- Wimbledon 2017 -

Šmeker, hokejaš, stanovnik sveta i šampion u izgnanstvu

Sport je često bio u uskoj vezi sa politikom, nekada i njen moćni instrument, a takav trend nije zaobišao ni tenis.

Podeli
Photo by L. Waldorf/Evening Standard/Getty Images
Photo by L. Waldorf/Evening Standard/Getty Images

Teniserke i teniseri, posebno u vremenima najvećih kriza, korišćeni su kako bi moćnici privlačili mase na svoju stranu, a to je jedan čovek dobro osetio na svojoj koži.

Sredinom prošlog veka situacija u Evropi bila je katastrofalna – veliki rat je buktao šest godina i razorio 'Stari kontinent'.

Mladić iz Praga, koji je tenisom počeo da se bavi sa pet godina, debitovao je na Vimbldonu 1938. godine, ali je morao da sačeka da se situacija smiri kako bi počeo da pravi uspehe.

Početkom pedesetih godina dvaput je osvojio Rolan Garos, da bi 1954. trijumfovao na Vimbldonu, savladavši legendarnog Kena Rozvela. Do današnjeg dana jedini je igrač sa državljanstvom neke afričke zemlje koji je slavio na terenima Ol Ingland klaba.

Ime čoveka iz 'Zlatnog grada' koji je na kraju završio kao "Afrikanac", baš kao i golmanu Verdera iz Bremena, glasi Jaroslav Drobni.

On nije bio samo teniser – istovremeno sa teniskom, razvijao je i karijeru hokejaša, pa će biti upamćen kao deo generacije koja je osvojila svetsko zlato i olimpijsko srebro.

Takođe, na ledu je zadobio neugodnu povredu očiju zbog koje će kasnije postati izuzetno prepoznatljiv u 'belom sportu'.

Nakon što je Komunistička partija Čehoslovačke preuzela kontrolu nad državom, Drobni nije bio zadovoljan kako ga je vladajuća stranka koristila u propagandne svrhe. Da, U to vreme je, zajedno sa Emilom Zatopekom, bio najodlikovaniji sportista, ali se u jednom trenutku našao u situaciji da ne može slobodno da putuje na turnire i animozitet prema režimu je rastao.

Photo by Douglas Miller/Keystone/Getty Images
Photo by Douglas Miller/Keystone/Getty Images

Konačno, tokom turnira u švajcarskom Gštadu, zajedno sa saigračem iz Dejvis kup reprezentacije Vladimirom Černikom, prebegao je iz Čehoslovačke.

"Sve što sam imao je nekoliko majica, četkicu za zube i 50 dolara", izjavio je jednom.

Već tada mu je u biografiji pisalo da je na trećem Grend slemu sezone nastupao sa dva državljanstva – debitovao je pod čehoslovačkim 1938, da bi godinu dana kasnije, zbog nemačke okupacije, zvanično predstavljao protektorat Češke i Moravske.

Ostavši bez države, tražio je papire u Švajcarskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji, dok mu konačno Egipat nije ponudio državljanstvo. On im je vratio na najbolji mogući način – titulama na tri Grend slema, među kojima je i ona na najvećem, Vimbldonu.

U to vreme je već živeo na Ostrvu, pa je na zalasku karijere, pored njegovog imena stajala i britanska zastava, čime je postao jedini igrač u istoriji Vimbldona koji je nastupao za četiri različite države.

Osim po brojnim rekordima, medaljama u hokeju i životnom putešestviju, ostaće upamćen i po izgledu na terenu. Spomenuta povreda primorala ga je da nosi naočare za sunce tokom igranja tenisa, a atraktivan fizički izgled pomogao mu je da bude omiljen među ženama. Imao je taj šmekerski, bondovski pogled kojem je malo ko mogao da odoli.

Član je međunarodnih kuća slavnih u tenisu i hokeju, skoro 10 godina je bio među najboljih 10 na svetu, osvojio je više od 130 amaterskih titula, od kojih je čak 90 bilo na šljaci – više i od Rafaela Nadala.

Sve ovo što je sažeto iznad sakupio je i "istresao" na skoro 250 štampanih stranica, na čijim koricama piše možda i najbolji opis njegovog života – Šampion u izgnanstvu.

Legende Vimbldona