STO: Ključni pregovori

Pregovori se odvijaju pod senkom propalih napora tokom prošle i 2006. godine. Predsednik Svetske banke Robert Zelik nazvao je sastanak "sad ili nikad" za uspeh runde iz Dohe, koja je lansirana pre gotovo sedam godina sa ciljem da smanji poljoprivredne subvencije i carine i pomogne zemljama u razvoju da napreduju kroz trgovinu.

Razgovori se takođe odnose i na industrijske proizvode i usluge gde se bogate zemlje, kao SAD i EU, nadaju dobicima koji bi im pomogli da kod kuće opravdaju politički bolne reforme u trgovini poljoprivrednim dobrima.

"Većina svetskih poljoprivrednika živi u zemljama u razvoju. Oni su i dalje zakočeni pred dzinovskim subvencijama koje bogate zemlje daju svojim farmerima i zaprekama u pristupu trzišitima razvijenih država. Prevazilazenje ovih prepreka je najvažniji neobavljeni posao u Svetskoj trgovinskoj organizaciji," kaže se zajedničkom saopštenju pregovaračkih grupa zemalja u razvoju.

Ministar inostranih poslova Brazila, Celso Amorim, u optimističkom tonu kaže da pregovori ove sedmice mogu da donesu novi predlog sporazuma o liberalizaciji trgovine. Predlog, koji je izradio generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami "treba da se pojavi u petak," rekao je Amorim.

Runda iz Dohe, pokrenuta u trenutku svetske solidarnosti posle napada na SAD 11. septembra 2001, čuvena je uglavnom po svojim neuspesima.

Jula 2006. godine, Lami je "suspendovao" pregovore - kako se pokazalo, na šest meseci - pošto vodeći pregovarači nisu natuknuli da su voljni da krenu ka zaključenju sporazuma o trgovini poljoprivrednim dobrima.

Godinu dana kasnije, pregoviri su pretrpeli novi udar na sastanku u Potsdamu, koji je pokazao da je duboka podela ostala između Indije i Brazila i SAD i EU oko toga kako reformisati trgovinu proljoprivrednom i inidustrijskom robom.

Ove nedelje, pregovori su pod senkom neizvesnosti formulacije stava SAD u poslednjim mesecima Bušove administracije. Američki zakonodavci su nedavno odobrili novi zakon o poljoprivredi koji će znatno uvećati državne subvencije farmerima u slučaju pada cena.

Zemlje u razvoju traže duboke rezve u subvencijama koje bogate države daju svojim seljacima i smanjene uvoznih carina. Ali, SAD i EU kažu da mogu da sklope samo onakav sporazum koji bi im dao nove izvozne mogućnosti, čemu se zemlje u razvoju uporno opiru.