Milionske zloupotrebe u sedištu EU

Tako su tri ključna igrača u aferi podmićivanja, koju su belgijske vlasti počele da prate još 2004. godine u saradnji sa Evropskom agencijom za borbu protiv prevare i korupcije, OLAF-om, dobila priliku da dobro „napune džepove” pre nego što ih sustigne duga ruka zakona. Đankarlo Čoti, zvaničnik Evropske komisije, za novčanu nadoknadu i druge protivusluge „nabacivao je” poslove svom zemljaku Anđelu Trojanu, vlasniku firme za promet nekretnina i opremanje poslovnog prostora. Treći uhapšeni Italijan, Serđo Trikariko, pomoćnik poslanika Evropskog parlamenta Đanija Rivere, pojavljuje se u ulozi posrednika.

Cela „šema” je konačno pukla kad se otkrilo da su tenderi za iznajmljivanje i uređenje zgrada koje koriste delegacije Evropske komisije u Tirani i Nju Delhiju bili namešteni, a Čoti i Trikariko pozvani da odgovaraju za primanje mita, proneveru, falsifikovanje, kršenje zakona o poslovnoj tajni i javnim tenderima i organizovanje kriminalnih radnji.

Čak i posle hapšenja italijanske „trojke” zvaničnici Evropske komisije nerado daju izjave za javnost, pozivajući se na princip da je svako nevin, dok se (na sudu) ne dokaže da je kriv. Međutim, novinari koji već odavno motre na slučajeve korupcije i malverzacija unutar EU tvrde da je ovakav stav posledica „griže savesti” što se ovim zloupotrebama nije ranije stalo na put. OLAF je, navodno, bar tri godine unazad imao dokaze da se tu nešto muti (prve naznake su stigle od firmi koje su propale na nameštenim tenderima), upozoravao na to funkcionere Evropske komisije, ali oni su i pored toga nastavili da posluju sa Trojanom. Odeljenje Evropske komisije za spoljne odnose (Releks) u Briselu – čije prostorije su policija i OLAF pretresli uoči praznika – i posle upozorenja je 2004. poverilo Trojanovoj firmi EBI obezbeđenje kancelarija delegacija Evropske komisije u Južnoj Koreji i Srbiji. U to vreme su i do Beograda dospele izvesne glasine o „sumnjivim tenderima”, ali su u potpunosti demantovane. Tada je na čelu Releksa bila Benita Ferero-Valdner.

Januara prošle godine Trojano je ponovo angažovan za građevinske, molerske radove i postavljanje podova, u iznosu od čak 9,25 miliona evra, za briselsku Kancelariju za infrastrukturu i logistiku (OIB), koja je inače – u nadležnosti komesara Kalasa, otkriva nemački „Štern”. Vremešni biznismen je, zatim, novembra 2006. za svoju firmu ATR, ponovo potplaćujući odgovorne službenike, obezbedio novi, 1,2 miliona evra vredan ugovor za opremanje dečijeg vrtića iste kancelarije.

A onda su na red došli poslovi u Indiji i Albaniji. Nove desetine miliona evra, koje su evropski poreski obveznici uplatili u zajedničku kasu EU, skliznuli su u džepove korumpiranih službenika i pokvarenih biznismena. Italijanski „Korijere dela sera”, pored ostalog, navodi da je od jedne finske građevinske firme zatraženo da plati 345.000 evra mita da bi pobedila na tenderu Evropske komisije u Indiji.

Kako tvrdi OLAF, a prenosi briselski „EU obzerver”, Trojano nije mogao biti angažovan za sve ove poslove samo uz pomoć dvojice otkrivenih i uhapšenih zemljaka. Sumnja se da ima još umešanih zvaničnika Komisije, mada se zasad njihova imena ne pominju.

Mediji, u međuvremenu, oživljavaju ranije slučajeve korupcije u Evropskoj komisiji: podsećaju na skandal iz 1999, u koji je bila umešana Edit Kreson, EU komesar iz Francuske (tada je, na kraju, cela Komisija podnela ostavku), i na aferu iz 2003. sa Evrostatom, statističkom agencijom EU, čiji su zvaničnici otvorili tajne bankarske račune. Svaki put je Evropska komisija tvrdila da se „tako nešto” više nikada neće ponoviti.