Dvostrukom pobedom u Monte Karlu piloti Red bul rejsinga zauzeli su dve vodeće pozicije u generalnom poretku Svetskog prvenstva Formule 1, a svojoj ekipi doneli su čelno mesto u plasmanu konstruktora. Zvezda trenutka je svakako Veber, taj zaplet je zanimljiv, jer je Sebastijan Fetel bolje otvorio sezonu. Kvalifikaciona nadmoć tima iz Milton Kinsa ozbiljno preti da se sasvim prenese u trke, a prema važećem odnosu snaga, i Australijanac i Nemac smeju da od godine 2010. očekuju maksimum. Razgovor sa najsjajnijom mladom zvezdom elitnog automobilskog takmičenja prenosimo iz majskog broja magazina ’Red Bulletin’.
Šta bi radio da ne voziš Formulu 1? „To nije jednostavno pitanje! Ne znam. To je jedini odgovor. Pre samo tri i po godine završio sam srednju školu i razmišljao koji fakultet da upišem. Svakako da mi je san bio da postanem trkač, ali nikada nisam išao tako daleko da kažem: ’OK, tako će i biti, ne treba mi škola.’ Da sam otišao na univerzitet, verovatno bih studirao mašinstvo. Nešto tehničko, stvari koje možete objasniti, pre nego nešto što ima neodređenosti.“
Nešto u čemu baš nema emocija? „Da, baš tako.“
Dakle, sam bi popravljao svoje automobile da si trkač amater? „Uvek sam to voleo da radim u kartingu. Moj otac i ja radili smo svu mehaniku na mojim kartinzima, jer je mehaničar u to vreme koštao oko 1.500 evra za vikend. Umesto toga, mi smo ulagali u nove gume i karting sređivali sami. Otac je bio jako fit, ali nije mu bilo 25 godina, pa sam i ja imao svoj deo posla, ali sam u tome uživao. Za vozača je važno da zna šta se dešava i šta je otkazalo ako nešto pođe naopako - ne samo ’motor’, ili ’gume’, ili ’auto’.“
„Uvek mi je bilo jako zanimljivo kako stvari funkcionišu. Sigurno je nešto drugačije od početka do kraja objasniti automobil Formule 1, ne mislim da to iko može da uradi! U Red Bul rejsingu ima mnogo ljudi i svako ima svoje zaduženje. Ali, zbog toga i jeste tako zanimljivo. To nije auto koji možete kupiti, sve je jedinstveno i pravi se samo za njega, i kad se sastavi, to je umetničko delo. S jedne strane žao vam je da ga puno mrcvarite po stazi jer znate koliko mnogo rada je u njega uloženo. Ali, to vam je posao. Napravljen je za trkanje.“
Da li si najbrži vozač u Formuli 1? „Ah, to je za mene teško pitanje. Želim da budem, naravno, ali stvarno mi se ne dopadaju takva pitanja. Mnogo je stručnjaka okolo i bili bi tužni ako im više niko ne bi postavljao takva pitanja, pa je boje da pitate njih. Sigurno je moj cilj da budem najbolji i zato sam tu. Ne volim da samo učestvujem.“
Šta je najzabavnije što se može uraditi navučenih pantalona? „Ah, možete voziti bicikl goli... ako vam se to sviđa. To je mogućnost. Svako ima nešto što najviše voli, ili u čemu najviše uživa. Obično volim da se krećem, da budem aktivan. Isto tako uživam kada mogu da se odmorim, ali nisam tip kojeg biste mogli da da ostavite na ostrvu da se sunča nedelju dana. Nikako! Ponekad moram da nateram sebe da se odmorim, ali zaista volim pokret i sve vrste sportova, da isprobavam nove stvari - sa prijateljima ako je moguće - i da se dobro provedem. Posle toga, opuštanje i odlazak nekud na večeru ili sedenje oko vatre.“
Da li je istina da si gledao Tur d’ Frans na trenažnom sobnom biciklu, da bi ’vozio’ sa svojim herojima? „Otkud to znate? Jesam. To leti još uvek radim. Ponekad je bolje trenirati u zatvorenom jer dugo možete držati tačno isti nivo. Sećam se da sam prvi put to uradio kad sam imao trinaest godina, kod kuće sam imao mali televizor u svojoj sobi i ispred njega postavljen bicikl i kada bih se vratio iz škole, peo bih se na njega, palio televizor i priključio bih se Turu na sat ili dva.“
Šta je strah? „To je teško pitanje. S jedne strane, činjenica je da se plašite nekih životinja, u mom slučaju miševa.“
Šališ se? „Stvarno, bojim se miševa. Ali, mislim da je pravi strah... Mislim… Ne bojim se vožnje automobila i ne osećam strah kad se trkam. Čak i kad sletite, to obično možete objasniti jer je bio neki tehički problem, ili ste možda pogrešili, ili šta bilo, ali to nije strah, to je samo ’S***e!’ jer ne znate šta će se dogoditi. A toga se više plašite. Mislim da je strah nešto… hajde da kažem ovako: ako imate određena očekivanja i onda omanete, ili se dogode neke zaista ružne stvari, kao kad nekog izgubite, to je pre strah za mene. Razumete šta mislim? To je više stvar emocija.”
Zašto svojim automobilima daješ imena? „Zaista ne znam. To je postalo navika. Počeo sam pre nekoliko godina. Ove godine to je ’Sočna Liz’, prošle godine bile su ’Kejt’ i ’Kejtina raspusna sestra’, a godinu pre, u Toro Rosu, bila je ’Julija’.“
Nazivaš ih po devojkama s kojima si... znaš? „Ne, ne. Mislite po onima s kojima sam ostajao bez pantalona? E pa, evo objašnjenja za ta imena. To pre svega mora da bude lepo ime. Mora da bude ime prema kojem možete da zamislite privlačnu devojku koja u isto vreme može da bude i divlja. Pazite, u tome nema ničeg stvarno dubokog, za mene je to način da pokažem da cenim rad uložen u auto i sve što su mehaničari učinili.“
Zato što je oko tebe sad napetije. Za vrlo kratko vreme prešao si put od najmlađeg osvajača gran prija do potencijalnog šampiona i svakako postoji presija… „Da, ali ja to ovako vidim: očekivanja su sve veća svake godine, mislim da je to pozitivno, jer pokazuje da smo prošle godine bili na visokoj poziciji i ljudi od nas očekuju da ponovo budemo tamo. Za mene je to kompliment. Iznad svega, uvek treba da znate zašto ste tu. Izuzetno mi je drago i ponosan sam što sam dospeo do Formule 1. U decembru sam bio na karting trci i video sam tamo sve te dečake i pokoju devojčicu, i smešno je, jer na mene ne gledaju kao na još jednog vozača, možda nekog protiv koga bi se trkali. Oni vide vozača Formule 1, to je za mene čudan osećaj, jer od nekih od njih nisam toliko stariji. To pokazuje da je mnogim ljudima stalo do onog što radite i za mnoge je to vrhunac sporta, mislim da tu činjenicu nikad ne treba zaboraviti.“
„Svakako, ako ste na stazi i radite uobičajene stvari, to postane rutina i kao posao, i naravno, onog trenutka kad počnete s trkanjem i približava se, na primer, vaš kvalifikacioni krug, ne razmišljate ’ovo je lepo, ovo je Formula 1’. Usredsređujete se 100% na trenutak. Ali ipak, nikada ne bi trebalo da zaboravite odakle ste došli i šta radite. Iznad svega, uvek bi trebalo da vidite radost u onom što radite i da u tome uživate. I da nikad ne prestanete da se zabavljate. Mislim da isto važi za ono šta ste - ne treba da zaboravite odakle ste došli. I, da se vratim na pitanje, ako imam smisla za humor, mislim da bi trebalo da ga sačuvam. Ne postoji razlog zašto ne bih.“
Zbog čega si izgubio prošle godine? Jesi li ti uprskao? „Svakako kad pogledam prošlu godinu, imali smo veoma, veoma dobru sezonu. Započeli smo je mnogo drugačije od ove. Da, imao sam cilj da postanem prvak sveta i da osvajam trke, ali kao što znate, u Formuli 1 to uvek zavisi od toga kakav vam je auto i od celog okruženja. Prošle godine bili smo u vrlo moćnoj poziciji. Postoji li jedna stvar zbog koje smo izgubili prošlogodišnja prvenstva? Uglavnom činjenica da su se timovi razlikovali u svojim interpretacijama pravila na početku sezone. To je jedna od glavnih stvari. Kad smo bili na stazi, uvek smo obavljali razuman posao. Jesmo, grešili smo, jesmo, imali smo promašaja. Ali, konačno, to je ljudski. Neke stvari idu nama na dušu, ali ne bih rekao da smo mi uprskali. Pravili smo greške, ali one su bile izuzetno važne, jer smo već ove godine iz njih naučili. U osvrtu, nije bila najbolja stvar ne završiti pet trka...“
Ko je Gerhard Noak? „On je čovek koji je sebi, kad je bio mlad, kupio karting i hteo da se trka. Mislim da je - ne bih da povredim njegova osećanja - shvatio da nije naročito dobar. I onda je spazio tog klinca, Mihaela Šumahera, kome je išlo jako dobro, ali nije imao para za trkanje. I, odlučio je da ga podrži i od tada, kada je Mihael bio jako mlad, pa sve dok mu nije bilo petnaest ili šesnaest, Gerhard mu je mnogo pomogao: putovao je s njim, bio mu je mehaničar, pomagao mu sa sponzorstvima, na neki način ponašao se kao njegov otac, jer je uvek bio s njim. Kada je Mihael nastavio s trkama jednoseda, Noak je još bio aktivan i imao je svoju karting stazu u Kerpenu, ona je zapravo još uvek tamo. Srećom, kada smo mi počeli da se trkamo, jedna od rundi šampionata održavala se u Kerpenu i vrlo rano je odlučio da nam pomogne i trkali smo se za njegov tim.“
„U to doba smo se trkali sa oko 5.000 evra i to je bila velika pomoć! Sproveo nas je celim putem do jednoseda, sve dok nije došao Red Bul i stvari doveo do ovoga gde su sad. Gerhard nam je mnogo pomogao u ranoj fazi. Znate, mnogi ljudi u trkanju veoma su škrti kad je novac u pitanju, ali on je uvek tražio novac i mnogo nam pomagao. Sećam se, kada mi je bilo sedam ili osam godina jedva smo mogli da priuštimo trkanje, nije bilo novca za timsku opremu, ili bilo šta slično tome. Jedan od prvih poklona koje sam od njega dobio bila je majica Toni kart tima. To sam jako cenio, to je bilo tako kul. Uopšte nije bio škrt, s njim je bilo: ’OK, evo ti jedna, uzmi još jednu.’ Da, bio je prilično krupna figura u mom životu. Prvo mi je donosio radost malim poklonima, ali najvažnije je da nam je pomogao da pronađemo novac i konačno pomogao nam je da pronađemo Red Bul, što je, kad se osvrnem, bilo ključno.”
Ne voliš da gubiš, zar ne? „To pitanje je lako. Ne! Uopšte ne.“
Da li se ikada prepireš sa Kristijanom Hornerom (tim menadžer) ili Helmutom Markom (savetnik ekipe Red Bul rejsing)? „Zavisi. Ako imam drugačije stanovište, može da se završi malim sukobom, ali i dalje se svi međusobno uvažavamo. Ponekad možemo da se razlikujemo u mišljenjima, ali, da budem iskren, vrlo dobro se slažem sa Kristijanom i Helmutom, pa to nije zaista svađa. Rekao bih da je to više diskusija. Nikada ne podignem glas, niti se razljutim, ništa slično.“
Da li ti se previše stvari dogodilo prebrzo? „Hm, ne. Mislim da je uspeh, za svakoga ko želi da pobedi, kao droga. Želite još i još, i što brže to bolje. Samo mogu da se osvrnem na ono šta sam ja učinio, jer svako ima svoj sopstveni put do vrha, ili da se vrati na vrh, šta god. I uvek ima uspona i padova, kad se osvrnem na ono šta sam postigao, bilo je dobrih i loših vremena. Nekad je sve išlo glatko i sve je bilo u redu, ali imali smo i jako teških vremena, iz različitih razloga - možda rezultati nisu dolazili, ili ih ja nisam postizao, ili ponekad nije bilo novca. Spolja to sve može da izgleda ružičasto i fino i glatko, idealno i bez problema, ali unutra se zbivaju mnoge stvari.“
„Jedne godine, na početku sezone, mom ocu javljeno je da nema novca i mislili smo ’to je to’. Onda se iz nekih drugih razloga sve uklopilo i ispostavilo se da smo imali dobre rezultate i da smo mogli da nastavimo. Ali, zaista nije bilo jednostavno. Mislim da je ipak jako važno da se kroz to prođe, zar ne? Dakle, previše i prebrzo? Ne mislim tako. Koraci koje smo napravili... da, bio sam mlad u poređenju sa ostalima, ali oduvek sam se osećao spremnim za to i oduvek sam bio otvoren za učenje. I očekivao sam, verovatno ne da počnem na vrhu, ali oduvek sam očekivao od sebe i od celog svog okruženja, od ekipe oko mene, da ćemo posle nekog vremena dostići vrh. Da nismo, nešto ne bi bilo u redu i morali bismo da pronađemo šta.“
Ako ove godine osvojiš šampionat, bićeš najmlađi prvak ikad (rekorder je Hamilton, stekao je titulu kada je imao 22 godine i 301 dan). „Da, za nekoliko dana, ili slično. Ne bi mi mnogo značilo da budem najmlađi ili najstariji, ali mnogo bi mi značilo da postanem prvak sveta. Ako to dođe s tim ’najmlađi’, može da bude lepo, ali, da budem iskren, to je poslednja stvar o kojoj brinem.“
Ti nisi stvarno Nemac, zar ne? „U mom pasošu stoji da sam Nemac, dakle bojim se da jesam Nemac. Smešno je, ne pričinjava mi nikakav problem ako ljudi zbijaju šale s tim odakle sam i najčešće su u pravu. Ali, nekad imaju predrasude o tome kako Nemci nemaju smisla za humor. Mislim da ćete u svakoj zemlji naći zabavne i ne tako zabavne ljude. Ja sam tip koji tome može da se smeje, tako da je OK. Na primer, siguran sam da mnogi Englezi još uvek misle da u Nemačkoj muškarci nose repove. Iskreno, imamo normalne frizure kao i ljudi u Velikoj Britaniji. Svaka zemlja ima svoje običaje i to je dobro, u suprotnom bi sve bile iste i bilo bi dosadno: ljudi ne bi imali razloga da se podsmevaju vama ili vašoj zemlji.“
Da li se ikad hraniš hamburgerima, čipsom, pivom? „Pa, da, ponekad. Zapravo... Mislim… ne često. Nije to ništa previše strašno, ali brza hrana obično nije dobra za vas. Jednom ili dva puta godišnje neće vas baš ubiti, ali ne svake nedelje, ili ćete imati problem. Ali, posle zabavne noći s prijateljima, ako je kasno i tražite nešto da pojedete, a tu je restoran brze hrane koji je još otvoren... Ući ćete unutra i natovarićete se lošim stvarima, zar ne? Prilazim tome prilično opušteno. Neće vas ubiti jednom ili dvaput. Ako postane navika, onda imate problem.“
Imaš li ikakvih slabosti? „Ne volim da govorim o sebi, o tome šta su mi jake strane, šta mi je slaba tačka. Mislim da imam slabosti. Njima se baš ne ponosim… Veoma sam tvrdoglav. Ponekad kada upadnem u gužvu na putu postanem nestrpljiv ako stvari ne idu po mom. Ponekad se pomalo otkačim. A na stazi, pa, u poređenju sa nekima, nemam baš toliko mnogo iskustva. Postoje i druge, ali ima mnogo ljudi koje o njima možete da pitate.“
Ispričaj nam neki vic. „Ne bi uopšte bio dobar. Trebalo bi da bude nešto bez pantalona. Intervjuisali su me ranije i govorili su: ’Ti si poznat kao zabavan tip u sportu, ispričaj nam vic.’ Najčešće volim šale, ali nisam komedijaš, pa da samo krenem. To je više stvar situacije, da radim smešne stvari, ili da pričam i napravim štos. Živi se samo jednom, zato morate pokušati da imate osmeh na licu.“
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Rat u Ukrajini – 788. dan. Ukrajinska vojska je tokom prethodnog dana gađala ciljeve u ruskim oblastima Belgorod i Smolensk pri čemu su poginule dve osobe, povređeno je nekoliko ljudi i uništeno je skladište goriva.
Filipinske i američke trupe počele su danas vojne vežbe "Balikatan" u Filipinima, koje će trajati do 10. maja, a uključivaće i pomorske vežbe u Južnom kineskom moru, na čije teritorije polažu pravo i Kina i Filipini.
Severnoatlantska meridijanska struja (AMOC) usporava brže nego što se mislilo i približava se tački bez povratka, a posledice za ceo svet biće teške, upozprava okeanograf.
Sankcije Evropske unije, za koje je prošle nedelje postugnut načelan dogovor da se uvedu Teheranu nakon iranskog napada na Izrael, su za "žaljenje" jer je Iran delovao u samoodbrani, naveo je danas iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan.
Detalj sa kraja treće deonice bio je izvor žalbi Lebrona Džejmsa i Dianđela Rasela posle novog poraza protiv Denvera (101:99) u prvoj rundi plej-ofa NBA lige (2:0).
Sankcije Evropske unije, za koje je prošle nedelje postugnut načelan dogovor da se uvedu Teheranu nakon iranskog napada na Izrael, su za "žaljenje" jer je Iran delovao u samoodbrani, naveo je danas iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan.
Senatorka američke savezne države Minesote Mikol Mičel (49) iz grada Vudberi uhapšena je zbog sumnje da je izvršila provalu u kuću, saopštila je policija okruga Detroit Lejksa.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović izjavio je da će vojska do kraja meseca dostaviti vrhovnom komandantu i predsedniku države Aleksandru Vučiću procenu i predlog za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.
Ukrajinski vojni zvaničnici objavili su rano jutros da je Rusija pokrenula napad dronovima i raketama u kojem je crnomorskoj luci Odesi ranjeno sedam osoba, uključujući dvoje dece, a meta vazdušnih udara je bila i prestonica Kijev.
Đankarlo Esposito, glumac iz serije Breaking Bad, danas je poznato ime, ali nekad je bio u toliko lošoj financijskoj situaciji da je razmišljao o tome da unajmi nekoga da ga ubije kako bi njegova porodica dobila novac od životnog osiguranja.
Jedan građanin Belgije danas je na sudu u Brižu oslobođen optužbi za vožnju u pijanom stanju jer boluje od retkog poremećaja poznatog kao ABS sindrom koji čini da telo obolelog samostalno proizvodi alkohol.
Srpski teniser Novak Đoković proglašen je u Madridu za sportistu godine, a dodeli "Laureus" nagrade prethodila je svečana ceremonija, dok su dolazak najvećih sportskih zvezda pratili mnogi fanovi.
Serbian tennis player Novak Djokovic gave a speech after receiving the "Laureus" recognition for the best tennis player in the world for the fifth time.
Serbian President Aleksandar Vučić spoke after the session of the UN Security Council at a reception organized by the Permanent Mission of the Republic of Serbia to the United Nations for permanent representatives of UN member states.
During his speech at the UN Security Council session, the President of Serbia, Aleksandar Vučić, also reminded of the hypocrisy of those who always talk about Banjska, but wisely remain silent about the attack on Serbian children at Christmas.
Ujedinjene nacije kažu da ima više ruševina u Gazi nego u Ukrajini dok traže načine da sakupe sredstva za uklanjanje neeksplodirane borbene tehnike posle više od šest meseci rata.
Pad koncentracije, rasuta pažnja, kratko pamćenje glavni su simptomi problema koji je 2012. Manfred Špicer, nemački psiholog, nazvao digitalnom demencijom.
Komentari 4
Pogledaj komentare