Nikačević traži pravdu u Strazburu

Nikačeviće se samo na kratko vratio u Srbiju, jer će već sredinom februara morati da se vrati u Italiju, zbog zakazanog prvog ročišta u sudu u Padovi. Nikačević je osumnjičen za navodnu pripadnost mreži koja je na severu Italije distribuirala nedozvoljene preparate u toku 2008. godine

Ime bivšeg selektora srpskih biciklista pomenuli su neki pojedinci u telefonskim razgovorima koje je italijanska policija prisluškivala. Prilikom privođenja sredinom jula prošle godine kod Nikačevića nije pronađen nikakav inkriminišući materijal, niti je policija našla bilo kakav konkretan dokaz da je on učestvovao u nabavci i prodaji preparata. U istrazi je saslušano preko 30 osoba, Italijana, ali je Nikačević imenovan kao navodni vođa grupe.

“Priveden sam na osnovu rekla-kazala, jer je, navodno, neko čuo da su od mene svojevremeno neki ljudi kupovali preparate. Jedva čekam da se suočim sa tim osobama, da mi u lice kažu kada su i šta kupovali. Pogotovo, jer neke od njih nisam video godinama”, rekao je Nikačević.

Nikačević je priveden javnom tužiocu Robertu Benedetu u Padovi sredinom jula, i proveo je nekoliko dana u zatvoru, a da nije znao za šta je optužen.

“Posle dosta muka, jer je javni tužilac stalno nalazio nove razloge da me ne pusti, otišao sam u kućni prtvor. Međutim, da sam znao kako je, ostao bih u zatvoru. U Italiji, uslovi u zatvoru su dosta dobri, može da se unosi hrana i da se sprema jelo, tu su najčešće optuženi za finansijske i druge privredne malverzacije, ali i sitni dileri droge. Atmosfera je, da tako kažem, domaća”.

“U kućnom pritvoru je bilo pakleno. Potpuno sam, nisam smeo da izađem ništa da kupim. Najteže je bilo u toku feragosta, tradicionalnog odmora Italijana. Prijatelj, koji mi je kupovao i donosio hranu je otputovao, jedva sam izdržao dok se nije vratio. Pred kraj sam, bukvalno, gladovao. Međutim, znao sam da me policija samo čeka da izađem iz kuće i da me ponovo uhapse”.

“Dolazili su nekoliko puta kod mene u stan, dvojica policajaca, tepali mi Niki i izgravali dobrog i lošeg policajca, pokušavajući da me nateraju da priznam ono što nisam uradio. Nudili su mi i pogodbu, ako priznam, da će me odmah pustiti. Naravno, prisluškivali su mi telefon, nisam smeo da primam posete. Na najgori način, na svojoj koži, osetio sam ono što sam samo gledao u filmovima i čitao u knjigama, kako je kada upadnete u mlin birokratije i sudova”, istakao je Nikačević.

Javni tužilac nije reagovao na nekoliko zahteva advokata da se Nikačević pusti da se brani sa slobode. Kao argument, navodio je da Nikačević ne radi i da nema prihove i da se zbog toga ne bi pojavio na ročištu.

“Slali smo nekoliko puta dokumentaciju iz koje se vidi da imam firmu i da sarađujem sa italijanskim preduzećima i iznajmljujem građevinske mašine. Neprijatno mi je što su ispitivali i te ljude, moje partnere, slali im finansijsku policiju. Takođe, poslali smo i kopije registracija Međunarodne biciklističke unije (UCI) iz kojih se vidi da sam bio liceniran kao sportski direktor u poslednjih sedam sezona, a to je profesionalni status. U tom periodu sam bio i suvlasnik ekipa, prvo Areospejs, potom Nipo i Nipo – Endeka”.

“Javni tužilac je, inače, prebačen iz vojnog prvosuđa u poseban policijski resor koji se bavi samo dopingom. Iskoristio je moj slučaj da se maksimalno eksponira u medijima, prekršivši, pri tome i zakone i propise. Na primer u „Gazeto delo sport“ je izašla cela strana o mom privođenju, sa detaljima iz istrage, što je protiv zakona, jer se time stvara predubeđenje, a sagovornik novinara je bio javni tužilac. Naravno, objavljena mu je i fotografija. Još nekoliko puta je davao intervjue sa svojim fotografijama. Tek kada je moj advokat rekao da će ga tužiti sudu u Strazburu, odlučio je da me pusti. Proveo sam u kućnom pritvoru pet i po meseci, do 5. decembra”.

“Moj advokat smatra da ću iz ovog izaći kao nevin i da postoji jak osnov da tužimo italijansku državu sudu u Strazburu. Nisam kriv i teraću se sa njima do kraja, koliko koštalo da koštalo. Najvažnije je da sa sebe skinem ljagu, a to nema cenu. Moram da se zahvalim porodici, mom klubu Partizan i direktoru Branku Banović, kao i BSS i drugim biciklističkim organizacijama i biciklistima na ogromnoj podršci i pomoći. U ovakvim situacijama važno je da čovek zna da nije sam”, naglasio je Nikačević.