Iz njegovog ugla: Sebastijan Burde

Francuz je uvek bio zanimljiv sagovornik, artikulisan, izgrađenog mišljenja, spreman da svoje stavove iznese i brani. Pošto je umeo da bude brutalno iskren, preko Atlantika su ga smatrali jezičavim zakeralom, ali dok je bilo uspeha njegov glas se morao slušati. U julu je jednoipogodišnja neuspešna F1 avantura presečena, nedugo potom, Sebastijan je pronašao kokpit u Superliga formuli, egzotičnoj seriji koja spaja auto-trke i fudbal. Tu je bez premca najveća zvezda i tu ponovo pobeđuje. Prvi koraci na putu ponovne profesionalne afirmacije već su načinjeni.

Mada je spor bio u najavi, stvar sa Toro Rosom okončana je van suda, tim iz Faence isplatio je pilota i to je pitanje zatvoreno. Ostalo je razočaranje: „Jesam li razočaran? Da, naravno. Trebalo je da ide mnogo bolje. Započelo je prilično dobro, sa STR2 prošle godine i sećam se da su u to vreme ljudi govorili ’Pa, Burde mora da je stvarno dobar, jer znamo da Fetel jeste’ i slično tome. Onda je došao STR3 i ja taj auto nisam mogao da vozim, a Fetel je u njemu leteo. Pošto je to bio brz auto, o tome nema diskusije, on me je nadmašio, dok ja ništa nisam mogao da uradim. Tada su svi počeli da govore: ’Burde je loš’ i zaboravili su početak sezone.“

Burde je podrobno objasnio šta mu je toliko smetalo kod automobila s kojim je Fetel slavio u Monci: „To je bila kombinacija faktora: odabir zadnjeg oslanjanja i aerodinamika. Taj auto dosta je podupravljao u brzim krivinama i jako preupravljao u onim sporim. Jednostavno nisam mogao da ga vozim. Uvek sam hteo stabilan zadnji kraj na ulasku u spore i srednjebrze krivine i uravnotežen bolid u brzim zavojima. Svaki put kada smo pokušavali da stabilizujemo zadnji kraj za spore krivine, povećavali smo podupravljanje u brzim i obratno. Bilo je jako frustrirajuće, jer na kraju niko nije mogao da učini ništa u vezi s tim, pošto nismo razvijali auto. Očigledno, vozač je u Formuli 1 uvek odgovoran za rezultat. Svi su se žalili na moj tempo, ali nisu radili ništa na poboljšanju.“

Da Sebastijanova nevolja bude veća, ekipa je odlučila da iskoristi STR3 kao polaznu osnovu u stvaranju formule za sezonu 2009. „Mislim da je tim video kako STR3 ima veliki potencijal, bio je vrlo konkurentan, pa su nastavili da slede taj smer, zamisli i tendencije. Nije da su hteli da favorizuju Fetela na moju štetu, znali su da tako mogu da postignu najbolje rezultate. Nastavili su da razvijaju STR4, koji je (Red Bul) RB5, i to je ispao auto koji mi je bilo najteže da vozim.“

Otkaz je bilo pitanje vremena i vozač je to slutio. Sâm postupak i nije bio toliki problem, koliko činjenica da je za njega prvo doznala štampa. „Već sredinom sezone imali su u planu da ne obnove ugovor sa mnom i konačno su mislili da je gubljenje vremena nastaviti, jer rezultati nisu bili na visini njihovih očekivanja. Jasno je da auto nije bio ni blizu toga da može da osvoji mnogo poena. I, šta se onda radi? Očigledno vam je jako privlačno da ubacite vozača koga ćete angažovati naredne godine, jer ima vrlo malo testova na raspolaganju. Potpuno razumem motive. Ono što ne razumem i sa čime se ne slažem jeste način na koji su to izveli. Jedna je stvar obavestiti vozača, razgovarati, pronaći sporazumno rešenje, a druga je da obavestite štampu, to nije u redu.“

„Kada sam sleteo u Frankfurt (uoči Nemačkog gran prija), odjednom sam primio seriju poruka koje kažu: ’Izgleda da su se u štampi i na internetu pojavile brojne glasine da je ovo tvoja poslednja trka’. Nažalost, nisam prvi vozač prema kome se Toro Roso tako poneo. Volite da mislite da ljudi uče na svojim greškama, ali izgleda nije tako. U Formuli 1 je pritisak veliki, jer je mnogo novca i što je veća presija, više je novca, a što je više novca, presija je veća. Takva je priroda stvari, ali postoje stvari u životu koje se mogu raditi i one koje ne bi smele. Sve zavisi od ponašanja ljudi, neki timovi postupaju na pravi način, drugi ne.“

Tek dva ili tri od Burdeovih 27 F1 startova pamtiće se po nečem stvarno dobrom. „Računa se poslednji utisak i to je pomalo tužno. Ljudi isuviše često zaboravljaju da su piloti Formule 1 sigurno među najboljih trideset na svetu. Ne dospevate u Formulu 1 samo zahvaljujući sreći. Možda postoji pokoji izuzetak, vozači koji plaćaju, stvari tog tipa. Ali, kad ste naokolo osvajali šampionate i kada imate dobar pedigre, to niste samo plod sreće. Bez talenta se ne stiže na taj nivo. Mislim da je to najgora stvar u Formuli 1 - nikom nije bitno zašto, gleda se samo rezultat, jer to je jedina stvar koja se može izmeriti.“

Videćemo da je u pogledu nastavka karijere Francuz opterećen brojnim nedoumicama. Što se tiče prošlih zbivanja i hipotetičke situacije u kojoj bi se vratio dve godine unazad i pred sobom našao F1 ugovor... „Potpisao bih ponovo. Sigurno. Jer, u suprotnom bih uvek sumnjao da li je trebalo da probam ili ne... Sigurno sam morao da pokušam. Čekao sam tu priliku jako dugo.“

Čekao i po osvajanju titule u Formuli 3000 verovao da ju je zaslužio. Umesto da iskorači na najveću scenu, ušao je u Briatoreove kombinacije. „Postojala je priča sa Flaviom, kada je Francuska (auto-sportska) federacija rešila da pokuša da pomogne mladom francuskom pilotu u usponu da dospe do Formule 1, ali on mi je predložio samo menadžerski ugovor bez garancija. To sam nažalost morao da odbijem, jer to nikada ne bi uspelo. Bilo je ludo. U praksi su se Francuski savez i Reno F1 dogovorili da promovišu francuskog vozača, a onda su se razišli oko uslova sporazuma. Tako su Renault F1 i Flavio otišli jednim putem, dok je Francuska federacija pokušavala da pronađe novac, što je najvećim delom i uspela.“

„Flavio je pokušavao da ponovi ono što je izveo sa Veberom godinu dana pre, kada Dejvidu Sirsu (šef ekipe Supernova, u kojoj je Australijanac vozio 2001, a Sebastijan za nju 2002. osvojio F3000) nije bio potreban novac, bilo je Vodafonovih para. Ali, godinu posle novac je bio dobrodošao, jer nije bilo sponzora. Flavio je očajnički pokušavao da napravi sporazum sa Sirsom, a ja sam znao da to neće uspeti, jer mi je Dejvid kazao: ’Ne mogu to da uradim, nema šanse.’ Konačno je Francuska federacija uspela da pronađe dosta novca, uz pomoć francuske vlade, Plejstejšna i Renoa - ne Reno F1 tima, već kuće Reno, što je dodatno rasrdilo Flavia. Ja sam potpisao menadžerski ugovor sa njim, jer je to bio deo dogovora. Flavio se zbog toga jako naljutio i od tog časa postao je veliki problem za moju karijeru.“

A poslednja zbivanja u vezi s Briatoreom? „Ne zanimaju me. Šta bi trebalo da me interesuje? Da li je učinio ono za šta je proglašen krivim ili ne, to je njegova stvar. Nikada se nisam mešao u njegova posla. Ne tiču me se. Šta mislim o tome? Udaljen je iz Formule 1 zbog varanja. Da li je to previše ili nedovoljno? Ne znam. Nije više tamo, dovoljno dugo me je uništavao. Ne radi se o osveti, niti o ličnoj stvari, ali bio mi je problem tolike godine. Pokušavao sam da ga ostavim na miru u nadi da će i on mene ostaviti na miru, ali nije baš tako bilo.“

Ime ’sveže nezaposlenog’ Burdea našlo se na beskrajnom spisku mogućih zamena za povređenog Masu. Spekulisalo se naširoko, u Sebastijanovom slučaju šanse nisu bile velike, ali kontakt sa Skuderijom je uspostavljen: „Na spisku je bilo trideset vozača. Ako ih pobrojimo sve, tu sam bio i ja. Bio sam razuman izbor jer sam imao iskustva, tek što sam bio izašao iz Formule 1, poznavao sam neke ljude u Ferariju, poznavao sam motor. Mogao sam da budem dobar, ali mislim da je Ferariju bilo vrlo teško da opravda angažovanje čoveka koga tek što je otpustio Toro Roso. Jednostavno tako.“

„Nikola (Tod) je razgovarao sa Stefanom (Domenikalijem), poslao sam nekoliko mejlova, ali oni su odlučili da pođu drugim putem. Poštujem to. Onda su svi bili šokirani rezultatom. Mislim da je i Đankarlo dobar izbor, ali i on je dokazao da je Ferari danas auto težak za vožnju. On nije bio loš, pa postao dobar, pa ponovo loš, on je još jedan od vozača kojima treba auto određenih karakteristika i sada se muči da pronađe ono što mu treba da bi bio konkurentan. To je glavna šteta ovog vremena, ljudi se ne udubljuju dovoljno. Često i prebrzo zaboravljaju da je uvek reč o sadejstvu automobila i vozača. Ako auto ne odgovara pilotu, ništa se ne može, nezavisno od toga koliko je vozač dobar.“

Uprkos svemu, Sebastijan je zainteresovan da u Formuli 1 proba još jednom. „Videćemo. Nikola (Tod) pokušava. On je još uvek moj menadžer u Formuli 1 i ako bude prilike u kojoj sam tražen, uz uslove u kojima mogu da budem dobar, tada da, hteo bih da pokušam opet. Početak moje prve sezone pokazao je da posao mogu da obavim ako se osećam dobro u automobilu i ako mi sve odgovara. U to nema sumnje. Ja jednostavno ne mogu da vozim bilo kakav auto. Treba mi auto određenih karakteristika, mnogi vozači su takvi, dok mnogi drugi samo voze šta god im se dâ. Svako je različit.“

U Superliga formuli Burde je debitovao početkom spetembra na Eštorilu i osvojio dve trke u pet startova. Prema njegovom mišljenju, ovo takmičenje poseduje veliki potencijal, samo mora da pregura finansijski komplikovana vremena. „Serija mi izgleda dobro, ima odlične pilote i pruža dobar spektakl.“ A auto? „Očigledno može da ide još i bolje. Po mom mišljenju, iznad svega je zabavan za vožnju, a bolidi su izjednačeni. Ne mogu se vršiti posebne modifikacije, pa razlike u pripremi nisu drastične. Tako dobar vozač sa pristojnim timom - a svi u padoku jesu - može da prođe dobro. To je ono što svi i žele, očigledno ne trkate se da biste stigli poslednji.“

Sličnosti između bolida Čempkara i Superliga formule postoje, francuskom pilotu one gode, s tim što smatra da bi kombinacija Elan motorsport šasija i Menard motora na stazi morala i moćnije. „Auto bi u teoriji trebalo da može da ide i brže od ovoga. Prilično je sličan Čempkaru, ali ne i po vremenu kruga. Imamo ideju zašto, ali to nije pravo objašnjenje. Teži je svega 10 kilograma, ima 750 KS, toliko smo imali i u Čempkaru. Ima istu osnovu šasije, aerodinamika treba da je superiorna. Jedina razlika su gume, koje nisu razvijane posebno za ovaj automobil. Gume imaju veliki uticaj, one su jedino što vas povezuje sa asfaltom, ali ne verujem da se time može opravdati tolika razlika.“

Trka 24 časa Le Mana neobilazna je tema. U svom sedmom nastupu, Sebastijan je ove godine bio član Pežoove posade koja je završila na poziciji dva. „Stigli smo jako blizu pobede, ali je nismo ostvarili, dakle, pokušaćemo opet. Najvažnija stvar je da je Pežo osvojio trku i da smo postigli dvostruku pobedu. U devet uveče, kad smo bili na čelu s krugom prednosti, imali smo mehanički problem koji nas je koštao deset minuta. Povratili smo se, stigli smo na 45 sekundi do lidera, ali, videvši probleme Audija, tim je odlučio da nam ’zamrzne’ pozicije, što je bilo najpametnije. Kada ste za volanom drugoplasiranog automobila, to je frustrirajuće. Ali, treba to da prihvatimo, to je bila najrazumnija stvar za Pežo i za sve nas. Moj cilj ostaje pobeda na Le Manu. Probaću ponovo.“

Superliga je sadašnjost, budućnost je jako neizvesna i u igri je nekoliko opcija. „Trenutno je potpuno otvoreno. Program s Pežoom je premali, postoje samo tri ili četiri trke, primarni cilj je Le Man. Ako pronađem drugi program koji se s tim ne bi sudarao, mogao bih da vozim oba, kao 2007. kad sam osvojio prvenstvo s Njumen-Hasom i trkao se na Le Manu. Za mene bi to bila najbolja stvar, jer četiri trke u godini nisu dovoljne. Ali, ako treba time da se zadovoljim, biće dobro i tako, bila bi to situacija mnogo bolja od one u kojoj su mnogi drugi vozači.“

„Videćemo kakvih će prilika biti. Danas ih nema toliko mnogo. Ako bude dobre prilike u Indikaru, bio bih srećan da se vratim. Ako se pojavi u Formuli 1, bio bih više nego srećan da pokušam ponovo. Ako bude samo Pežo, dobro je i to. Ako Superliga poraste, omogući mi da se zabavim, zaradim za život i još se trkam sa Pežoom, to može da bude još jedna mogućnost. Situacija je potpunuo otvorena. U ovom trenutku nisam u poziciji da biram šta bih radio. Cilj mi je da pokušam da se zabavim za volanom i radim svoj posao, to je više od onog čemu sam mogao da se nadam pre deset godina.“

Povratak u Ameriku, zemlju gde je proživeo svoje najuspešnije dane, Burdeu mora da izgleda vrlo privlačno: „Da. U Njumen-Hasu pronašao sam mesto na kojem su me slušali, sledili moja uputstva. To je veoma konkurentan šampionat, pogotovo danas sa Ganasijem i Penskeom, problem je novac, možda čak i više nego u Evropi, zbog njihovih ekonomskih teškoća. U svoje vreme imali smo sponzorstvo Mekdonaldsa, zahvaljujući i Polu Njumenu, koji nažalost više nije s nama. Ako Njumen-Has uspe da produži ugovor, a tome se svi nadamo, to će već biti veliki rezultat. U suprotnom, ne znam šta bi trebalo da radim. Između F1 i Indikara preferiram ono što mi bude ponuđeno. Imati priliku danas već predstavlja uspeh. Nikada sebe nisam smatrao dovoljno bitnim da mogu da a priori odbacim šansu.“