Krasnodar Arena – stadion ili svemirski brod?

Strast, velika količina novca, ali i entuzijazam vlasnika Krasnodara Sergeja Galickog da sve izgleda savršeno vidi se na svakom koraku fudbalske arene počete 2012. a završene 2016. godine.

Četiri puta je odlagan datum otvaranja arene jer izgradnja nije bila gotova, sve dok je 9. oktobra prošle godine prijateljskom utakmicom nisu otvorile Rusija i Kostarika.

Krasnodar je na svojoj novoj travi debitovao po prvi put u Ligi Evrope protiv Šalkea, 11 dana kasnije.

Više od godinu dana je prošlo od prvobitnih najava otvaranja do samog otvaranja, ali je vredelo.

Već na prilazu stadionu se nalazi prostor na kome bi mogao da se komotno smesti bar još jedan stadion i služi za parking.

Hektari okolo rezervisani su za pomoćne terene, ali i omladinsku akademiju kluba koja je pokazatelj da Galicki planira dugoročniji efekat sa klubom koji je pokrenuo 2008. godine.

B92/MLJ

Sve to deluje u redu sve dok se ne stupi u unutrašnjost stadiona. Ispod stadiona se nalazi splet tunela, a koliko sama arena spolja deluje 'obično' za jedan glanc novi stadion, toliko deluje spektakularno i ništa manje od toga iznutra.

Impozantan ekran na kome se pokazuju animacije pre utakmice ide oko celog stadiona, podloga deluje kao tepih, krov pokriva sve četiri tribine, a pregled sa tribina je savršen. Nema atletske staze, pa je i publika bliže igračima.

Krasnodar je kao klub već 2011. godine postao drugi najveći u gradu. Kasnije je Kubanj natavio da posrće, a Krasnodar da raste, pa je i protiv Crvene zvezde došlo između 15 i 20 hiljada ljudi da gleda prvi meč plejofa kvalifikacija za Ligu Evrope.

B92/MLJ

Ako ništa drugo, publika prepoznaje novac uložen u čitavo zdanje (310 miliona dolara) pa uzdahom ili uzvicima prati svaku polušansu ili šansu svoje ekipe.

Imajući sve u vidu, tužno je konstatovati da će se “Rajko Mitić” renovirati ciglu po ciglu, mada nije sporno da u tome za navijače Zvezde ima velike sentimentalne vrednosti. Nije bolje stanje ni kada se pogleda stadion Partizana.

Svima koji vole fudbal u Srbiji ovakvo zdanje deluje kao utopija jer je malo verovatno da će se nekom od domaćih klubova desiti neki srpski Sergej Galicki.