Premijer liga - Praznici nam stižu

Vratimo se najpre u kasnu jesen 1995. Klub u žiži interesovanja tih meseci bio je Njukasl Junajted. Na klupi “Svraka” bio je Kevin Kigen, kasa kluba bila je puna, a klub pojačan ostrvskim i svetskim zvezdama – u timu su bili Ferdinand, Li, Asprilja, Žinola... Njukasl je brzo stekao prednost i pred Božić je izgledalo da će titula posle 69 godina otići na severoistok. Zvanični šampion Blekburn već je upao u krizu, koja će tri sezone kasnije rezultirati ispadanjem iz lige, a glavni konkurent, Mančester Junajted, prolazio je kroz teške trenutke. Prethodnog proleća “Crveni đavoli” nisu uspeli da osvoje treću titulu u nizu, jer su u poslednjem kolu igrali samo 1:1 sa Vest Hemom. Šest dana kasnije klub sa Old Traforda doživljava još jedan šok – poraz od Evertona u finalu FA kupa (0:1). Umesto da dovede pojačanja, Aleks Ferguson je prodao tri prvotimca – Hjuza, Insa i Kančelskisa. Umesto njih pružio je šansu momcima koji su upravo izlazili iz tinejdžerskog doba. Za Božić se činilo de je kampanja navijača “Sa decom se ne uzimaju trofeji!” pogodila metu.

Tim sa Old Traforda je retko imao problema sa napadom, ali mu je i te sezone pred golom duvala promaja, pa je Ferguson doveo na probu Vilijama Prunijea iz Bordoa. Na Novu godinu Njukasl je imao pozamašnu prednost u odnosu na Arsenal, a Man. Junajted je kasnio 2 boda više od “Tobdžija”. Prvog januara uveče Junajted je gostovao na Vajt Hart Lejnu, a Totenhem je bio u dobroj formi. Prunije nije doprineo čvrstini odbrane, naprotiv, bio je direktni krivac za dva gola, a domaćin je dobio rezultatom 4:1. Junajted je bio na –12.

Tada Ferguson na neverovatan način uliva samopouzdanje svojim “poletarcima” (Fergie’s fledglings, kao odgovor na Busby’s babes iz 50-ih) – Bekamu, Skolsu, Batu i braći Nevil – i Junajted ulazi u seriju. Naravno, toga ne bi bilo da crveni dres sa brojem 7 nije nosio Erik Kantona. Kralj Erik je u nekoliko navrata rešavao teške mečeve protiv velikih rivala (1:0 na Old Trafordu protiv Arsenala, Totenhema i Njukasla, sva tri puta jedini strelac Kantona).

Kigen je gubio nerve, njegov klub posrtao i konačno pao. Tri dana pre kraja sezone Njukasl je igrao zaostali meč u Notingemu. Izjednačujući pogodak Iana Vouna rešio je prvenstvo – Njukaslu je u poslednjem kolu trebala pobeda protiv Totenhema uz poraz rivala u Midlzbrou. Epilog – Junajted je pobedio 3:0, Njukasl odigrao 1:1. Iznad severoistočne Engleske (Njukasl i Midlzbro su udaljeni samo 50-ak km) leteo je avion, koji je vukao natpis: “Mančester Junajted – šampion Premijer lige 1995/96". Šest dana kasnije Kantona je ponovo preuzeo stvari u svoje ruke i 4 minuta pre kraja finala FA kupa potopio Liverpul. Junajted je postao prvi klub u istoriji sa dve duple krune.

Dve sezone kasnije mančesterski klub vladao je engleskim i evropskim terenima cele jeseni, a pred Božić je Ferguson otvoreno najavljivao juriš na Ligu šampiona. Odmah posle Nove godine Junajted je u FA kupu zbrisao Čelsi na Stamford Bridžu (5:3), u 70. minutu je bilo čak 0:5! Kakva atmosfera je vladala na Ostrvu tih dana dovoljno govori podatak da je čuvena kladionica Vilijam Hil, najpouzdanija u Britaniji, početkom januara saopštila da počinje sa isplatom svima koji su se kladili na Man Utd, jer je prvenstvo rešeno!!! Koliko su samo bili u krivu. A ključ sezone mogao se naći u meču protiv Čelsija, kada je Junajted do jednog trenutka igrao spektakularno, a zatim potpuno stao.

Novi menadžer Arsenala Arsen Venger računao je na činjenicu da tabela ne pokazuje tačno stanje stvari – Arsenal je imao dve zaostale utakmice. Kad su “Tobdžije” stigle na Old Traford imale su 12 bodova manje od rivala, ali i odličnu seriju iza sebe. Branioci titule su, naprotiv, upali u veoma čudnu fazu, retko gubeći, ali i ne pobeđujući mnogo češće. Meč (i sezonu) je prelomio Mark Overmars, golom u 81. minutu. Junajted je tonuo, a nije bilo Erika da im pomogne. Na drugoj strani blistao je Bergkamp, a Anjelka i Vijera su, iako tinejdžeri, igrali najbolju sezonu u karijeri.

Arsenal je, kao i Man Utd dve godine ranije, načinio preokret potpunim. Posle titule obezbeđene kolo pred kraj (i to sa stilom – 4:0 protiv Evertona), Arsenal je na Vembliju lagano porazio Njukasl 2:0 i osvojio FA kup. Tako su i “Tobdžije došle do druge duple krune (prva je ona legendarna iz 1971), a Venger dokazao da je jedini menadžer u engleskom fudbalu sposoban da se nosi sa Fergusonom. A Junated? U Ligi šampiona ispao je u četvrtfinalu od Monaka (0:0, 1:1).

Sledeće sezone došlo je vreme za osvetu. Junajted nije imao sreće sa žrebom u kupovima, pa je u Ligi šampiona odmah morao da igra protiv Bajerna i Barselone – u prvoj “grupi smrti”. Podsetimo da tada ni drugo mesto u grupi nije garantovalo plasman u dalje takmičenje. Jesen je protekla u izjednačenoj borbi na vrhu lige, a vicešampion Engleske je uspeo da izbori novo četvrtfinale Lige šampiona.

Pred samu prazničnu gužvu na Old Trafordu je gostovao Midlzbro. Posle 25 minuta gosti su vodili 3:0, a domaćin je, uprkos sjajnoj igri, uspeo samo da smanji na 3:2. Bio je 19. decembar, dan kada je Junajted poslednji put pobeđen u sezoni 1998/99. Usledile su vezane praznične pobede i odlična serija u prvenstvu. Međutim, klub se nije odrekao ni kupova.

U trećem kolu FA kupa (prvom u kojem se uključuju premijerligaši) na programu je bio klasik Man. Junajted – Liverpul. Liverpul je poveo već u drugom minutu, posle čea je usledilo 85 minuta opsade. I ponovo 3. kolo FA kupa nudi ključ za sezonu – na teren u finišu ulazi Ole Solšer, Junajted izjednačuje u 87. minutu, a Norvežanin u 89. donosi pobedu uz delirijum na tribinama.

Sledi borba na tri fronta, uz najteži moguć žreb. U FA kupu Junajted vuče Čelsi (pobeda posle dve utakmice), pa u polufinalu Arsenal. Opet su bile potrebne dve utakmice, sada je pobedu doneo Gigs, golom decenije u Britaniji, u 115. minutu, dok je Junajted igrao sa igračem manje. U Ligi šampiona na putu su im bila dva italijanska kluba (do tog proleća Junajted nikad nije pobedio u Italiji). Inter je lagano nadigran, ali je protiv Juventusa bilo dramatično. “Stara dama” je u Mančesteru vodila do zaustavnog vremena, izjednačio je opet Gigs. U Torinu Juve vodi 2:0 u 10. minutu, ali sledi instant odrastanje, 3 gola na Dele Alpiju i otvoren put za finale u Barseloni.

Prvenstvo je izuzetno uzbudljivo, Arsenal ne želi da lako preda titulu, Liverpul je krenuo ka vrhu, posle pet sezona nedostojnih ubedljivo najtrofejnijeg kluba u zemlji. Mladi Lids i zvezdani Čelsi nisu ispali iz trke do samog finiša. U poslednjem kolu Totenhem je vodio na Old Trafordu i doveo lokalnog rivala nadomak titule, ali je ipak usledio preokret i titula se vratila u Mančester. Njukasl je u finalu FA kupa bio nesposoban da se suprotstavi, a igrač utakmice bio je Tedi Šeringam. Barselone se svi verovatno sećaju, jer nikad neki evropski kup nije imao tako uzbudljiv finiš. Tripla kruna je nešto, što nijedan klub u velikim evropskim ligama nikad nije ostvario.

Konačno, u svežem sećanju je prošla sezona. Ohrabren osvajanjem malog trebla (Kup UEFA, FA kup, Liga kup) Liverpul je imao pristojnu prednost početkom decembra. Sa druge strane, trostruki uzastopni šampion je proživljavao dramu, zbog katastrofalnih poteza Fabjana Barteza i užasne odbrane. Treći kandidat, Arsenal, držao se blizu vrha, ali se nije naročito isticao. Bar ne do Božića.

U utorak, 18. decembra 2001. na Hajberiju je gostovao Njukasl. Džordiji nisu bili poznati po dobrim rezultatima u severnom Londonu, ali je ovo definitivno bio njihov dan. Arsenal je stekao prednost, ali su “Svrake” izjednačile, da bi u finišu Kreg Belami iz kontre, Arsenalovim oružjem, dotukao domaćina. Konačni rezultat – 1:3 – nije nagoveštavao seriju koja je sledila.

Počev od 23. decembra, kada je trijumfovao na Enfildu, Arsenal nije izgubio nijedan meč na teritoriji Ujedinjenog kraljevstva sve do novembra, i u ranijoj analizi opisanog gola Vejna Runija. “Tobdžije” su redom rušile sve protivnike, osvojivši 10 od mogućih 12 bodova protiv direktnih konkurenata. Neuspeh u Ligi šampiona nije poremetio planove u domaćem takmičenju – rekordi su se nizali. Trinaest vezanih pobeda, 11 meseci bez poraza, 56 uzastopnih utakmica na kojima je postignut bar jedan gol.

Istorija se dogodila na Old Trafordu, prve srede u maju. Domaćin je još gajio nadu da bi pobedom mogao do titule. Međutim, bilo je to vreme Arsenala. Iako bez najboljeg igrača lige Robera Piresa, u tom trenutku već dva meseca povređenog, tim iz severnog Londona nije dozvolio sebi da bude ugrožen. Gol Silvena Viltora naneo je tešku ranu “Đavolima” – titula je overena na njihovom stadionu. To je pisalo i na zastavi, koju su navijači Arsenala raširili u finišu meča: “Old Trafford – Champions’ section”. Deset dana kasnije Venger je osvojio drugi dabl u karijeri, pobedom nad Čelsijem od 2:0.

Dvanaest dana može biti dovoljno da sezona bude odlučena. Tokom ovih praznika pred nama su uzbudljivi i vatreni mečevi. Direktni okršaji klubova sa vrha tabele i borba za goli život (bukvalno, jer ispadanje iz lige u ovakvoj finansijskoj situaciji može značiti i korak ka propasti kluba) dešavaće se u svakom od ova 4 kola.

Od četiri prava kandidata za titulu najlakši posao imaće Mančester Junajted. Uz dobru igru i malo sreće ser Aleksova četa može dočekati prvo kolo FA kupa (prvi vikend u 2003.) sa lepom prednošću. “Đavolima” teži posao predstoji u prva dva meča, kada gostuju u Blekburnu i Midlzbrou, da bi zatim pred svojom publikom imali dva zicera – Birmingem i Sanderlend. Iako je u ligi ove jačine sve moguće, realno bi bilo očekivati da Junajted osvoji 10 bodova u ovim mečevima. Veliku prednost ovaj klub ima u iskustvu (već 12 sezona neprekidno se bore za titulu, u prethonih 6 stizali bar do četvrtfinala LŠ) i u velikom broju igrača visoke klase (vratili se Bat, Kin, Bekam, Blan, vraća se i Ferdinand).

Vodeći Arsenal pokazao je da je u stanju da pobeđuje u serijama i da pobedi svakog. Međutim, forma “Tobdžija” je u padu, a raspored neprijatan. Iako tri puta igraju na Hajberiju, Vengerovi momci sigurno nisu želeli ovakve protivnike. Prvo im u posetu dolazi Midlzbro (doduše, ove sezone slab van Riversajda), zatim idu u Vest Bromvič, da bi 29. decembra na red došao i treći derbi sezone, Arsenal – Liverpul. Da to ne bi bilo sve, prvog dana 2003. na Hajberi stiže Čelsi. Ta dva meča potpuno su nepredvidiva, a poraženi u njima izgubio bi korak u jurišu ka tituli. Mada je Arsenal dovoljno jak tim da osvoji svih 12 bodova, Venger bi svakako mogao biti zadovoljan i sa 8.

Pre nego što ih u Novoj godini put odvede na Hajberi, fudbaleri Čelsija čekaju Aston Vilu i Sautempton, pa gostuju u Lidsu. Ovaj poslednji meč bi mogao biti naročito neugodan, jer su Jorkširci u gotovo dramatičnoj situaciji, dva mesta iznad crte. Dobra forma “Plavaca” tokom novembra i decembra izgleda da bledi, a ovaj tim je poznat po tome što ritam ne ume da drži dugo. Međutim, sve dok ne obavi očekivane 2-3 prodaje, tim sa Stamford Bridža ima dovoljan kvalitet za najviši plasman. I Čelsi bi mogao da dođe do 8 bodova i održi korak sa vrhom.

Konačno, sinulo je i nad Mersisajdom. Već je mnogo kritika ovde izrečeno na račun Liverpula, pa je red da se napiše i pohvala. Igra Liverpula protiv Aston Vile u Liga kupu bila je sjajna. Iako je tokom jednog dela meča tim sa Enfilda imao probleme sa građenjem napada, a posebno u odbrani po bokovima, pobeda “Crvenih” je potpuno zaslužena. Jer, titule se ne osvajaju fudbalskim znanjem, koje na Enfildu nije bilo sporno nikad u poslednjih 40 godina. Za titulu je potrebna volja, a to su u sredu pokazali Džerard i Marfi (nije baš da sam sumnjao da će to biti baš njih dvojica). Liverpul je gubio 1:0, pa vodio 3:1, onda primio dva gola na čiste greške (Kirklendova kod drugog i sudijska kod trećeg, jer je Dablin bio bar metar u ofsajdu), da bi ipak smogao snage da u zaustavnom vremenu pobedi. Nije to novo kod Liverpula (sećamo se onih klasika sa Njukaslom, dva puta po 4:3), ali je pitanje mogu li tako da igraju u seriji. Stiven Džerard je i najbolji i najvažniji igrač ovog kluba, pa njegov povratak u formu može samo da raduje ljubitelje fudbala i unese dodatnu draž u borbu za titulu.

Liverpul ima nesumnjivo najteži raspored, ne samo od ova 4 tima, nego u celoj ligi. U nedelju na Enfild dolazi Everton, tim koji je predstavljao problem gradskom rivalu i kada je tavorio. U ovakvim okolnostima možemo očekivati derbi Mersisajda na nivou osamdesetih (od ’82 do ’88 sve titule su podelila ova dva kluba). Četiri dana kasnije ponovo je Liverpul domaćin, ovoga puta Blekburnu. Činjenica da je ovo najlakši meč u seriji govori sve. Sledeće nedelje Liverpul putuje na Hajberi, da bi tri dana kasnije sledilo još jedno teško gostovanje – u Njukaslu. Ključ perioda je gradski derbi. U slučaju poraza nesumnjivo bi sledilo dalje posrtanje i Liverpul bi sasvim ispao ispao iz trke već početkom januara. Remi bi stvorio solidnu osnovu za postupni povratak, ali bi verovatno značio samo 6 bodova tokom praznika (bez poraza, doduše). Pobeda bi mogla otvoriti novu pobedonosnu seriju, a tada je sve moguće. Zato će Liverpul 2. januara ujutro biti ili u prva dva ili ispod petog mesta.

Njukasl igra sa Fulamom, zatim u Boltonu, pa sa Totenhemom i konačno dočekuje Liverpul. U ovakvoj seriji sve je moguće, ali bi svaki izgubljeni bod u prva dva meča isključio “Svrake” iz borbe za titulu.

Everton posle derbija gostuje Birmingemu, a zatim dočekuje Bolton i Man. Siti. Uz sreću protiv Liverpula, ovde može doći i svih 12 bodova, ali ako se “Karamele” obeshrabre, nema dovoljno slabog tima za njih.

Pomenućemo ovde još i raspored Midlzbroa, koji se po težini jedini može porediti sa Liverpulovim. Praznična trauma počinje na Hajberiju, nastavlja se kod kuće protiv Man Utd-a, a završava gostovanjima Vili i Blekburnu. Ako MekLaren uspe da organizuje i motiviše (svoj veoma kvalitetni) tim za ovaj period, pred Borom su sjajne godine.

Na dnu se situacija počela raščišćavati. Svaki kiks u ovom periodu mogao bi biti fatalan, a svaki neočekivan uspeh (vidi: Bolton prošle sezone) vredniji od dobitka na lutriji. Aston Vila i Lids su naizgled pobegli od najugroženijih, ali ih svaki poraz od timova iz donje polovine može vratiti u blato.

Ako tokom praznika ne napravi seriju dobrih rezultata, Vest Hem će se zaista naći u neprilici. Raspored im ide na ruku, jer najpre dočekuju Bolton i Fulam, zatim gostuju u Blekburnu, a 1. januara idu preko reke, na noge Čarltonu. Osim meča u Blekburnu, gde bi bod bio uspeh, ostalih 9 bodova realno mogu pripasti “Čekićarima”. Poraz u nekom od prva dva meča gurnuo bi ih pravu u Prvu diviziju.

Bod iznad (sa utakmicom manje, u Njukaslu) nalazi se Bolton. Utakmica protiv Lidsa jasno je pokazala istinu o Boltonu. Domaćin je više napadao, više želeo pobedu, u krajnjoj liniji igrao bolje, ali su bodove na neobičan način odneli gosti. Bolton je toliko neuigran, da je to zabrinjavajuće. Iako se ne sastaju sa najjačim ekipama u ligi, Vonderersi bi mogli ostati bez ijednog boda – gostuju Vest Hemu, dočekuju Njukasl, pa gostuju Evertonu i Aston Vili. Osim ako Olardajs ponovo ne izvuče neki trik iz šešira.

Vest Bromvič Albion pred sobom ima derbi začelja protiv Sanderlenda. Uspeh u tom meču omogućio bi im miran ulazak u meč sa Arsenalom, pred dvostruki put u London – Čarltonu i Fulamu. I do sada je WBA umeo da ostvari bolje rezultate od očekivanih, pa nije iznenađenje ako to ponovi tokom praznika.

Najzad, Sanderlend. Pobeda nad Liverpulom može pokrenuti oporavak, a slede idealna dva meča za to – u Vest Bromviču i protiv Lidsa. Sa te dve pobede “Crne mačke” bi pobegle sa dna, ali bi ih porazi unakazili. Tim pre, ako se zna da slede gostovanja u Sautemptonu i na Old Trafordu, gde nemaju razloga za optimizam.

Za fudbalere u Engleskoj nema pauze. Odmah posle praznične gužve počinje kup-drama, prvoligaši u FA kupu startuju prvog vikenda sledeće godine, a u januarau se igraju i polufinala Liga kupa (parovi su Man. Junajted – Blekburn i Šefild Junajted – Liverpul).