Automobili Mape Tehnopolis Kultura
 
Naslovna | Vesti | Fokus | Teme | Aktuelno | Učestvujte
 
           
 
FOKUS
Komentar/Analiza
Intervju

TEME
Srbija2020: Teme

Fond za Mikro razvoj

 
B92 Srbija 2020 Fokus Komentar/Analiza
Slovenija u ulozi predsedavajuće EU
18. april 2007. | Piše: Borut Grgić | Izvor: Balkan insajt
Kao prva nova članica EU na toj funkciji, Slovenija će stupiti na mesto predsedavajućeg u prvoj polovini 2008. godine, posle samo pet godina članstva. To će, takođe, biti prvi slucaj da su se tri uzastopne administracije, Nemačka, Portugalija i Slovenija, dogovorile o deljenju osoblja i informacija u cilju koordinacije pristupa prioritetnim pitanjima, kao sto je integracija zapadnog Balkana u EU. To je koristan potez, jer će se tako ovo pitanje tretirati na konzistentan način tokom čitavih 18 meseci, umesto samo šest.

Predsedavanje Slovenije u EU svakako će imati izraženu zapadnobalkansku dimenziju. Prvo, Ljubljana će pokušati da izvrši uticaj na tok događaja i trendove na način koji je najpovoljniji za slovenačke investitore i za trgovinu u regionu. Drugo, ona će nastaviti da direktno ulaže u bezbednost na Balkanu kroz vojni angažman unutar NATO i EU, kao i indirektno, kroz promovisanje regionalne integracije u EU.

Kao relativno mlada zemlja, u smislu nezavisnosti, Slovenija raspolaže ograničenim diplomatskim i sopstvenim kapacitetima, ali svakako nema mesta strahovanju u vezi sa njenom sposobnošću da predvodi EU. Ona raspolaže odličnim diplomatskim kadrom, ima uspešne kreatore politike, uvaženo rukovodstvo, a već poseduje iskustvo predsedavanja Savetom bezbednosti i OEBS-om.

Brzina kojom je Slovenija usvojila evro dovoljno govori o sposobnosti njenih državnih službi. Uz to, zemlja će moći da se osloni na stručna znanja eksperata pri Komisiji i Savetu, evropskih ekspertskih organizacija i drugih država. Nemačka je vec ponudila pomoć, kao i druge države u EU, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Teško je reći gde će tačno biti težiste slovenačkog angažmana. Razlog je to što se još ne zna da li će pitanje Kosova biti rešeno dok Nemačka jos predsedava ili će se preneti u 2008. godinu.

U svakom slučaju, konačni status Kosova će se nalaziti visoko na agendi Slovenije kao predsedavajućeg EU. Mada se Ljubljana trudi da uspostavi ravnotežu između Beograda i Prištine, suprostavljanje nezavisnosti Kosova ne razmatra se kao moguća opcija.

Čak i ako se pitanje konačnog statusa reši, a rezolucija Saveta bezbednosti UN usvoji tokom juna, Slovenija će morati da nadgleda veći deo poslova u vezi sa organizacijom nove civilne administracije na Kosovu pod vođstvom EU. U isto vreme, Slovenija će agresivno promovisati kandidaturu Srbije za članstvo u EU i možda insistirati na određivanju datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu sa Makedonijom.

Veliki paket za zapadni Balkan – što bi podrazumevalo ubrzanu proceduru pridruživanja za sve države zapadnog Balkana – predstavlja realnu mogućnost u slovenačkom mandatu, budući da bliža saradnja između EU i ovog regiona predstavljala direktan interes Slovenije, kako u pogledu bezbednosti, tako i ekonomije. Stabilnost institucija, vladavina zakona i transparentnost su dobri za investicije, a slovenačke kompanije već koriste stare kontakte da bi zauzele povoljne pozicije na tržištu zapadnog Balkana.

Regionalna bezbednost predstavlja jedan od prioriteta, jer vlada strahuje da bi na zapadu Balkana ponovo mogli izbiti sukobi. Naročito je zabrinuta zbog stabilonosti na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, jer bi svaki lokalni sukob uticao na Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru, a to su važna tržišta za Sloveniju. To znači da je vojno prisustvo Slovenije u regionu blisko povezano sa njenim ekonomskim interesima. Slovenija je jedan od značajnijih učesnika u NATO snagama u okviru KFOR-a.

Vize i odnosi sa susedima

Isto tako, stabilnost i prosperitet u regionu će pomoći Sloveniji da unapredi svoju “meku” bezbednost. Organizovani kriminal i drugi asimetrični pritisci povezani sa nestabilnošću mogu se uspešnije kontrolisati ako je region posvećen reformama i politički je progresivno orijentisan .

Sledeće godine, Slovenija postaje deo šengenske zone, što podrazumeva intenzivnije mere bezbednosti na granicama prema regionu. To će uticati na trgovinu, jer će protok robe, kapitala i ljudi između Slovenije i regiona biti otežan. Ipak, zahvaljujući poboljšanju bezbednosti i stabilnosti u regionu, te promovisanju evropskih integracija, negativne posledice uvođenja šengenske granice će biti manje dramatične.

Vizne povlastice su još jedna oblast u kojoj će Slovenija pokušati da izdejstvuje promene za vreme svog mandata u EU. Strog vizni režim je problematičan jer otežava trgovinu i sprečava integraciju regionalnog tržišta u EU. Takođe, ovakav režim onemogućuje izlaganje uticajima Evrope. Ako mladi nisu u prilici da putuju u Evropu, EU projekat će za većinu stanovnika regiona ostati samo povrsna ambicija. Da bi se Evropa promovisala na Balkanu, ljudi iz regiona moraju imati pristup EU. Slovenija se već zalaže da jedinstveni vizni režim, koji važi za sve kategorije stanovništva, bude zamenjen politikom “pametnih” viza.

Slovenija će takođe morati da popravi odnose sa Hrvatskom, ako želi da stekne kredibilitet u ostalim zemljama zapadnog Balkana. Slovenačka posvećenost Balkanu neće delovati ubedljivo, a njene evropske pozicije će biti poljuljane ako zbog spora sa Hrvatskom oko pomorskih granica Slovenija propusti da u potpunosti iskoristi EU institucije za integraciju regiona. Isto važi za Hrvatsku. Evropa neće uzimati za ozbiljno njene načelne ciljeve povezivanja EU i zapadnog Balkana, ako ona prethodno ne reši sporna pitanja sa susedima.

Posvećenost Slovenije Balkanu je realna. U tom smislu, predsedavanje će podrazumevati višestrani angažman na promovisanju ekonomske, bezbednosne i integracijske agende. Ostaje da se vidi kojim konkretnim pitanjima će Slovenija posvetiti najviše pažnje, ali nema sumnje da će se konačni status Kosova, početak pregovora za Makedoniju i kandidatura Srbije naći pri vrhu liste prioriteta.

Postojeći komentari (7) | Pošaljite komentar

Komentar/Analiza - ostali naslovi

Milionske zloupotrebe u sedištu EU
12. april 2007. | Piše: Mijalković Aleksandra | Izvor: Politika

Strah od slobodnih građana
4. april 2007. | Piše: Snežana Kresoja | Izvor: Danas


 
april 2007.
Odštampaj Pošalji

AKTUELNO
Srbija2020: Aktuelno

Arhiva

Nerazumni zahtevi sindikata, 28. januar 2011.
Saša Radulović

Kakva vlada takvi i sindikati. Bez kompasa. Bez ideje. Bez osećaja da zakoni gravitacije važe i u ekonomiji. Sa čvrstom verom u besplatan ručak i teoriju da negde postoji džak sa parama, novcem koji im pripada, a ...


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2019 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku