EU i kriza na Bliskom istoku

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ne traži više izričito da palestinski Hamas ispuni tri preduslova da bi se uspostavio kontakt s tom organizacijom koju SAD, Izrael i EU smatraju terorističkom.

Od završetka tronedeljne ofanzive Izraela na ciljeve Hamasa u pojasu Gaze, sve je više glasova u Evropi da dogovor treba postići direktno s Hamasom, komentarišu izraelski mediji.

Na molbu izraelskog „Džerusalem posta“ da iznese svoje mišljenje o tome, Solana je rekao: „Mi zelimo da pokrenemo političku dinamiku, a ona nije moguća van dva osnovna parametra“.

On je pri tom precizirao da je reč o dvodržavnom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba i mirovnoj inicijativi Arapske lige.

Otkako je, juna 2007. godine, Hamas silom preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze, pobedivši snage lojalne umerenijem Fatahu, Izrael, a i međunarodna zajednica nastoje da ga izoluju, zahtevajući da on prizna Izrael, da odbaci nasilje i prihvati ranije izraelsko-palestinske mirovne sporazume.

Hamas, koji u svojoj osnivačkoj povelji iz 1988. godine poziva na uništenje jevrejske države, nije te zahteve prihvatio.

Solana je, obraćajući se sinoć novinarima u Jerusalimu upotrebio, po oceni svetskih agencija, "nov jezik" da bi opisao uslove na osnovu kojih bi EU mogla da sarađuje s novom palestinskom koalicijom, u slučaju da suparnički Hamas i Fatah odluče da je formiraju.

Evropa, međutim i dalje insistira da Hamas zaustavi napade na Izrael.

U svakom slučaju, od preuzimanja vlasti u pojasu Gaze su narušeni napori da se osnuje palestinska država na osnovu mirovnog sporazuma sa Izraelom, a postoji i prepreka za obnovu Gaze fondovima zapadnih zemalja posle izraelske ofanzive.

Solana nije, tokom ove posete Izraelu, ponovio tri dosad toliko isticana uslova za kontakte s Hamasom, već je samo naglasio posvećenost traganju za dvodržavnim rešenjem.

Zapadne sile su zamrznule pomoć Palestinskoj upravi još 2006. godine, kada je Hamas pobedio Fatah na parlamentarnim izborima i osnovao vladu koja nije pristala na tri gore pomenuta uslova.

Nakon udara u Gazi, Abas je formirao novu vladu na Zapadnoj obali u kojoj nema hamasovaca i, posle sedam godina zastoja, obnovio mirovne pregovore sa Izraelom, u kojima Hamas ne učestvuje.

Evropa sada nastoji da podrži napore da se dve palestinske frakcije pomire, na čemu insistira i posrednik, Egipat. Palestince, međutim, brine mogućnost da se, u tom slučaju, opet nađu pod sankcijama.

„Kad kod se pomirenje dogodi, to mora biti ekipa ljudi koja će nastaviti da radi na onome što je očajnička težnja mnogih - a to su dve države, kadre da žive zajedno“, rekao je Solana.

On je, takođe, podsetio na mirovnu inicijativu Arapske lige koja poziva na normalizaciju odnosa svih arapskih zemalja sa Izraelom u zamenu za povlačenje s okupirane teritorije.

„Oni koji mogu da rade u tom pravcu moraju, naravno, da budu pomognuti i podržani", rekao je visoki predstavnik Evropske unije.

što se Hamasa tiče, on je dugo odbijao i dvodržavno rešenje i arapsku incijativu, ali nije isključio mogućnost dugotrajnog primirja i, u tom slučaju, stvaranje trajne palestinske države na Zapadnoj obali, u istočnom Jerusalimu i u pojasu Gaze.

Egipat je u međuvremnu predložio da 22. februara počnu pregovori o pomirenju palestinskih frakcija. Solana ne sumnja da će taj prces biti veoma težak.

Hamas više ne priznaje Abasa kao predsednika, a i diplomate EU kažu da tri uslova nisu zaboravljena jer ih je usvojila i četvorka bliskoistočnih mirovnih posrednika koju čine UN, SAD, EU i Rusija.

Samo što sada EU više ne insistira na njima da bi Abasu dala više manevarskog prostora.