaguje na belančevine iz belanceta često može bez problema da jede žumance i obrnuto.

Tipični simptomi su svrab u ustima i ždrelu, osip, mučnina, konjuktivitis i astma. Retko dolazi do anafilaktičkog šoka. Ova alergija se tretira potpunim izbegavanjem konzumiranja jaja i hrane koja je bila u kontaktu s jajima. Većina dece koja pate od ove alergije preboli alergiju do pete godine života, ali neke osobe ipak ostaju alergične do kraja života.

3. Kikiriki

Alergija na kikiriki je vrlo česta, posebno kod dece. Ova alergija je jedan od najčešćih uzroka teških alergijskih napada. Tačan uzrok alergije na kikiriki zasada je nepoznat. Tipični simptomi su kožne reakcije, svrab u području grla i usta, stezanje u grlu, otežano disanje i problemi s varenjem.

Kod nekih ljudi čak i izrazito male količine mogu izazvati alergijsku reakciju. Ponekad je dovoljno samo da osoba dođe u kontakt s tragovima kikirikija, npr. kroz konzumaciju nerafiniranih masnoća koje sadrže kikiriki u tragovima ili kada neko drugi u blizini jede kikiriki.

4. Orašasti plodovi

Ova alergija obično se javlja između druge i četvrte godine života i u većini slučajeva traje ceo život. Izaziva je nekoliko vrsta belančevina prisutnih u ovim plodovima, a najčešće su to albumin i vicilin. Među orašastim plodovima najčešća je alergija na orahe, lešnike, bademe, pinjole, kao i brazilske, indijske i makadamija oraščiće.

Od svih čestih alergena, orašasti plodovi najčešće izazivaju teške alergijske reakcije kao što je anafilaktički šok. Ostali karakteristični simptomi su mučnina, bol u donjem delu trbuha, kožne reakcije, astma, kašljanje i hrapavost. Osim u čokoladi, keksu i pecivu, mogu se nalaziti i u testenini, medu, žitaricama, prelivima za salatu i ostalim prerađenim prehrambenim proizvodima, a čest su sastojak i u sapunima, gelovima za tuširanje i mnogim drugim kozmetičkim proizvodima.

5. Soja

Ova alergija je česta kod dece, ali većina preboli alergiju do druge godine života. Alergiju uzrokuju belančevine u zrnu soje, posebno neke od rezervnih (skladišnih) belančevina koje služe za rast nove biljke, kao što su vicilin i legumin.

Simptomi su slični kao kod alergije na mleko te uključuju kožne reakcije, mučninu, smetnje s varenjem i poteškoće u disanju. Retko izaziva anafilaktički šok.

Soju je danas u ishrani teško izbeći jer je sadrži oko dve trećine svih prerađenih prehrambenih proizvoda. Često se koristi za teksturiranje i emulgiranje proizvoda i za punjenja, a sojino brašno se koristi za produživanje roka trajanja mnogih proizvoda i za poboljšanje ukusa pečenih kora.

6. Pšenica

Alergija na pšenicu takođe je česta kod dece, a ređa je kod odraslih. Tipične reakcije su osip, smetnje s varenjem, alergijski rinitis, astma i u najgorem slučaju anafilaktički šok. Belančevine u pšenici koje najčešće uzrokuju alergiju su gliadin i glutenin. Izbegavanje pšenice u ishrani nije nimalo lako - poznato je da pšenicu sadrže mnoge namirnice koje se koriste u svakodnevnoj ishrani poput hleba, peciva, žitarica i testenine, ali mogu je sadržati i mnogi prividno "sigurni" proizvodi kao što su sladoled i kečap.

Ova alergija često se poistovećuje s preosetljivošću na gluten, a bitna razlika je u tome što alergija može izazvati znatno teže simptome od obične preosetljivosti na gluten, kao i u činjenici da alergija na pšenicu nije ograničena samo na belančevine koje se nalaze u glutenu, već može uključivati i mnoge druge od belančevina u pšenici.

7. Riba

Alergija na ribu je češća kod odraslih osoba nego kod dece. Jednom kad se pojavi, traje do kraja života. U većini slučajeva radi se o alergiji na belančevinu parvalbumin koja je prisutna u mnogim vrstama riba. Alergeni u ribi ne mogu se uništiti kuvanjem. Tipični simptomi su oticanje kože, osip, svrab, grčevi, hrapavost, smetnje s varenjem i vrtoglavica. Do anafilaktičkog šoka dolazi češće nego kod većine ostalih vrsta namirnica koje izazivaju alergije.

Do reakcije može doći već i doticanjem površina koje su bile u kontaktu s ribom, kao i mirisanjem pare koja nastaje prilikom kuvanja ili prženja ribe. Riba se može nalaziti i u proizvodima gde je ne očekujete, kao što su prelivi za salatu, umaci, hot dog i delikatesno meso, na šta kod ove alergije treba posebno paziti.

8. Školjke

U ljuskare se ubrajaju školjke i ljuskari (rakovi, škampi, jastozi). Alergija na ljuskare češća je kod odraslih nego kod dece. U većini slučajeva radi se o alergiji na belančevinu tropomiozin. Osobe mogu biti alergične na samo jednu vrstu ili na više njih. Ova alergija relativno često dovodi do teških alergijskih napada, a neki od blažih simptoma su osip, mučnina i začepljen nos.

Do alergijske reakcije može doći i bez konzumiranja hrane, npr. kada je osoba izložena parama koje nastaju prilikom kuvanja ovih morskih plodova. Mogu se nalaziti u kupovnim umacima i začinima kao neočekivani sastojak, zbog čega uvek treba pažljivo čitati deklaraciju.

Izvor: ordinacija.hr
Foto: sxc.hu