Novak Đoković za B92: "Plakao sam posle poraza"

„Kada sam osvojio Australian Open, što je moj najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri imao sam to zadovoljstvo da budem okružen svojom porodicom i meni najdražima. Tu su bili moji roditelji i moja dva brata. Na žalost te večeri nisam izašao i proslavio titulu kako to dolikuje, ali sam se zato odmah po povratku u Srbiju video sa prijateljima i možete pretpostaviti kako je bilo na proslavi.“

Odricanja...

Beta

„Odrekao sam se od svega po malo, međutim mislim da je najveći problem vreme. I kada sam bio mnogo mlađi, u potpunosti sam bio posvećen tenisu i morao sam da upišem vanredno osmi razred OŠ, a kasnije i srednju školu i to su neke stvari koje sam morao da žrtvujem zbog bavljenja profesionalnim sportom. Takođe, i za druge stvari imam jako malo vremena. Iskreno, želeo bih da mogu više vremena da posvetim školovanju, pre svega ekonomiji, koja me, pored jezika, najviše interesuje. Imam sreću da mi samo bavljenje profesionalim tenisom omogućava da komuniciram sa ljudima i tako usavršavam svoje znanje na tom planu. Moram da istaknem da volim i muziku i voleo bih da naučim da sviram bar jedan instrument.“

Osim trenera Marjana Vajde, sa Đokovićem na turnire putuje još najmanje troje-četvoro ljudi.

„Volim da budem okružen ljudima koje volim, koji mi znače i čije mi društvo prija. Zato gledam da na turnir sa sobom vodim što više ljudi. Ljudima koji me ne poznaju sve to ponekad izgleda pomalo prepotentno, dešava se da na teren uđem sa njih četvoro ili petoro, pa se ljudi verovatno pitaju gde je tome kraj.“

Beta

Porazi kao sastavni deo sporta...

„Naravno da sam plakao posle poraza, to je sastavni deo života i svi smo mi nekada osetljivi. Nemam strah od poraza, baš kao što se ne plašim da pobedim. Generalno to se odnosi na pitanje pobede i poraza, a ne na neku određenu osobu. Verovatno sam najviše puta izgubio od Nadala i od Federera, ali to su dva tenisera koji su svojim rezultatima obeležili istoriju belog sporta. Sa druge strane, protiv njih sam i pobeđivao, pa se može reći da je u profesionalnom tenisu sve stvar detalja.“

Đoković je prava zvezda i to ne samo u Srbiji. 22-godišnjak kaže da slava nosi i dobre i loše stvari.

„Što se ljubavi tiče ja sam tu srećan i zadovoljan, pošto sam već skoro četiri godine zajedno sa mojom devojkom Jelenom. Svestan sam da uspeh i slava sa sobom nose određenu dozu privlačnosti i pažnje i da veliki broj ljudi želi da se nađe u društvu slavne osobe. Moram priznati da je bilo i neprijatnosti, kako kod nas tako i u inostranstvu. Naravno da me ljudi najviše prepoznaju u Srbiji, jer je veoma retko da neko postigne takav uspeh kao što sam to ja učinio u tenisu. Međutim, moram da priznam da mi sve to prija i onaj ko kaže da mu takve stvari smetaju sigurno laže. Određene stvari se gube sa slavom, tu pre svega mislim na privatnost, slobodno vreme i opuštenost u javnosti. Uvek razmišljate o tome da li vas neko posmatra i odmerava, ali za mene su to postale normalne stvari.“

Beta

Neretko se dešavalo da uspešni ljudi budu žrtva kidnapera. Sam Đoković je pre dve godine dobio pretnje da će se i njemu slična stvar desiti.
„Pokušavam da ne razmišljam o tome, ali bio sam zabrinut, kako za svoju, tako i za bezbednost meni najbližih. Kada ste javna ličnost određeni rizik uvek postoji i svestan sam da je Srbija prolazila i još uvek prolazi kroz jedan veoma težak period. Sama činjenica da je prosečna plata 300-350 evra govori dovoljno. Znam da ljudima nije lako. Bez obzira koliko sam im drag, kada pročitaju koliko sam zaradio na nekom turniru, normalno je da se javi ljudska zavist. Baš zbog toga se trudim da izbegavam javne nastupe u Srbiji, međutim i u inostranstvu sam imao određenih neprijatnosti. U Londonu sam pre dve godine, za vreme Vimbldona, dobio pretnju da ću biti kidnapovan. Imam 22 godine i u protekle tri godine mi se toliko toga dogodilo da zaista ponekad izgubim glavu i ne mogu da shvatim kakva je realnost. Ljudi oko mene su tu da me vrate u normalu. Pre svega tu mislim na moje roditelje, braću, familiju, devojku Jelenu, ljudi kojima je zaista stalo do mene.“

Omiljena pesma...

„Baš nedavno sam na svom zvaničnom sajtu objavio neke kafanske hitove koje volim da slušam i moram da kažem da je Toma Zdravković moj apsolutni favorit.“

Ðokoviæeva devojka, Jelena Ristiæ (Beta)

Devojka Jelena...

„Osvojila me je na prvom mestu svojim osmehom. Naravno da fizički izgled prvo dolazi do izražaja, ali je za ljubav potrebno nešto više. Ona je od prvog trenutka bila iskrena i hvala Bogu što smo se upoznali pre mog uspeha, jer sada znam da je ona sa mnom zbog mene, zbog Novaka, klinca koga je upoznala kada je imao 17 godina.“

Ko te je najviše oduševio od poznatih ličnosti?

„Američki glumac Robert De Niro, sa kojim sam u kontaktu. Čujemo se i družimo kada sam u SAD. Kod njega me je oduševilo što je potpuno običan čovek, a u pitanju je jedan od kultnih likova filmske industrije, možda čak i najbolji glumac svih vremena. On je veliki fan Srbije, a zanimljivo je da je sa 17 ili 18 godina je boravio u Srbiji u Nišu, kada ga je ugostiala jedna srpska porodica. On se tada vraćao iz Grčke, ali je ostao bez novca. U sportu sam imao tri idola: tenisera Pita Samprasa, skijaša Alerta Tombu i košarkaša Majkla Džordana.“

Beta

Đoković je interesantan i ljudima u filmskoj industriji.

„Ove godine sam dobio ulogu u filmu ’Iron man 2’, a dobio sam ponudu i da glumim u novoj seriji Kralj Aleksandar, gde su mi ponudili glavnu ulogu i baš sam se nameračio da to i uradim. Takođe, sa braćom Brajan, koji su nedavno snimili svoj novi muzički album, otpevao sam jednu pesmu, tačnije jednu strofu.“

Politika...

„Moram da priznam da me politika interesuje, a dobijao sam i ponude stranaka u Srbiji. To je naročito bilo izraženo posle mog osvajanja Australijan Opena 2008. godine, kada sam bio u žiži javnosti i kada su se u Srbiji održavali izbori. Međutim, mislim da je još rano i još uvek ne planiram da počnem aktivno da se bavim politikom.“