U čast pobednika Le Mana: Žene, Vurc, Brebem

Opasna crna mačka prvi put je protegla šape na trkačkoj pisti 31. decembra 2006, kao otelovljenje Pežoovih ambicija da se sa dizel prototipom zakiti najprestižnijom pobedom u svetu trka sportskih automobila, onom na 24 časa Le Mana. Rođenje suparnika nenadmašnom Audiju najavilo je da će dizelaši iz Ingolštata imati ozbiljnu konkurenciju već 2007; ipak, tek je treći nastup lavu doneo ceo plen. Prvi trijumf francuskoj kući nakon šesnaest godina obezbedila je posada koja nije imala status favorita, u besmrtnike su se upisali Žene, Vurc i Brebem, a mi vas, njima u čast, pozivamo na kratku vožnju kroz dosadašnja postignuća slavljeničke trojke.

Trkačka karijera Marka Ženea započela je u drugoj polovini osamdesetih u katalonskom karting šampionatu. Preko nacionalnog prvenstva stigao je i do evropskog i svetskog. Od 1992. takmičio se u Španskoj i Evropskoj Formuli Ford, pa u Britanskoj F3, gde je 1994. bio ruki godine. Učestvovao je u Internacionalnoj F3000 godine 1997, a put ka Formuli 1 i Minardiju otvorilo mu je osvajanje Nisan Fortuna šampionata 1998. za ekipu Adriana Kamposa. Skor: šest pobeda, tri pol pozicije. Ovo nadmetanje, u suštini Formula Nisan, jedno je od preteča Formule Reno 3,5. Ženea će 1999. na mestu prvaka te serije naslediti izvesni Fernando Alonso. U sve se savršeno uklopila namera španske ’Telefonike’ da sponzoriše malu italijansku štalu.

Najupečatljivija trka u Minardi eri sigurno je Velika nagrada Evrope 1999, kada je Mark šestim mestom doneo ekipi prvi bod od 1995. Taj poen sa Nirburgringa Ženea je u konačnom plasmanu smestio na poziciju 17. Ocenjen kao precizni analitičar, Mark će u Minardiju provesti i drugu punu godinu, ali ta ne donosi nijedan bod. Ekipa iz Faence za narednu sezonu angažovaće upravo Alonsa, a Žene postaje tester Vilijamsa, gde ostaje od 2001. do 2004.

Španac je startovao na još tri gran prija. Odmenio je Ralfa Šumahera u Monci 2003, i osvojio 5. mesto. Godinu kasnije, opet je uskočio umesto Nemca na Manji Kuru i Silverstonu i oba puta završio bez poena. Od 2005. je test pilot Ferarija, a od 2007, paralelno s tom obavezom, jedan je od protagonista Pežoovog pohoda na najveću od svih trka izdržljivosti, ali i jedan od musketara u Le Man seriji. Sa Minasijanom u tandemu 2007. pobeđuje u Monci, Silverstonu i Brazilu; dvojac sezonu završava kao treći u generalnom. U 2008. tandem slavi na Katalunji i Spa Frankoršampu, LMS kruna zamalo izmiče.

Solidno iskustvo od 36 F1 startova i hiljade izvezenih test kilometara učinili su Ženea interesantnim Adrianu Kamposu, čiji će tim ući u Formulu 1 2010. Prošao je samo dan od pobede na Le Manu, Markovo ime pomenuto je u kontekstu mogućeg angažmana u ekipi za koju je osvojio svoju prvu važnu titulu u karijeri. Adrianu nije strana ideja da prioritetno daje šansu domaćim talentima. Čovek iz Sabadela ima 35 godina, za ’novi početak’ u Formuli 1 pomalo je prekasno, ali njegova profesionalna zrelost mogla bi da bude dragocena za novokomponovani tim u inauguralnoj sezoni.

Strpljenje se ponekad isplati

Tridesetpetogodišnji trkač iz Vajdhofena u ranoj fazi karijere bio je vicešampion Evropske i Austrijske Formule Ford, a 1992. obnovio je domaću i pridodao joj nemačku titulu u kategoriji. Naredne godine osvaja Austrijsku Formulu 3, 1994. je viceprvak Nemačke F3. U 1995. u Formuli 3 nastupa i u Nemačkoj i u Britaniji. Od 1996. je u ITC-u sa Opel Kalibrom, u fabričkom timu Rajnholda Jesta. Sa tom ekipom, kao dvadesetdvogodišnjak, osvaja Le Man 1996. godine u TWR automobilu sa Poršeovim motorom, u posadi sa Dejvijem Džonsom i Manuelom Rojterom. Vurc je i danas najmlađi pilot koji je stigao do apsolutnog trijumfa na stazi La Sart.

Aleks je 1997. bio vozač Mercedesa u FIA GT seriji i test pilot Benetona u Formuli 1. Kada su Gerharda Bergera sa pista udaljile sopstvena bolest, a potom smrt oca, Vurc ga je odmenio u tri trke. U poslednjoj od njih, na Silverstonu, Austrijanac se popeo na treći stepenik podijuma. Takav početak mnogo je obećavao. Međutim, od 1998, prve pune sezone za Beneton Mekahrom (kasnije Supertek, odnosno Plejlajf), nade počinju da venu. Njegov angažman poklopio se sa silaznom linijom ne tako davno šampionske ekipe.

Vurc je smatran prototipom pilota nove generacije: brzo uči, hladnokrvan je i ima veliko tehničko razumevanje stvari po kojem može da se meri sa svojim inženjerima. Ova će ga svojstva kasnije učiniti cenjenim test pilotom. U tri sezone u Benetonu Aleks je tavorio i osvojio ukupno 13 poena. Prvenstva je završavao na osmoj, trinaestoj i petnaestoj poziciji. Tadašnji Benetoni bili su daleko od rasnih trkačkih sprava, Austrijanac nije bio superbrz da bi kompenzovao slabe tačke svojih bolida, ali nije ni tajna da je Fizikela imao preferencijalni tretman kod Flavija. Znalo se da je na kraju 2000. godine došlo vreme za rastanak.

Telesna građa imala je svoj udeo u krahu Vurcovih F1 ambicija. Njegova visina od 186 santimetara otežavala je posao oko uravnoteženja automobila, potreba za prostorom za kolena zahtevala je ureze u komandnoj tabli. Takav auto nije mogao da izdrži zahtevano opterećenje na kreš-testu, pa su dodavani novi slojevi karbonfibera, a to je dodavalo težinu i još više remetilo balans. Najbizarnije „rešenje“ Aleksovog problema pominjano je u štampi onog vremena - za Austrijanca bi najbolje bilo da polomi noge u udesu, pa da mu ih operativnim putem malo skrate... Verovali ili ne.

Vurc je proveo pet sezona kao treći i test vozač Meklaren Mercedesa. Za srebrne strele se, umesto povređenog Montoje, trkao na Velikoj nagradi San Marina 2005. i nakon diskvalifikacije Batona osvojio je srećno treće mesto. Osam godina je prošlo između Vurcovog prvog i drugog pobedničkog postolja, toliko dugo niko nije čekao. Austrijanac 2006. stiže u Vilijams, gde je takođe tester, pa svoje mogućnosti širokoj publici može da prikaže samo na treninzima petkom.

U pun trkački F1 angažman vratio se 2007, kao pilot Vilijams-Tojote, za koju osvaja poziciju tri na haotičnom Kanadskom gran priju. Treće treće mesto biće i poslednji podijum u F1 karijeri, završenoj na pretposlednjoj velikoj nagradi sezone, na koti od 99 GP startova. U Interlagosu će se u Vilijamsovom kokpitu naći Kazuki Nakadžima. Vurc je nastavio kao probni pilot Honda F1 tima, nominalno je to i sada kod Brona, ali za testere je, ove godine pogotovu, sve manje posla.

Priliku za slavniji nastavak karijere Aleksander je pronašao tamo gde je već stekao lovore - u trkama izdržljivosti. U 2008. bio je deo Pežoovog ataka na Le Man, u postavi sa Sarazanom i Lamijem završio je peti. Ove godine najviše je pominjan kao čelnik potencijalnog F1 tima Superfand, no došlo je vreme da se to promeni. Jer, Vurc je u trećem startu, trinaest godina nakon prvog, svojoj karijeri pridodao i drugi Le Man trijumf. Tipično za njega: ponovo prevelika pauza između vrednih rezultata. Tu ovoj priči izvesno neće biti kraj, pošto Aleks ovako rezonuje: „Posle 12 godina u Formuli 1, gde se FIA brine o svakoj maloj izbočini, ovo je staza za prave muškarce. To je više borba nego užitak, ali ja volim izazov Le Mana.“

Veteran i univerzalac

Kao sin ser Džeka Brebema, trostrukog prvaka sveta Formule 1, Dejvid je prezime stekao rođenjem, a ime je stvorio u trkama sportskih automobila. Najmlađi izdanak dinastije Brebem kasno je otkrio trkački svet, tek 1983, kada je po završetku školovanja počeo da se takmiči u kartingu. Od 1986. ima bogat program: Australijsku Formulu Ford, Australijsku F2, Novozelandsku i Američku Formulu Atlantik i Južnoameričku F3. Prelomna godina je 1989, u njoj Dejvid osvaja Britansku F3 i F3 svetski kup u Makauu. Sledeći korak bila je Formula 1, u timu Brebem, koji osim imena već osamnaest godina nije imao nikakve veze s njegovim ocem. U agonalnoj fazi ekipe, Dejvid je u 14 pokušaja osam puta za trku kvalifikovao nekonkurentni Brebem Džad, a iz tih startova bilans je sedam odustajanja i jedno mesto 15.

Naredne tri godine vozio je za Jaguar tim Toma Vokinšoa, nastupao za Nisan u trkama izdržljivosti i Tojotu u Svetskom prvenstvu sportskih automobila. Pobeda na Le Manu u GT klasi u fabričkom Jaguaru XJ220 godine 1993. važila je dve nedelje, koliko je bilo potrebno da auto bude diskvalifikovan zbog neregularnog izduvnog sistema. Nakon test uloge u Futvorku pronašao je novi F1 angažman u zlosrećnom Simteku. Tu su se pokazali snaga volje, duh i karakter australijskog pilota. Videvši koliko je ekipa očajna i demoralisana posle pogibije Rolanda Racenbergera, tokom Crnog vikenda u Imoli, Dejvid je odlučio da ipak startuje. Simtek je nastavio vozeći ’za Rolanda’, a Brebem je često, ogromnom odlučnošću, činio da auto na stazi deluje bolje nego što je vredeo. Ipak, još jedan na propast osuđeni F1 poduhvat bio je previše. F1 poglavlje okončano je nakon 24 GP starta i bez ijednog osvojenog boda. Sledeće stanice u karijeri bile su Britansko prvenstvo turing automobila, FIA GT i Japanski GT šampionat, koji 1996. osvaja s Meklarenom F1 GTR.

Od 1998. Brebem se prevashodno trka u Americi, dom nalazi u ekipi Dona Panoza i u 1999. godine osnovanoj Američkoj Le Man seriji. Najduže je bio pilot Panoz motorsporta, a pojavljivao se i za volanom Ferarija, Bentlija i Zajteka. Predvodnik je Astonovog GT1 pohoda na Le Man, a od 2007. u kontinuitetu je pilot Akure u ekipi Hajkroft. Važi za najuspešnijeg vozača u desetogodišnjoj istoriji ALMS-a, jedini je osvajao pobede i pol pozicije u svim njegovim klasama. Apsolutni je trkački univerzalac, u biografiji ima i F3000, i pobedu u relikrosu na Brends Heču 1993, i nastupe na australijskom Bathurstu i na 24 časa Dejtone...

Četrdesettrogodišnji veteran s takvom biografijom naprosto je morao biti interesantan Pežou u doba kada su Francuzi preustrojili svoju trkačku postavu za 2009. Blagoslov za ’gostovanje’ dao je domicilni Akurin tim. Nov u Pežou, Brebem je zapravo najiskusniji pilot u devetočlanoj ekipi. Njemu je, nakon Le Man debija 1992, 15 ukupnih startova na pisti La Sart i dve pobede u protekle dve godine za Aston Martin u GT1 klasi, nedostajala ’samo’ kruna svih kruna, ona koju na podijumu prati i ’Roleks kosmograf’ - ukupna pobeda.

Kombinujući ALMS obaveze sa novostečenim dužnostima fabričkog Pežo pilota, Australijanac je mogao da uporedi svoja oružja s različitih strana Atlantika, Akuru ARX-02a i 908 HDI: „Oba automobila su prototipovi, pa se ne razlikuju tako ogromno. Najveća razlika je motor. Pežo ima turbodizel, sa obiljem snage. I Akura V8 ima dosta konja, ali snagu na asfalt prenosi mnogo drugačije. Pežo se mora drugačije voziti na ulasku u krivine i izlasku iz njih. I upravljivost mu se razlikuje od Akurine, naročito na uzanim stazama. Akura je jako dobra u oštrim i brzim krivinama, ali mučila bi se na dugačkim pravcima Le Mana.“

Lavu ceo plen

Od 2007. Pežo je na umu imao jedno: pokoravanje 24 časa Le Mana. I prošle i pretprošle sezone ’Lav’ je stizao do drugog stepenika podijuma. Na dizel debiju je to bio i uspeh, kada se 2008. stvar ponovila, već je bilo dovoljno: Pežo na La Sart nije došao po ’srebro’. Ove godine pripreme su podrazumevale ALMS start na 12 sati Sebringa i nastup u LMS-u, na 1000 kilometara Spa. Treći pokušaj doneo je ostvarenje cilja svih ciljeva. Pobeda je bila dvostruka, prvi gubitnici ispali su jurišnici Sarazan-Burde-Montanji, od kojih se konačni trijumf izvesno više očekivao, tim pre što su brzinu pokazali osvajanjem pol pozicije, vođstvom i tempom na otvaranju trke.

Međutim, posadu #8 hendikepirao je tehnički problem u doba Burdeove prve smene. Opravka je koštala 10 minuta, a posledice kontakta sa zaostalim automobilom pojele su još jedan krug. Odatle je pobeda postala nemoguća misija, osim kada bi i kolege iz #9 spopali maleri. Ambicije postave #7 (Minasijan-Lami-Klin) upropaštene su nakon kolizije u boksu sa polusestrinskim Peskarolo Pežoom. Probijajući se sa mesta 51, treći fabrički auto poslužio je za provere strateških rešenja pre konačne primene na nekom od vodećih Pežoa. Trud je nagrađen šestom pozicijom u konačnom poretku.

Nasuprot konkurentima i kolegama, za trojku iz Pežoa #9 ovaj Le Man prošao je savršeno, a auto je sve vreme funkcionisao besprekorno. Vurc je otvorio trku startom sa petog mesta i hitro se probio na poziciju 3. Tokom svoje ture, Žene je obišao Rokenfelera i postao prvi pratilac automobila #8, a kada je Burde dopao nevolja, Vurc je preuzeo vođstvo. Prošlo je 5 sati i 50 minuta i od tog časa rivalima je preostalo samo da reše ko će završiti drugi, a ko treći.

Nikakve tajne nema - pobednički auto imao je neproblematičnu trku, Žene, Vurc i Brebem koncentrisali su se na vožnju stalnim tempom, koristili stečene prednosti i primorali rivale da ih jure. Australijanac je opisao recept za pobedu: „Naša trkačka strategija bila je da se brinemo o automobilu, o gumama, kočnicama, naročito o prednjim, koje su se trošile malo više nego što smo želeli. Dogovorili smo se da prilagodimo vožnju i držimo se ciljanog stalnog vremena kruga. Vozili smo uzdržanim tempom, ali drugi automobili imali su probleme, pa je sve ispalo dobro. Mi nismo napravili nijednu grešku i to je ono što je potrebno da biste pobedili na ovoj trci.“

Nijedan Pežo nije sasvim praznih šaka okončao 77. izdanje 24 časa Le Mana. Prototip #8 izborio je pol, u automobilu #7 je Nikola Minasijan zabeležio najbrži krug trke: 3.24,352, prosek od 240,097 km/h. Koliko je to utešno, drugo je pitanje. Na Burdeovom licu razočaranje je bilo najvidljivije, ali je F1 pilot istupio kao prvoklasni timski igrač: „Ovo je veliki dan za Pežo. Tako su naporno radili za ovaj uspeh i stvarno ga zaslužuju. Ja imam lični izazov, a to je da jednog dana osvojim svoju domaću trku. Ove godine je bilo blizu, ali vraćaću se sve dok ne uspem.“ Sarazan takođe: „Frank, Seb i ja smo očigledno razočarani što nismo pobedili, ali kako da ne budem srećan zbog tima koji je tako mnogo želeo ovaj rezultat?“

Rolex / Jad Sherif

A slavljenici? „Sjajan je osećaj pobediti. Mislim da će biti potrebno nekoliko dana da se sve ovo slegne,“ kazao je Brebem. „Pežo sport je sjajan tim, dao nam je stopostotno pouzdan auto, a nas trojica vozili smo trku bez greške. Mnogo je presije bilo na Pežou, oni su odgovorili na izazov. Fantastično.“ Aleksander Vurc je trijumfu od pre 13 godina priključio još jedan: „Šta je napravilo razliku? Činjenica da na stazi nismo imali nijedno oštećenje. Imali smo i sjajan tim iza sebe i fenomenalan auto. Fantastičan je osećaj pobediti u Francuskoj sa francuskim automobilom.“ Mark Žene, pobednik iz trećeg pokušaja: „Osvojiti ovako veliku trku, to je najbolja stvar koja mi se ikada dogodila. Nikada nisam iskusio ništa slično. Ovo je za mene zaista vrlo emotivan trenutak.“

Pozabavimo se i nekim statističkim i istorijskim podacima. Pežou je ovo sedma godina kako se pojavljuje na 24 časa Le Mana i treća pobeda ukupno. Prvi trijumf ostvarili su 1992. Vorik-Dalma-Blandel sa prototipom 905 Evo1B. Slavlje je ponovljeno naredne godine, totalnom okupacijom podijuma koju su predvodili Elari-Bušu-Džef Brebem. Time je ’Lav’ za idućih 13 godina zaključio poglavlje o trkama sportskih automobila i iznova ga otvorio kada se bacio na stvaranje modela 908. Pežo je sada izjednačen po broju trijumfa sa Matrom, dogodine su meta Ford i Alfa, koji su slavili 4 puta. Jun 2009. doneo je 15. pobedu jednom francuskom konstruktoru - Britanci su i dalje ispred, sa 17, a Nemci u ubedljivom vođstvu sa 26 trijumfa. S tehničke strane, ovo je 27. put da je na Le Manu pobedio zatvoreni (’kupe’) automobil, 22. slavlje za dvanaestocilindarski, 25. za turboprehranjivani agregat, četvrto za dizel, i, svakako ne manje važno, osamnaesto za Mišlen. Gledano po nacijama, bila je to četvrta pobeda jednog Austrijanca, treća Australijanca i tek druga za pilota iz Španije.