Šampioni ’09: Andi Souček (Formula 2)

U jednom momentu, otprilike 2008. godine, izgledalo je da će Součekova karijera ostati beznadežno zaglavljena u prostoru između Formule Reno, GP2 serije i ’revijalnih’ takmičenja poput Superliga Formule. A onda je Španca među žive vratila odluka da preostali trkački autoritet i sponzorski novac uloži u F2 poduhvat. Taj se potez, nakon sezone u kojoj mu je sve polazilo za rukom, ispostavio kao pun pogodak, ali bio je riskantan, i u slučaju neuspeha moglo je da se završi potpunim krahom.

Na kocki je, kako Madriđanin tvrdi, bio opstanak u auto-univerzumu - postojalo je milion načina da stvari krenu naopako, a jedan jedini da se sve završi dobro: „Ušao sam (u Formulu 2) misleći da će biti dobro ako osvojim šampionat, a ako ga ne osvojim, mogu da se povučem. Vozaču je prilično teško kada zna da ne može da nastavi sa trkama ako ne osvoji šampionat. Ali, imao sam prave ljude pored sebe, mnogo samopouzdanja, i to je bila prava pobeda. Sad imam test (za Vilijams F1), ovo je stvarno bila moja godina.“

U dobrom društvu

Pogled na listu prvaka stare Formule 2 pokazuje da se Souček nalazi u lepom društvu: ovu kategoriju su, između ostalih, u šezdesetim i sedamdesetim godinama osvajali Iks, Regaconi, Peterson, Depaje, Lafit, Žabuj i Arnu. Pitanje specifične težine aktuelne serije ostaje otvoreno: ne može se prenebregnuti činjenica da su od današnje F2 moćniji automobili i Formule Reno 3.5 (420-480 KS), i GP2 serije (600 KS), a da su Vilijams - Audi bolidi tokom šampionata na istim stazama bili tek malo brži od automobila Formule Master. Gledano po snazi, F2 je tek četvrto formula takmičenje, i to ako ne računamo kategorije preko Atlantika.

Bilo to uporedivo sa dostignućima asova prošlog veka ili ne, u F2 statistikama će ostati upisani sledeći zanimljivi podaci. Osvojivši 7 od 16 trka (Brno, Brends Heč, Donington, Ošersleben, Imola i obe na Katalunji), Souček je sa Lafitom (1975) i Majkom Takvelom (1984) na deobi drugog mesta po broju trijumfa u sezoni - Žarije (1973) i Đakomeli (1978) trijumfovali su na po osam. Andi je šampionat 2009. osvojio sa 51 poenom više od drugoplasiranog Vikensa, što je najveća razlika između prvaka i viceprvaka u istoriji Formule 2. I njegov niz od šest podijuma u poslednjih šest trka takođe spada u vrhunske rezultate ostvarene u kategoriji, dok se po broju uzastopnih finiša među prva četiri (13 takvih) Španac našao na čelu večne liste.

U kakvoj je konkurenciji sve to ostvareno? U armiji pitomaca Formulâ BMW, Reno i Palmer Audi, kao i različitih nacionalnih i međunarodnih F3 takmičenja, Součeku je u prilog išlo ozbiljno iskustvo iz Reno serije i GP2 i GP2 Azija šampionata i tamo sticana zrelost. Po ozbiljnosti trkačkog profila pre ulaska u Formulu 2, sa Špancem su se u 2009. mogli meriti jedino Pavlović, Alešin i, možda, Karlos Jakoneli. Rus je u generalnom završio treći, naš pilot deveti, a Brazilac je u konačnom poretku jedanaesti. Pošto je uveliko nadvisio i rivale svog kalibra, Madriđanin je i s tog fronta zainteresovanima odaslao jasnu poruku.

Ako se na početku sezone, u Valensiji, i jeste zagrcnuo, a potom i u Brnu dopustio da u prvoj trci ostane bez poena, ostatak godine prošao je skoro savršeno i u znaku Součekove istinske dominacije. Titula je obezbeđena trećim mestom na prvoj trci pretposlednje runde, potom je Španac prebacio u višu brzinu i osvojio sva tri do kraja šampionata preostala nadmetanja. U Barseloni se to pretvorilo u čist masakr protivnika, ta vožnja u sopstvenoj ligi, za prestiž i pred domaćom publikom bila je tačka na i u najboljoj sezoni u životu Madriđanina i idealna preporuka pred decembarski test za Vilijams, nagradu obećanu šampionu Formule 2.

Elita, bez ’ili’

Iz izjava koje je Španac poslednjih meseci davao vidi se koliko je napad na F2 naslov bio dobro promišljen potez pilota i njegovog okruženja. Prvo, odabrao je takmičenje po meri, ne previše skupo i takvo koje nije novi pokušaj u nekoj od serija gde je već vozio. Zatim, ispravno je računao na to da će ga, u slučaju trijumfa, podržati svi koji su stvorili novu Formulu 2 (FIA, Palmer, Vilijams), budući da je u njihovom interesu da pobednik ovog prvenstva dospe što dalje. Našavši se na pravom mestu u pravo vreme, Andi je šampionat osvojio dominantno, a kako se u F2 insistira na tehničkoj izjednačenosti, tu prednost nije mu doneo bolji auto.

Strateški posmatrano, Součeku koristi činjenica da Španaca u nižerazrednim formulama (GP2, Reno serija) ima puno, ali on jedini ima rezultat koji može da pokaže. Takva situacija je možda i dvosekli mač - za čoveka s oreolom šampiona, povratak u kategorije kroz koje je već prošao bio bi čisto gubljenje vremena, ali pitanje je da li ga ekipe Formule 1 smatraju dovoljno vrednim da bi mu poverile kokpit u eliti. U retrospektivi, Andi je Formulu 2 iskoristio najpre kao zaštitnu mrežu, koja ga je direktno spasla od potonuća i zaborava, a postavši trijumfator, i kao odskočnu dasku za zadovoljenje goruće ambicije da se pojavi u Formuli 1. Dakle, ako ovo nije trenutak, pitanje je da li će biti drugog i šta za taj drugi još treba učiniti.

F2 titula temelj je za nadanje da su neka od najvažnijih vrata sada otvorena: „Već me mnogo ljudi iz F1 sveta poznaje bolje nego pre, vesti su putovale. Jako sam uveren da moj san može da postane stvarnost. Osećam kao da sam u pravom času na pravom mestu i sa pravim ljudima i ovo je moja velika prilika. To ne znači da ću sigurno dobiti šansu, ali ovo je pravi trenutak. Stvari su se mnogo promenile od 1984, kada je F2 poslednji put vožena, ali to je još uvek kategorija preko koje mladi vozači mogu da uđu u Formulu 1.“

„Znam da je onda svaki šampion napredovao do Formule 1, pa se nadam da ću nastaviti trend kao prvi šampion nove serije. Imao sam sjajno prvenstvo, osvojio mnoštvo bodova i dovezao auto do cilja u gotovo svakoj trci. Mislim da F1 timovi ne traže samo pobednike već i najkompletnijeg vozača. Zato mislim da je ovo pravi trenutak i to sam ove godine pokazao. Nije samo broj trka koje sam osvojio, već je moja stalnost na čelu ovu godinu učinila tako dobrom i mislim da mogu da očekujem sličan uspeh i u Formuli 1.“

U razmatranju F1 opcija pomenuti su brojni kontakti, ali nijedno konkretno ime, osim ekipe Adrijana Kamposa. Ova nacionalna veza delovala je kao prirodan spoj, Souček je izjavio kako bi se rado trkao za tim iz Valensije, ali u poslednje vreme to izgleda malo verovatno. Novac ne bi trebalo da je problem - Andi tvrdi da prvi put u životu oseća da su sponzori stvarno zainteresovani da mu pomognu - no sredstva imaju granica: „Zapravo tamo (kod Kamposa) nije bilo mnogo interesovanja. To je španski tim, a ja sam španski vozač, to je logično. Ali, oni u stvari zahtevaju veći budžet od onog koji imam. Sada nisam u takvoj poziciji.“

Kruna celogodišnjih napora i uspeha bio je garantovani test u bolidu Vilijams FW31 na pisti Heres, što je prvi španski osvajač F2 uzeo u obzir projektujući angažman za 2009. Souček neprekidno ističe da za njega, osim prelaska u Formulu 1, drugi cilj ne postoji i s tom ambicijom je na granici da postane opasno isključiv: „Trenutno nemamo plan B. Stvarno smo usredsređeni na to da dogodine budemo u Formuli 1. To nam je jedini cilj. Zaista sam optimista, jer u Španiji imam puno pomoći i od različitih sponzora, moj menadžer radi sjajan posao razgovarajući sa različitim F1 timovima. Prilično sam siguran da možemo da se nađemo na startu dogodine. Očigledno, svi novi timovi zahtevaju budžet, a ja imam sponzore koji žele da me podrže. Ova godina jedna je od najboljih u mojoj karijeri, ali rekao bih da sam samo 90% zadovoljan, biću potpuno zadovoljan tek kada dospem do Formule 1.“

Heroj dana

Najzad, Heres de la Frontera. Test dan rezervisan za mlade pilote Součeku nije bio prvi susret sa bolidom Formule 1, pošto je već jednom probao Tojotinu formulu. Dobra strana decembarske vožnje ležala je u tome što je ekipu Vilijams očigledno zanimalo koliko je Španac zblja brz, pa su u njegovom programu preovlađivale kraće vožnje s lakšim bolidom. Tim iz Oksfordšira dao mu je šansu da napadne koliko god može, potera auto do granica, juriša na vreme kruga i prikaže sav svoj potencijal. Nije to prošlo bez greške, bilo je okretanja na stazi, ali je zapažen rezultat dalo.

Iako nezvanično, vreme se piše i pamti - prvog decembra Madriđanin je prešao 87 krugova, od kojih je lični najbrži bio i najbolji tog utorka, dve desetinke ispred svega ostalog. Kad je trodnevni test završen, izvezeni krug prvaka Formule 2 rangiran je kao peto vreme postignuto na finalnim probama u godini. Reklo bi se da je Souček optimalno iskoristio nagradni nastup, a jednako je bitno to što izgleda da je položio ispit i kod ljudi iz Vilijamsa, koji su stekli lep utisak i o njegovom tempu, iskustvu, i sposobnostima da tehničarima prenese zapažanja o automobilu.

Pohvalivši vozača, Patrik Hed nije rizikovao davanje ikakvih obećanja: „Mislim da bih definitivno mogao da vidim budućnost za njega u Formuli 1. On to ne opravdava samo čistim vozačkim umećem, već ima i prilično mudru glavu na ramenima. Ja mislim da je to jako potrebno u Formuli 1, jer je to prilično kompleksna aktivnost i mislim da će mu inteligencija koristiti, koliko i njegova vozačka veština. Ima sve prave atribute - uvek je zanimjivo čuti šta novi vozač kaže u analizi posle testa a Andijeve informacije o automobilu i njegovom ponašanju nama su bile zanimljive. Nadam se da će dobiti šansu.“

Souček je dobio plus i kod trkačkog inženjera tima, Džefa Kalama: „S našeg stanovišta, Andi je obavio fantastičan posao. Na osnovu danas viđenog, ne vidim zašto ne bi mogao da bude angažovan u Formuli 1. Vozio je zaista dobro, završio je sa najboljim vremenom kruga, što je i bio glavni cilj dana, pa je to dobro za njega, dobro za Formulu 2 i dobro za Vilijams. Njegov tempo je svakako bio impresivan - nijedan tim neće da angažuje sporog vozača. Njegove povratne informacije i razumevanje automobila takođe su bili veoma dobri i očigledno ima poprilično iskustvo - vozio je mnogo formulâ, tako da ima dobre orijentire. Nadam se da ćemo ga dogodine videti u Formuli 1, a nakon današnjeg iskustva znaće šta ga očekuje.“

Junaku naše priče ostaje da se nada. Andi smatra da je mnogo kompletniji pilot nego pre, a test rola ne bi ga zadovoljila: „Nastojim da budem zvanični vozač, to mi je cilj. Treći vozač prema pravilima dogodine nema neku veću kilometražu, hoću da provodim vreme na stazi kako bih se usavršio. Znam da je današnje vreme dobro, ali moglo bi biti bolje. Sve se vrti oko iskustva i upoznavanja automobila. Kad se sve sabere, osvojio sam titulu s 50 poena razlike, vodio sam na F1 testu, logika kaže da bi barem trebalo da imam sedište u Formuli 1. Naravno, auto-sport uopšte nije logičan, pa ćemo morati da čekamo do poslednjeg časa i vidimo šta će se desiti.“