Pedeset milijardi za privredu

Predstavnici stranaka vladajuće koalicije postigli su saglasnost o paketu mera za oživljavanje privrednih aktivnosti u Nemačkoj, za šta će ove i iduće godine biti odvojeno 50 milijardi evra iz budžeta. Mere koje oba doma parlamenta treba da odobre do kraja januara, predstavljaju najopsežniji program za podsticanje privrednih aktivnosti u posleratnoj Nemačkoj.

Ključni deo programa, za koji će biti izdvojeno oko 18 milijardi evra, čine investicije. Dve trećine tog novca biće utrošeno na renoviranje školskih i univerzitetskih zgrada, obnovu puteva i železničke mreže, energetsku sanaciju zgrada i uspostavljanje bržih internet-veza.

Drugi deo paketa čine mere kojima se finansijski rasterećuju građani u cilju povećanja potrošnje i podsticanja privrednog rasta. Tako je najniža poreska stopa za one koji najmanje zarađuju snižena sa 15 na 14 odsto. Najviša poreska stopa od 45 odsto ostala je ista. Suma na koju zaposleni ne plaćaju porez, povećana je za 340 evra na 8.004 evra godišnje. Doprinos za zdravstveno osiguranje takođe je smanjen, i to jednako u delu koji plaćaju zaposleni sami i u delu koji im plaćaju poslodavci. Pored toga, roditelji će uz dečiji dodatak koji iznosi 164 evra po detetu mesečno, dobiti i jednokratni iznos od 100 evra.

Posebna mera usmerena je na stabilizovanje automobilske industrije koja je izrazito pogođena krizom. Zato će svaki građanin koji odbaci stari, najmanje devet godina star auto i kupi novi, dobiti od države premiju od 2.500 evra. Koalicija se saglasila i o pomoći privredi kroz davanje opsežnih garancija za kredite velikim preduzećima u iznosu od oko 100 milijardi evra. Direktno učešće države u vlasništvu firmi, koje se pominjalo prethodnih nedelja, nije predviđeno usvojenim paketom mera.

Opozicija, privredna udruzenja i sindikati nisu reagovali sasvim povoljno na vest o usvajanju mera za oživljavanje privrede, iako je pozdravljeno nastojanje vlade da bude aktivna u vreme krize. Najčešće se zamera da program nije dovoljno opsežan s obzirom na dubinu krize svetske i nemačke privrede, da socijalna komponenta nije dovoljna i da ne rasterećuje dovoljno građane. Opozicioni liberali su izračunali da posle primene svih ovih mera građanima ostaje mesečno 10 do 15 evra više na raspolaganju i ocenili da je „neozbiljno verovati da se sa tako banalnim iznosima može stabilizovati konjunktura“. „Samo kada građanima u novčaniku ponovo bude ostajalo bitno više novca, moći ćemo da sprečimo sunovrat konjunkture“, poručili su liberali.