- Wimbledon 2017 -

Artur Eš – ljubav se ne može zabraniti

Kao detetu su mu zbog boje kože branili da uđe na teren, da bi 20 godina kasnije ispisao istoriju “belog sporta”.

Podeli
Getty Images
Getty Images

Artur Džunior Eš je, osim zavidne karijere, ostao upamćen i po mnogo čemu u svetu tenisa. Uspeo je ono što za šta je mislio da nije rođen i postao uzor narednim generacijama.

Ropstvo je u Americi ukinuto 1865. godine, ali je u mnogim gradovima širom Amerike ostalo na snazi i u vreme kada je Artur rođen 1943. godine u Ričmondu, glavnom gradu američke savezne države Virdžinije.

Artur Eš Ispisao je istoriju “belog sporta” kao jedini Afroamerikanac koji je osvojio tri Gren slem turnira.

Artur je počeo profesionalno da se bavi tenisom 1968. godine i te iste godine osvojio je Otvoreno prvenstvo Amerike, a godinu dana kasnije pobedio je na Otvorenom prvenstvu Australije.

Jedini Gren slem koji nikada nije uspeo da osvoji jeste Rolan Garos – najviše je stigao do četvrtfinala 1970. i 1971. godine.

Jedan je od dvojice Afroamerikanca koji su osvojili Gren Slem tiulu u pojedinačnoj konkurenciji – Francuz, Janik Noa je osvojio Otvoreno prvenstvo Francuske 1983.

"Kunem se, svaki put kada prođem pored Džimija Konorsa u svlačionici, suzdržavam se iz sve snage da ga ne udarim po sred usta".

Getty Images
Getty Images

Artur postao prvi tamnoputi član Dejvis kup selekcije SAD gde je osvojio četiri “Salatare”.

Najstariji je osvajač Vimbldona –31 godina i 11 meseci.

Najprestižniji turnir na travi Vimbldon je osvojio 1975. godine. Tada je priredio iznenađenje pošto je u finalu bio bolji od Džimija Konorsa, svog najljućeg protivnika.

Oči celog sveta bile su uprte ka centralnom terenu 'Ol Ingland klaba'.

Artur Eš je na teren ušao u odeći američke Dejvis kup reprezentacije, provocirajući Konorsa, koji je ranije odbio da igra za državni tim.

"Kunem se, svaki put kada prođem pored Džimija Konorsa u svlačionici, suzdržavam se iz sve snage da ga ne udarim po sred usta".

Publika na najstarijem i najprestižnijem turniru bila je na strani Konorsa, pa je Artur osim ljutog protivnika morao da se “bori” i sa navijačima.

Iako je važio za udarača sa osnovne linije, promenio je taktiku protiv devet godina mlađeg igrača, od kojeg je redovno gubio.

Ali ovo finale je bilo njegovo – sjajnom volej igrom suprostavio se favoritu i osvojio Vimbldon i tako postao prvi tamnoputi igrač i jedini koji je podigao tron na terenima 'Ol Ingland klaba'.

Konorsa je dobio rezultatom 6-1, 6-1, 5-7, 6-4, a na putu do finala pobedio je Bjorna Borga u četvrtfinalu.

Njegov uspeh na Vimbldonu je proglašeno 95. najvećim momentom u istoriji sporta.

“Ne želim da budem upamćen samo po svojim teniskim dostignućima”

Getty Images
Getty Images

Na početku teniske karijere zalagao se za veća prava igrača, a jedan je od osnivača ATP, a kasnije je bio i direktor ove organizacije.

Artur je ostao upamćen kao veliki borac za ljudska prava.

Bio je član delegacije Afroamerikanaca koja je u svom sastavu brojala 31 člana.

Kao deo te delegacije posetio je Južnoafričku Republiku, kako bi se borili za ljudska prava i prihvatljiviju politiku za crnce u toj zemlji.

Dva puta je hapšen – prvi put 1985. jer je ispred Južnoafričke ambasade u Vašingtonu protestvovao protiv aparthejda u JAR.

Nekoliko meseci pred smrt, iako ozbiljno narušenog zdravlja, bio je uhapšen tokom demonstracija protiv odnosa Bušove administracije prema izbeglicama sa Haitija.

Tragičan kraj

Getty Images
Getty Images

Osvajanje Vimbldona bio je njegov najveći trijumf u karijeri, a ujedno i poslednji.

Četiri godine od podizanja pehara na travi, doživeo je prvi od tri srčana udara, kada je odlučio da se povuče iz sveta tenisa.

Artur je 1988. godine saznao je da je zarađen HIV virusom, posle ugrađivanja bajpasa tokom transplantacije krvi.

Javnost dugo nije znala šta se dešava sa Ešom, koji je krio svoju bolest zbog ćerke, koja je tada imala samo dve godine.

Njegova bolest bila je tajna sve do 1992. kada je časopis "Us Today" objavio njegov zdravstveni problem, pa je i sam Eš priznao.

U svom priznanju bazirao se na velikom broju zaraženih u svetu i da je to ozbiljan problem.

Nekoliko meseci pred smrt osnovao je Artur Eš Institut za zdravlje. Te godine izabran je za sportistu godine.

Poslednje dane života proveo je pišući svoje memoare “Days of Grace”, koje je završio nedelju dana pred svoju smrt.

Umro je 6. februara 1993. u 49. godini života u Njujorku zbog upale pluća izazavane sidom.

Najveći teniski stadion na svetu od 1997. godine nosi njegovo ime.

"Stadion Artur Eš" je zamenio "Luj Armstronga" i postao glavni stadion US Opena sa kapacitetom od 22.547 sedišta: 90 luksuznih loža, pet restorana i prostor za igrače na sva sprata.

Stadion je koštao 254 miliona dolara.

Teniski kompleks se nalazi u blizini domaćeg igrališta Njujork Metsa, a tokom Us Opena održava se i manifestacij Dani Artura Eša.

Jedan od najvećih problema na stadionu bio je krov, jer je kiša ćesto remetila program, a čak četiri godina zaredom, od 2008. Do 2012. finale je igrano u ponedeljak.

Od 2016. na stadionu gde se igraju najvažniji mečevi US Opena predstavljen je pokretni krov.

Getty Images
Getty Images

Posle oproštaj od profesionalne teniske karijere, Artur se bavio mnogim stvarima, kao što su npr: pisanje za magazine Tajms, komentator na ABC Sportu, i osnovao je Nacionalnu tenisku juniorsku ligu. Takođe, osnovao je fondaciju za borbu protiv side.

Časopis “Tenis magazin” ga je 2005. imenovao 30. najboljim teniserom 20. veka.

U izboru američkog lista US Today Eš je izabran za jednog od najinspirativnijih ljudi poslednje četvrtine 20. veka.

Legende Vimbldona

prethodna strana 1 / 2 sledeca idi na stranu