Pravosuđe, slobode i bezbednost

Na temu "Nove institucije za borbu protiv korupcije i uloga nevladinog sektora u prevenciji korupcije" govorili su Daniel Lipsic, bivši ministar pravde Republike Slovačke koji je okupljene upoznao sa institucijama za borbu protiv korupcije Republike Slovačke i njihovim iskustvima, zatim Gordana Pualić, državni sekretar Ministarstva pravde Republike Srbije koja je predstavila nove institucije istog tipa u Srbiji.

Nemanja Nenadić, programski direktor NVO – Transparentnost Srbija u svom izlaganju je ukazao na ulogu nevladinog sektora u prevenciji protiv korupcije. Moderator Radne grupe bila je Nataša Dragojlović, interni ekspert i član Izvršnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.

Srbija se na ovogodišnjoj listi Transparensi internešnala, sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i dalje nalazi među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom. Indeks je ostao isti kao 2007. godine, tako da Srbija, koja je prošle godine bila na 79. mestu, sada deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom.

Potrebo je da se ozbiljnom analizom utvrde i objave razlozi za stagnaciju u suzbijanju korupcije i snižavanju njenog nivoa u Srbiji i o tome informiše javnost

Dugoročna i dobro koncipirana borba protiv korupcije, na bazi primene Strategije borbe protiv korupcije, podrazumeva usvajanje dobrih i međusobno usklađenih zakona, kao i izgradnju efikasnih i samostalnih institucija koje će građanima biti odgovorne za primenu tih zakona. U pogledu osnivanja novih institucija za borbu protiv korupcije i donošenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela.

Radna grupa pozdravlja donošenje ovih zakona kojima se obezbeđuje institucionalni okvir i stvaraju zakonski uslovi za borbu protiv korupcije, ali je stava da je od suštinske važnosti postojanje snažne političke volje da se oni adekvatno primene.

Tek donošenje zakona koji su međusobno usklađeni i osnivanje regulatornih tela i agencija uz spremnost da se zakoni primene, a telima omogući nezavisno funkcionisanje bi predstavljali izraz potpune spremnosti vlasti da se odlučno upusti u borbu protiv korupcije.

Nedostatak političke volje ogleda se u nepostojanju s odgovarajućih tehničkih uslova za rad organima i regulatornim telima koja se osnivaju u cilju efikasne primene i operacionalizacije novousvojenih antikorupcijskih zakona. Radna grupa smatra da je neophodno da Vlada Republike Srbije ali i drugi državni organi osim obezbeđivanja ovih uslova obezbede suštinsku političku podršku, nezavisnost i punu slobodu delovanja organima i telima osnovanim u cilju efikasne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Odnos Vlade prema nalazima, izveštajima, sugestijama i preporukama ovih tela morao bi biti operacionalizovan kroz odluke Vlade i postupke nadležnih ministarstava, tako da otkrivanje i procesuiranje dela i počinilaca korupcije i organizovanog kriminala ima odgovarajući epilog pred pravosudnim organima.

Uloga parlamenta u borbi protiv korupcije, osim zakonodavnih aktivnosti, ogleda se i u kontrolnoj funkciji. Parlamentarni odbori nadležni za pitanja koja se tiču borbe protiv korupcije trebalo bi da razmatraju redovne izveštaje kako vladinih tela, tako i nevladinih organizacija, koji se tiču primene zakona i strategija za borbu protiv korupcije.

Uslov za efikasno vršenje nadzorne i kontrolne funkcije parlamenta jeste zainteresovanost i spremnost parlamentarnih stranaka da se ozbiljno uhvate u koštac sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

Novousvojeni set pravosudnih zakona ima za cilj reformu pravosuđa, reorganizaciju i racionalizaciju mreže sudova, kao i profesionalizaciju sudijskog kadra. Primena ovih zakona bi trebalo da omogući efikasnije vođenje sudskih postupka i garantuje nezavisnost sudske funkcije.

Radna grupa smatra da pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija najvažniji kriterijum mora biti stručnost u radu.

Revitalizacija profesionalne etike u svim profesijama imperativ je u borbi protiv korupcije. Izgradnja strategije i mehanizama koji će na konkretan način doprineti jačanju profesionalne etike jeste posao u kome treba aktivno da učestvuju kako vladin, tako i nevladin i privatni sektor društva.

Iako su očekivanja građana u borbi protiv korupcije pre svega usmerena na vladu i parlament, na kojima je i najveća odgovornost, u ovom procesu treba podsticati aktivnu ulogu svih društvenih aktera. Uspostavljanje političkog konsenzusa preduslov je za širi društveni konsenzus. Za efikasnu borbu protiv korupcije koju sprovode državni organi od velikog je značaja nedvosmislena podrška javnosti, civilnog društva ali i opozicije.

Uloga medija je u ovom procesu nemerljiva i stoga je neophodno uspostaviti stalnu saradnju sa medijima, ohrabrivati istraživačko novinarstvo i slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Bez adekvatne komunikacije i koordinacije aktivnosti državnih organa i ostalih društvenih aktera nije moguće sistemski pratiti i usmeravati borbu protiv korupcije, što u krajnjoj instanci umanjuje njene efekte. Razmena informacija, iskustava, međusobno pružanje pomoći i podrške, eliminisanje rivaliteta kako između institucija, tako i između sektora doprinosi stvaranju pozitivne atmosfere koja ohrabruje i daje podstrek otkrivanju i sankcionisanju slučajeva korupcije.

Uloga nevladinog sektora posebno se ogleda u podizanju svesti građana o nivou korupcije, o njenom razarajućem delovanju na dalji razvoj i demokratizaciju društva, kao i u monitoringu sprovođenja antikorupcijskih mera.

Analize, izveštaji i preporuke NVO i instituta moraju imati adekvatan tretman u vladi i parlamentu i moraju poslužiti kao osnova za usmeravanje aktivnosti državnih organa u borbi protiv korupcije. Uspostavljanje partnerskog odnosa sva tri sektora društva doprinosi kako postizanju konsenzusa u čitavom društvu, tako i efikasnosti preduzetih mera u borbi protiv korupcije, unapređenju rada državnih organa i otklanjanju prepreka i otpora koji postoje kada je reč o borbi protiv korupcije.

Od Vlade Republike Srbije se posebno očekuje da promoviše i podržava istraživanja i analize fenomena korupcije, uključujući i procenu njegovih pojavnih oblika, obrazaca i pokretača korupcije u ciljanim sektorima i institucijama (npr. Pravosuđe, zakonodavni procesi, političke partije i izbori, lokalna samouprava, javne nabavke, energija, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, poreska uprava, carine, registracije i licenciranje privrednih društava, banke, osiguranje i penzije).

Iskustva država koje su postale članice Evropske unije govore nedvosmisleno da je proces evropskih integracija pozitivno delovao na smanjenje nivoa korupcije i organizovanog kriminala .

Usvajanje propisa i uspostavljanje mehanizama koji postoje u EU sigurno će unaprediti rad državnih organa i doprineti efikasnijoj borbi protiv korupcije. U tom smislu potrebno je doraditi i unaprediti postojeće antikorupcijske strategije u skladu sa međunarodnim konvencijama, opštim principima i preporukama od strane institucija Evropske unije i Komiteta Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) i uspostaviti visoke standarde integriteta i kontrolne mehanizme u cilju smanjenja mogućnosti za korupciju u državnoj upravi, pravosuđu i političkim partijama.

Pri tom je potrebno imati na umu da Evropska unija izdvaja bitna finansijska sredstva i pruža tehničku pomoć državama aspirantima za članstvo u borbi protiv korupcije.

Imajući u vidu da je Republika Srbija jedina zemlja u regionu koja nije potpisala memorandum o saradnji u Regionalnoj Inicijativi za borbu protiv korupcije – RAI (potpisan 2007. godine, Radna grupa apeluje na ministarstva: pravde, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i finansija da učine sve neophodne korake kako bi Srbija uzela aktivno učešće u radu ove regionalne inicijative.

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala nije moguća bez regionalne saradnje, razmene informacija, međusobne podrške i pomoći između država regiona.

Zato je neophodno da i državni i nevladini akteri i mediji uzmu aktivno učešće u regionalnim aktivnostima koje sprovodi RAI, partnerske organizacije i institucije, u cilju razmene najboljih praksi i iskustava u odnosu na mere za prevenciju i suzbijanje korupcije, uključujući korupciju na višim nivoima, konflikt interesa, procedure javnih nabavki, integritet poslovanja i ulogu civilnog društva.