Odličan nastup srpskih šahista u Drezdenu

„Pošto sam bio trener muške ekipe počeću od naše ekipe, jer sam imao bolji uvid u sve što se dešava. Zadovoljan sam, iako smo dvadeseti, jer smo do toga došli borbom za medalju, a ne dobijajući slabije protivnike u poslednjim kolima, kao što je bio slučaj ranije. Mesta za napredak ima i to je takođe vazno“, kaže za B92 velemajstor Miloš Pavlović, trener muškog tima. „Konkurencija u svetskom šahu je izuzetno jaka, i gotovo svaka selekcija ima bar jednog ili dva dobra igrača“.

Posebno je bitno to što se srpska selekcija u Drezdenu odlično nosila sa slabijim timovima.

„Mi smo uspešno izlazili na kraj sa ekipama kao sto su Alžir ili Ekvador, tako da smo se posle poraza od Ukrajine i Francuske relativno lako vraćali u turnir pobedama protiv slabijih ekipa, iako to mnogima nije polazilo za rukom. Naša ekipa je uz to igrala sve bolje svakim danom, šteta što je meč sa Ukrajinom došao prerano za nas, jer izuzev odlične partije Šolaka protiv Karjakina mi nismo imali šanse u tom meču“, kaže Pavlović.

„U narednom teškom meču sa Francuskom smo praktično imali najmanje nerešen rezultat ako ne i dobijen mečc, Ivanisevic nije realizovao lako dobijenu partiju sa Bakrom, a Šolak nadmoćnu završnicu sa Vasije-Lagravom. I pored toga vidan je bio uspon forme koji je rezultirao pobedama protiv izuzetno jakih ekipa Rumunije i Azerbejdžana, što nam je otvorilo put ka borbi za medalju."

Posle devet kola Srbija je bila u odličnoj poziciji – dve runde do kraja medalja je delovala kao realna mogućnost.

„U momentu odigravanja meča u 10. kolu sa Jermenijom naša situacija je bila zaista izvanredna. Ne pamtim da smo u poslednjih 20-ak godina bili tako visoko plasirani, i uz to smo iza sebe ostavili šahovske velesile kakve su Rusija, Kina, SAD, Holandija“.

Na samom kraju presudilo je neiskustvo srpskih igrača.

„Nedovoljno iskustvo naših šahista u duelima sa igračima čiji je rejting preko 2650 je presudilo, vrlo brzo smo došli u slabije pozicije na prve dve table, što je u takvim mečevima teško nadoknadivo. S obzirom da se igra na meč-bodove praktično jedna izgubljena partija je skoro nenadoknadiva. Poslednji meč sa Vijetnamom, koji je izuzetno talentovana ekipa, ipak nije trebalo izgubiti i to je prakticno jedini kiks koji smo napravili na celom turniru“.

U finišu srpski šahisti imali su i problema sa zdravljem.

„Moram da kažem da su se igrači razboleli, jer smo bili smešteni jako daleko od turnirske sale. Hotel je bio veoma dobar, ali po hladnom vremenu putovali smo 30 minuta pred svaki meč i to je bila otežavajuća okolnost. Uz borbenost i želju da se napravi dobar rezultat, atmosfera je bila dobra, ali za nešto više se mora uraditi mnogo toga – potrebne bolje pripreme i veća pomoć u smislu jakih turnira za naše igrače i u finansijskom smislu. Prilike da se stvari pokrenu još više napred su Evropsko prvenstvo, koje se održava u Novom Sadu 2009, i naredna Olimpijada u Rusiji 2010. godine. Svi su se trudili, Vučković je bio jako blizu da bude u najbolja tri na Olimpijadi na četvrtoj tabli, ali ga je u tome omeo remi u poslednjem kolu, iako je imao dobijenu partiju“.

Srbija je ključni poraz doživela od kasnijeg olimpijskog pobednika Jermenije.

„Što se tiče pobednika ove i prethodne Olimpijade ekipe Jermenije svakako treba izvući pouke, jer to je izuzetno spremna ekipa sa jakim igračima, koji imaju izuzetan kolektivni duh. Što se same Olimpijade tiče bila je dobro organizovana, ali nikako ne razumem zašto se poslednje kolo igra uvek rano ujutro, a ostale runde po podne. Takva promena ritma u odlučujućem kolu je vrlo neprijatna za igrače , mislim da je ovog puta žrtva toga bila Ukrajina, jer je Ivančuk izgubio na prvoj tabli zaista za kratko vreme“.

Ženski tim igrao je odlično tokom celog turnira.

„Što se tiče ženske reprezentacije, imam samo reči pohvale za njihovu borbenost i odlične rezultate. Jedino su one pobedile Kinu, koju su svi već videli kao osvajača zlata. Iako su naše izgubile u poslednjem kolu od Gruzije i ostale bez medalje, sedmo mesto je odličan rezultat, a mnogo smo dobili i u Anđeliji Stojanovičć, novoj nadi srpskog šaha", zaključio je za B92 velemajstor Miloš Pavlović koji će za sajt B92 pisati u narednom periodu op svim šahovskim dešavanjima.