Broj građana koji podržava priključivanje Srbije Evropskoj uniji (EU) opao je u odnosu na maj 2008. za šest procenata i iznosi 61 odsto.
Sve manje interesovanja prema EU integracijama
Broj građana koji podržava priključivanje Srbije Evropskoj uniji (EU) opao je u odnosu na maj 2008. za šest procenata i iznosi 61 odsto, saopštila je danas direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Predstavljajući rezultate istraživanja koje je za Kancelariju uradio "Stratedžik marketing", Delevićeva je rekla da bi 13 odsto građana glasalo protiv priključenja EU, dok 16 odsto ne bi ni glasalo kada bi danas bio održan referendum na kojem bi se stanovništvo izjašnjavalo o članstvu Srbije u Uniji.
"Pad podrške izražava razočarenje, jer su građani mislili da ćemo ići brže ka EU. Građani odgovornost za to što je u maju izgledalo da će biti ubrzanja, a izgleda da nije, raspoređuju između nas i EU", kazala je Delevićeva.
Ona je dodala da raspoloženje građana zavisi od opipljivih koristi koje imaju od EU, pa je tako u maju 67 odsto podržavalo priključenje Srbije u EU, jer je tada potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridružiovanju (šP) Uniji, najavljen je dolazak italijanskog Fijata u Kragujevac i održan "Evrosong".
Prema njenim rečima, uvek kada nam se Evropa čini bliža više se građana izjašnjava za EU, a kada nam se ona čini daljom onda taj broj opada.
Delevićeva je istakla da nije povećan broj onih koji se protive članstvu u Uniji, već je povećan broj građana koji o tome nemaju stav.
Građani su brzinu kretanja Srbije prema EU u rasponu ocena od jedan do sedam ocenili sa 2,5, dok su željenu bržinu označili ocenom 4,7. Ono što usporava ulazak Srbije u EU je prema mišljenju 49 odsto građana "politika stalnog uslovljavanja koju EU primenjuje prema našoj zemlji".
Za usporen proces evropskih integracija 20 odsto građana krivi nesposobnost domaćeg rukovodstva, a 17 odsto smatra da je razlog tome neispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza.
Delevićeva je navela da ogromna većina građana smatra da prvi uslov koji Unija postavlja Srbiji da bi postala kandidat za članstvo jeste puna saradnja sa Haškim tribunalom.
čak 86 odsto građana smatra da je to glavni uslov, dok devet odsto tvrdi da je priznanje nezavisnosti Kosova ključni uslov i prepreka za sticanje statusa kandidata.
Delevićeva je navela da iako većina građana podržava proces evropske integracije, veliki broj pokazuje da nema poverenje u EU. Oko 62 odsto ispitanih reklo je da EU stalno postavlja uslove Srbiji i time je stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na druge zemlje, dok 28 odsto smatra da Unija ne postavlja nikakve uslove, već traži da Srbija ispuni ono što je dogovoreno.
Kada je reč o saradnji sa Tribunalom u Hagu, za 47 odsto građana taj uslov Unije je prihvatljiv, 43 odsto se njemu protivi, a preostalih 10 odsto nema stav o tome.
U odnosu na zemlje regiona, Srbija se nalazi na trećem mestu kada je reč o podršci članstvu u Uniji. Na prvom mestu je Albanija sa 83 odsto podrške, Makedonija sa 66 odsto, dok je na poslednjem mestu Hrvatska u kojoj je takođe porastao broj građana koji nemaju stav o priključenju EU (26 odsto), dok ulazak u tu organizaciju podržava 29 odsto punoletnog stanovništva.
Pravo na putovanje bez viza u EU 87 odsto ispitanih ocenilo je kao značajno za Srbiju, dok je na drugo pitanje o tome 48 odsto kazalo da je značajno i za njih lično da bez ograničenja putuju Evropom.
Na pitanje da li su u proteklih godinu dana putovali u neku zemlju za koju je bila potrebna viza, 17 odsto je odgovorilo potvrdno, a 83 odsto odrečno.
Za polovinu građana put ka boljoj budućnosti mladih najbolje opisuje njihov lični doživljaj EU. Na drugom mestu je veća mogućnost zapošljavanja, a na trećem mogućnost da se putuje u EU bez viza.
Delevićeva je kazala i da je politika Unije prema mladima ključna tema koju su ispitanici naveli kao temu o kojoj bi voleli više da budu informisani. Na drugom mestu je socijalna politika, a na trećem zaštita potrošaca.
Istraživanje je sprovela agencija "Stratedžik marketing" u poslednjoj nedelji decembra 2008.
Konačno su prošli najburniji izbori u Evropi. Italija je glasala i izašla brutalno, kasapski podeljena na dve polutke
...
