Tomas Morgenštern – Jutarnja zvezda iz Filaha

Morgenštern je od trenutka kada se pojavio na sceni postao jedan od mojih miljenika. Kao neko ko od malena navija za austrijske ski skakače, nekako je bilo normalno da takav slučaj bude i sa njim. Ali, on je postao poseban onog trenutka kada sam saznala da je rodom iz Filaha. Taj grad za mene ima posebno značenje, zbog čega sam od početka počela da ga zovem ’Jutarnja zvezda’ iz Filaha (morgen – jutro, stern – zvezda, na nemačkom).

Imala sam tu sreću da se tri puta sretnem sa Morgenšternom, i to su uvek bila divna mesta – Planica, Hungaroring i Rovinj. Svaki put je povod bio drugačiji, ali su intervjui uvek bili sjajni. Sa njim je toliko zabavno razgovarati jer nema samo jedno interesovanje, a mi smo imali više zajedničkih. Od ski skokova, preko auto-moto trka, do aviona. Ukupno sam uradila četiri intervjua sa njim i tokom poslednjeg nagovestio je povlačenje.

Foto: Nikola Nedeljkoviæ

Tada, u Rovinju, videlo se da je samo pitanje vremena kada će reći da je došao kraj. Jednostavno, nije bilo više tog žara u njegovim očima kada je pričao o ski skokovima kao prilikom prethodnih intervjua. S jedne strane krivo mi je što ga više nećemo videti na skakaonice, a s druge drago jer je znao kada je pravi trenutak da se povuče. Svi znamo kakvim sportom se bavio, da jedan trenutak loše koncentracije može mnogo da košta.

Vratimo se sada Morgenšternu. Tokom 12 neverovatnih godina profesionalne karijere, sjajni Austrijanac nas je počastio neverovatnim skokovima i letovima, od kojih je zastajao dah. Ostvario je 23 trijumfa u Svetskom kupu, osvojio je dva Kristalna globusa i ukupno 20 medalja na Svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama, ako se broje i timske. Nijedan Austrijanac nije osvojio više medalja na najvećim takmičenjima od njega, a takođe ne treba zaboraviti ni njegovu pobedu na turneji „Četiri skakaonice“.

GEPA pictures/Red Bull Content Pool

Trenutak kada je ’Jutarnja zvezda’ iz Filaha zasijala punim sjajem bez sumnje su Zimske olimpijske igre u Torinu, kada je osvojio zlato na velikoj skakaonici. Tada je napravio jedno od najvećih iznenađenja, a malo ko je mogao da zamisli da će samo pet godina kasnije izboriti za mesto među legendama svog sporta. To mu je pošlo za rukom time što je osvojio Svetski kup, „Četiri skakaonice“ i titulu svetskog šampiona. Pored njega, to je pošlo za rukom samo još trojici ski skakača – Matiju Nikenenu, Jensu Vajsflogu i Espenu Bredesenu.

„Velika je čast što sam uspeo da se nađem među velikanima kao što su Nikenen, Vajsflog i Bredesen. To je možda i najveće dostugnuće do kojeg sam mogao da dođem i zbog toga sam veoma ponosan i zahvalan. Živim veoma srećan, radostan život i zahvalan sam na tome svakog dana“, rekao je Morgenštern u intervjuu za B92 u aprilu 2011. godine.

Mirja Geh/Red Bull Content Pool

Međutim, jedan od najvažnijih trenutaka za Morgenšterna, kako sam kaže, bio onaj u kojem je doživeo svoj najveći poraz. Nisu to bili padovi u Titize-Nojštatu i Kulmu prošle sezone, već onaj koji se desio na Svetskom prvenstvu u Liberecu 2009. godine. Mnogi su tada predviđali da Morgenštern nikada neće biti onaj stari, a upravo posle njega je usledila njegova najbolja sezona – 2010/11, tokom koje se pridružio velikanima.

„Imao sam šansu za medalju, ali se onda sve srušilo. Mislim da je to verovatno moj najgori poraz u karijeri. Ali, u isto vreme, što sam kasnije naučio, to je bio jedan od najznačajnijih trenutaka u mom životu. Promenio sam način razmišljanja, počeo sam da radim na svojoj ličnosti, veštini i samopouzdanju. Bio je to proces sazrevanja“, istakao je Morgenštern.

Kurt Pinter/Red Bull Content Pool

Taj pad u Liberecu je promenio Morgija, ali je posle njega ostao nepovređen. Nažalost, tokom prošle sezone jednom je prošao sa posekotinama na licu i polomljenim prstom, a drugi put sa teškim povredama lica i pluća. Uprkos tome, vratio se i na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju osvojio srebro i time završio sezonu. Dva meseca kasnije najavio je da bi ti padovi mogli da ga nateraju da završi karijeru, da bi mesec dana pre svog 28. rođendana to i potvrdio.

„Ova odluka nije bila laka za mene, ali mislim da će se pokazati kao dobra. Na protekle godine gledam sa velikim ponosom i, iskreno, ne bih promenio ni sitnicu“, naglasio je Morgenštern.

Morgenštern je tokom celog leta trenirao sa austrijskim timom, pa je zbog toga za neke njegova odluka iznenađujuća. Međutim, kako sam kaže, sami skokovi su postali toliko teški za njega, da nije više mogao da izdrži. Konačnu odluku doneo je posle poslednjeg treninga sa austrijskim timom u Insbruku.

Samo Vidic/Red Bull Content Pool

„Vredno sam radio, išao sam na terapije i korak po korak sam sve bio bliži velikom skoku. Iako sam se u pojedinim trenucima osećao dobro, svaki skok mi je oduzimao mnogo energije“, rekao je Morgenštern, „Osetio sam udar vetra i odmah sam izgubio kontrolu nad rukama. Moj unutrašnji glas mi je govorio: ’Ne!’. Da imam 20 godina, drugačije bi bilo. Sada imam skoro 28, ostvario sam sve što sam želeo i ponosan sam otac jedne devojčice. Mislim da nemam više šta da dokazujem“.

I u pravu je. Morgenštern više nema šta da dokazuje. Osvojio je gotovo sve što se osvojiti može, fali mu samo individualno svetsko zlato u letovima, ali je zaslužio svoje mesto među velikanima. Svi oni koji su prethodnih 12 godina pratili ski skokove mogu da budu srećni što su imali priliku da gledaju pravu legendu. Govoreći u svoje ime, ja jesam, i hvala mu na tome.

Na našem sajtu možete da pročitate intervjue koje je Tomas Morgenštern dao za B92:
April 2011. – Tomas Morgenštern za B92: Više nemam ciljeve
Mart 2012. – Tomas Morgenštern za B92: Moj glavni cilj je Soči
April 2014. – Tomas Morgenštern za B92: Pobeda nad strahom najveći trijumf

Jelena Trajković (@zvezdica)