Radiša Čubrić: "Staza puna zamki"

Svečano otvaranje će biti na Trgu republike u Beogradu, a prva, od šest etapa, se vozi 14. juna od Beograda (Mladenovca) do Zaječara.

Reprezentativci su održali dva veoma teška treninga na trasi četvrte i pete etape, potom i jedan lakši. Analizirane su deonice gde može da se napadne, a gde može da dođe do iznenadnih begova i utisci su veoma interesantni.

"Staza je zahtevna, odgovara kompletnim vozačima, koji mogu da izdrže jak ritam u dugačkim etapama, kakve su prve tri, ali i veoma naporne uspone, pogotovo u petoj etapi od Zlatibora do Pala gde nas čekaju dva brdska cilja prve kategorije – Sljemeč na 1.293 metra nadmorske visine i Romanija na 1.255 metara. Mislim da Sljemeč po nagibu, načinu na koji se savladava uspon, mnogo liči na Kopaonik, možda je čak i teži. Ne sme da nas zavara, staza je puna je „zamki“ i iznenađenja, biće dosta begova i obrta i koncentracija svih vozača mora da bude maksimalna. Što se tiče prvog dela trke, tu će se izdvojiti grupa od 20- tak biciklista koji će odlučivati o generalnom plasmanu, a konačni redosled i odluka o pobedniku pašće u dve etape od Vrnjačke banje do Zlatibora i potom od Zlatibora do Pala", smatra Radiša Čubrić.

Srbija će imati tri ekipe na trci reprezentaciju Srbije, profi tim Partizan Srbija i Festinu.

"Ovo nam, na neki način, daje taktičiku prednost, ali moramo da napadamo od starta, da u prve tri etape izborimo dobra mesta u generalnom plasmnu i, potom da ih čuvamo jer teško možemo u ovakvoj konkurenciji da računamo da napadamo i menjamo žuti majicu u brdima. Pratio sam, na primer, rezultate Bugare u Rumuniji na upravo završenoj trci, Koev ih je sve „razvalio“ a takvih dobrih vozača u brdima biće na ovogodišnjoj našoj trci na pretek. Imamo nekoliko aduta, pa smo i tu u boljoj poziciji od drugih ekipa - Ivana Stevića koji je, doduše, kratko pauzirao zbog prehlade, Nebojšu Jovanovića, Žolta Dera i samo treba mudro usmeriti sve snage da im se pomogne. Kasa je naš adut za belu majicu najboljeg vozača do 23 godine, pa je i to jedan od zadataka na trci. Normalno je da očekujem od reprezentacije da dobro vozi, želja je da imamo jednog srpskog biciklistu na postolju na kraju trke, kao i da neko iz Srbije pobedi u etapi, ali mislim da u timu Festina ima nekoliko imena koja će prijatno da iznenade", objasnio je Čubrić.

Selektor Radiša Čubrić odredio je sastav za dve selekcije - nacionalni tim i Festinu. U reprezentaciji Srbije startovaće Nebojša Jovanović (Sparta Prag), Gabor Kasa (Spartak, Subotica), Dragan Spasić i Jovan Rajković (Železničar MBN), Predrag Prokić (Radnički Kragujevac), i Marko Stanković (Metalac, Kraljevo).

U timu Festina voziće Aleksandar Milivojević, Vladimir Vulićević i Milanko Petrović (Metalac, Kraljevo), Aleksandar Dukić i Dejan Marić (Železničar MBN) i Goran Šmelcerović (Radnički Kragujevac). Ekipu će voditi Miroljub Krstić. Rezerve su za obe selekcije su Aleksa Marić (Crvena zveda), Dejan Vidaković i Marko Vuleta Đukanov (As Apatin).

Sportski direktor Partizana Dušan Banović odlučio se za sastav: Ivan Stević, Žolt Der, Esad Hasanović, Nikola Kozomara, Evgenij Sobal (Belorusija) i Jovan Zekavica. Rezerve su Svetislav Blagojević i Nikola Stefanović..

Jubilarna 50 trka „Kroz Srbiju“ imaće ukupno 1.073 kilometra u šest etapa – prva, 14. jun: Beograd (Mladenovac) – Zaječar (190,5 km), druga, 15. jun: Zaječar (Gamzigradska banja) –Vranjska banja (173 km), treća, 16. jun: Vranjska banja – Vrnjačka banja (233 km), četvrta, 17. jun: Vrnjačka banja – Zlatibor (148 km), peta, 18. jun: Zlatibor – Pale (173, 5 km) i šesta, 19. jun: Pale - Ruma (155 km).

Trka se vozi pod sloganom „Turizam i biciklizam zajedno“ i ove godine je posvećena banjama Srbije – Gamzigradskoj banji, Vranjskoj banji, Vrnjačkoj banji i Zlatiboru. Po tradiciji, u organizaciju uključeni su i gradovi etapna mesta, bore se i za veliki pehar trke „Krozu Srbiju“ za najboljeg domaćina etape, a poslednje tri godine ga je osvajalo Vranje.

Na trci „Kroz Srbiju“ od vozača iz Srbije pobeđivali su Radoš Čubrić (1965. i 1970.), Momčilo Lajzer (1976.), Dragić Borovićanin (1982.), Mikoš Rnjaković (1985, 1990, 1991, 1996.), Rajko Čubrić (1988. i 1989.), Zoran Ilić (1992.), Saša Gajičić (1997. i 2001.) i Aleksandar Nikačević (2000. i 2002.)