Objavljivati Informatore o radu

Najveći broj organa vlasti, javnih preduzeća i institucija ne objavljuje Informatore o radu ni četiri godine od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, saopštila je Transparentnost Srbija (TS).

Najveći broj organa vlasti, javnih preduzeća i institucija ne objavljuje Informatore o radu ni četiri godine od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, saopštila je Transparentnost Srbija (TS).

U rezultatima istraživanjima te nevladine organizacije za borbu protiv korupcije, objavljenim 13. februara, čak i one institucije koje to čine, uglavnom ne ažuriraju redovno podatke.

Obavezu izrade Informatora o radu i objavljivanja u elektronskom obliku, kao i mesečno ažuriranje podataka, ispunilo je pet od šest najviših organa vlasti, 18 od 24 ministarstva, i nekoliko nezavisnih državnih organa i regulatornih tela, forndova, zavoda, agencija, uprava i ustanova.

Predsednik Transperentnosti Srbija Vladimir Goati istakao je na konferenciji za novinare da je veoma važno da javnost insistira na svom pravu da zna šta i kako rade organi vlasti i da mediji koriste podatke iz Informatora, kako bi i na taj način naterali odgovorne da redovno i precizno objavljuju podatke.

Prema rečima programskog direktora te organizacije Nemanje Nenadića, Informatori se ne ažuriraju redovno i korisnici se uglavnom ne mogu pouzdati u objavljene podatke, a da je veoma loše stanje u oblastima za koje građani imaju najveći interes - u opisu postupaka i pružanja usluga, podataka o budžetu i sredstvima rada.

U Informatorima koji su objavljeni na internet prezentacijama krajem 2008. godine, u većini slučajeva nije bilo moguće naći podatke o odobrenim prihodima i rashodima, a i kada su objavljeni, to je urađeno isključivo kroz tabelarne prikaze koje čitalac bez obrazloženja ne može da protumači, naveo je Nenadić.

On je istakao da je istraživanje pokazalo nedopustivo visok stepen neispunjavanja obaveza i naveo da je neophodan delotvorniji nadzor koji se može obezbediti usvajanjem izmena i dopuna zakona koje su podnete parlamentu kao građanska inicijativa.

Poverenik za informacije od javnog značaja i za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ukazao je da nema podataka da je bilo koje odgovorno lice sankcionisano zbog neispunjavanja obaveza i ocenio da je razlog za to i činjenica da je za sprovođenje zakona nadležna samo jedna osoba u Ministarstvu kulture.

Šabić je istakao da je nemoguće da jedan čovek prati ispunjavanje obaveza 11.000 institucija i da bi trebalo oblast nadzora prebaciti na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima inspekcijske organe.

Od najviših organa vlasti u Republici, Informator o radu do kraja 2008. godine nije objavilo samo Republičko javno tužilaštvo, a među najbolje urađenim su informatori Poverenika, Vrhovnog suda, predsednika Republike, nekoliko ministarstava, Zaštitnika građana, Uprave carina i Privredne komore Srbije.

Do kraja 2008. godine Informatore o radu na internet prezentacijama nisu imali ministarstva vera, za telekomunikacije i informatičko društvo, životne sredine i prostornog planiranja, za Kosovo i Meohiju i za infrastrukturu, dok je na sajtu NIP-a bio informator Kancelarije za NIP.

Od ukupno 79 javnih preduzeća informatore je objavilo samo sedam - Srbijagas, Srbijašume, Srbijavode, Transnafta, Elektromreža Srbije, Elektrosrbija Kraljevo i Telekom.

Takođe, istraživanje je pokazalo da je manje od 20 javnih fondova, zavoda, agencija, uprava i ustanova objavilo informatore.

Nenadić je istakao da je obavezu redovnog mesečnog ažuriranja podataka ispunila tek svaka deveta institucija, a da više od jedne četvrtine organa vlasti nije ažuriralo duže od godinu dana.

Prema Nenadićevim rečima, više od polovine organa vlasti u informatorima ne navodi podatke o sredstvima rada koje poseduje, o automobilima, upotrebi mobilnih telefona, računarskoj opremi, prostorijama i slično.

Rodoljub Šabić je na konferenciji za novinare saopštio da će to istraživanje TS-a dostaviti svim poslanicima u Skupštini Srbije, uz redovni godišnji izveštaj o radu njegove službe.

On je ocenio da bi u Srbiji bilo mnogo manje skandala kada bi svi koji su obavezni objavljivali informatore o radu, koje bi građani i mediji mogli redovno da koriste kao izvor informacija.