Peršun nije psovka, Aorangi i Nirvana

Međutim, za razliku od Rolan Garosa, u Ol Ingland Klabu još se drže starih navika i pristup Aorangi parku umnogome je ograničen.

Novinarima je dozvoljeno samo da dođu do jednog prostora iz kojeg posmatraju samo pet-šest terena na pravi način, ali do najvećeg broja ne mogu ni da dođu. Serena, na primer, uvek trenira na tim potpuno nedostupnim terenima, otkrio mi je jedan mladić iz obezbeđenja.

Za navijače je još gore – ogromni su redovi da bi se kroz ogradu video delić treninga, ljudi stoje načičkani, ali igrači im uglavnom promaknu.

Šteta što je tako napravljeno jer je u Parizu to bio lep deo celokupnog doživljaja – sećate se da sam vam opisivao stampedo sa Rafom, gužvu pred Novakove i Rodžerove treninge itd. U Londonu toga nema, tek pokoji teniser stane i potpiše dva-tri autograma i to je to. Za igrače je to verovatno raj, ali za one koji tenis vole svakako nije.

A zašto se zove Aorangi park? To sam se i ja prvo zapitao i krenuo da se bavim istraživačkim novinarstvom. Dobro, ne baš istraživačkim i ne baš novinarstvom. Sledeći antičku poslovicu da ’ko nema u vugla, ima u gugla’, Vikipedija je ovoga puta ponudila sasvim zadovoljavajući odgovor – do 1981. godine tu je bio stadion ragbi kluba London Novi Zeland, a Aorangi se odnosi na maorski naziv planine Aoraki (ili Maunt Kuk), najviše na Novom Zelandu. Eto, uči se čovek dok je živ.

Možda nije toliki spektakl kao u Parizu, ali i u Aorangi parku svašta se dešava, igrači prolaze, međusobno ćaskaju i šale se. Mari se srdačno pozdravio sa jednim prijateljem, Azarenka se onako od srca nasmejala dok je gledala nešto na telefonu, a mlada Belinda Benčič sa osmehom se fotografisala sa nekoliko devojčica koje su u nju gledale kao u boga.

Pokušao sam i ja da ugrabim svoje parče kolača, da porazgovaram sa još jednim od igrača koji mi je kao klincu delovao nedostižno, čije igre se sećam samo kroz maglu, ali znam da sam ga veoma voleo. Išao je uz svog učenika Keija Nišikorija, a u suprotnom bih ga teško prepoznao jer je nabacio bar desetak kila viška.

“Nemam vremena“, hladno mi je odgovorio Majkl Čeng i ne pogledavši me. Deo je novinarskog posla da se takve stvari dešavaju, pogotovo kada si prinuđen da oblećeš kao šakal mimo zvaničnih kanala, ali ovo je baš bilo bespotrebno grubo. Ali neću odustati, biće još Keijevih treninga.

Ako se Čeng ugojio desetak, Marion Bartoli je bar toliko smršala. “Ovo mora u blog“, rekao je kolega Nebojša Višković kad ju je video.

I zaista, Marion kao da se preporodila otkad se povukla iz tenisa, i u Parizu i sada uvek je doterana i graciozna. Ni nalik onoj devojci sa terena sa brojnim tikovima. Kaže da će biti na raspolaganju za intervjue kada počne turnir legendi. Smišljajte pitanja, nadam se da će biti tu nešto.

Jelena je odigrala meč duži od dva i po sata i pobedila je, a na terenu je bilo burno. Kritikovala je JJ sebe (“glupa si k’o noć“), a bilo je i oštrih reči upućenih ka boksu.

“Taloži mi se bes i frustracija koje moram negde da izbacim. Pokušavam da se malo smirim, da budem staloženija. Mene nešto zaboli u trenutku i moram nešto da izbrbljam, da opsujem i stvarno me je sramota kad to radim. Govorili su mi: Jelena, reci ’idi u peršun’. Ali kako da se setim peršuna usred igre kad mi kola krenu nizbrdo. Kakav crni peršun? Pokušavam da ga se setim, ali mi ne ide. Onda mi onako ’slatko’ izađe neka grozna reč... Van terena ne psujem, to nije moj stil, ali na terenu kao da uđe neka aždaja u mene – šta god da je potrebno, samo da pobedim. Grozno jeste, nije primereno, pokušavam to da promenim, ali ne ide“, obrazložila nam je Jelena tu borbu sa samom sobom.

Znam da su u pravu oni koji kritikuju tenisere kada psuju, znam da su oni uzori deci, da bi trebalo da se kontrolišu itd. Ali ne mogu da kažem da ih ne razumem, mislim da ih razume svako ko se bavi sportom na ovaj ili onaj način. I malo me nerviraju ti što odmah skaču “jao, opsovao je“. Ma nemoj?! Srušiće se svet.

Osim pobede, Jankovićeva je na tribinama ugledala i osobu koju je mislila da nikada više neće videti. I to je prednost kada se igra na malim terenima, malo šta može da promakne.

“Videla sam danas jednu ženu koja je navijala za mene još otkad sam bila prva na svetu. Bodrila me je, dolazila na dosta mojih mečeva i putovala po svetu. Meni je neko rekao da je ona umrla – nisam mogla da verujem sada kada sam je videla na tribinama. Bila sam u šoku, bilo mi je veoma drago što je tu. Ona je Nemica, vatreni je navijač, a ja to volim, energična je“, objasnila je Jelena tu pomalo bizarnu situaciju.

Pakao prvog kola je gotov, ali London se izgleda pretvara u pakao – sada je bilo tridesetak stepeni, a u sredu će biti i oko 35. Da mi je neko rekao da ću u Engleskoj da izgorim...

Crtice iz Londona

- Na travi je slajs vrlo važan udarac i zaista je zanimljivo videti koliko lopta na travi nisko odskače posle njega. Zato sam danas bar pet puta čuo “that’s low!“, “how low!“ i slično. Onda sam se naravno setio Nirvane i Smells Like Teen Spirit (Hello, hello, hello, how low), pa sam pevušio ceo dan. Dobro je to kad ti ’uđe’ valjana pesma, kakva sve smeća znaju da se zalepe za mozak...

- Filip Krajinović izgubio je meč u kojem je imao dva vinera više i neiznuđenu grešku manje. Ne pamtim da sam ga video toliko snuždenog, jedva je i govorio, ali poraz će mu poslužiti samo kao motivacija za dalji rad (koliko god zvučalo kao fraza, na tom postulatu mnogi šampioni postali su to što jesu). “Pravi sportisti tako gledaju na stvari, moram i ja tako da gledam. Mnogo sam trenirao, jače nego ikada, a rezultati su slabiji nego prošle godine. Valjda će se to sve isplatiti“, kaže Filip. Hoće, samo istraj.

- Još nisam probao ni pims ni šampanjac ni jagode. Za sada onako naški posmatram iz prikrajka ove što piju pims, otkud taj krastavac u piću, kakve su ovo čudne boje... Nisam ga probao, ali preživeće i bez mene, kažu da prodaju dnevno oko tri hiljade. Postoji alkoholni, kao neki liker, i onaj sa ukusom jagode i minta. Ni jagode ne deluju bogzna kako, ali obećavam da neću da budem rob palanačkog mentaliteta i da ću uredno da probam i pims i jagode, pa javljam kakvi su utisci.

- Cene karata za sredu i četvrtak glase – 65 funti za Centralni stadion, 53 za teren broj jedan, po 47 funti za terene broj dva i tri, a za ostale terene je 25 funti do pet popodne, a posle pet je 18. Kako turnir odmiče, ulaznice su sve skuplje.

- Ako još niste, pročitajte intervju sa Nikom Bolitijerijem, Novakova sećanja na doček iz 2011. godine, a pogledaje i fotografije sa Vimbldona. Sutra (sreda) ujutru čitajte intervju sa Jankom Tipsarevićem, razgovarali smo o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, verujem da će vam biti zabavno.

Pozdrav iz Londona,

Saša (ozmo_sasa)