Beograd mora da prati promene

Svi na evropskom kontinentu, kako je rečeno agenciji Beta, moraju imati na umu zamisli novog američkog predsednika Baraka Obame, koje deli EU, da je u interesu Zapada i Rusije da se zajednički otklone sve smetnje za postojanu evropsku bezbednost.

To uključuje i spremnost Vašingtona i Evrope da se razmotri predlog ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva o novom bezbednosnom poretku.

Sve govori da će SAD, EU i Rusija zajedno krenuti da rade na otklanjanju i dalje ogromnih regionalnih pretnji svetskoj bezbednosti, razoružanju, jačanju sigurnosti snabdevanja energijom, rešavanju planetarne nevolje zagađivanja prirode.

Zapadnobalkanske zemlje to moraju imati u vidu, a rukovodstvo u Beogradu ne bi trebalo "i neće moći" da i dalje svoju spoljnu politiku i strategiju delom gradi na "procepu" u odnosima Evropske unije i SAD s Rusijom.

Moskva nema ništa protiv da Evropska unija bude vodeća snaga u naporu da se Zapadni Balkan bezbednosno, politički i ekonomski stabilizuje.

Rusija je ovih dana na susretu vodećih svetskih zvaničnika u Minhenu jasno stavila do znanja da je spremna da prihvati ponudu američkog predsednika Obame za saradnju, a to u svoju politiku mora da "ugradi" i vlast u Beogradu, viđenje je zvaničnika u Briselu.

Oni su naglasili da to ni na koji način ne znači da je Evropska unija počela da okleva, ili da želi da izvrši neki novi pritisak na Srbiju, već da upravo u cilju bržeg i "jasnijeg puta u evropsku integraciju", treba otkloniti neke "dvosmislenosti" u strategiji Beograda.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana je, kako je ukazano, u Minhenu stavio do znanja da postoje "tri stuba evropske bezbednosti-SAD, Evropa i Rusija", kao i da su SAD i EU spremne da veoma ozbiljno razmotre ono što brine Moskvu, uključujući predloge Medvedeva.

Solana je predočio i da je neodvojivi stub evropske bezbednosti Amerika, a da bezbednost mora, pored političkog i vojnog vida, obuhvatiti i područja energije i gasa.

Tu se jasno ogleda i životni interes Zapadnog Balkana.

A, uz to, narastajuća ekonomska i finansijska kriza jasno i snažno predočavaju zapadnobalkanskim zemljama da svoju stabilnost ubuduće moraju tražiti u što bržoj i čvršćoj integraciji u Evropsku uniju.

Evropska komisija je već najavila znatna sredstva za pomoć zemljama tog regiona da prebrode krizu, dok je Austrija na poslednjem sastanku ministara finansija i ekonomije EU predložila da se sačini evropski fond od 150 milijardi evra za pomoć članicama Unije u Srednjoj i Istočnoj Evropi, kao i zemljama Zapadnog Balkana.

Na pitanje da li neku novu kočnicu predstavlja izjava evropskog komesara Olija Rena da Srbija, pre nego što podnese kandidaturu za članstvo u EU, mora da sačeka da se najpre odmrzne i osetno sprovede sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odgovor izvora EU je glasio da i one zemlje koje su već podnele kandidaturu, uopšte ne moraju očekivati da će to biti brzo razmotreno.

Već je, naprotiv, najvažnije da sprovedeni uslovi uvere sve članice EU da je "sve sazrelo" da se krene u novi stupanj saradnje.

Zamoljeni da objasne kako se tumači stav jednog visokog funkcionera EU, angažovanog na Kosovu, da je UNMIK "u povlačenju", a da Srbija i Priština moraju da prihvate EU kao posrednika u rešavanju kosovskih pitanja, izvori u Briselu su uzvratili da se Srbiji ne postavljaju novi uslovi. Već da je to predviđeno i u novembarskom saopštenju generalnog sekretara UN. Solana ovih dana, rečeno je, treba da donese odluku o upućivanju jednog svog predstavnika u Beograd da bi imao neposredan kontakt sa srpskim vlastima o svim političko-bezbednosnim pitanjima, uključujući saradnju s Euleksom.