WRC na kraju sveta: Reli Novi Zeland

U obema konkurencijama šampionata došlo je do preokreta. Među vozačima, ponovo je na čelu čudesni Alzašanin, i to je šesta promena na vrhu u sezoni. Maksimalni skor Sitroena u Triru, međutim, lansirao je i francuskog proizvođača na poziciju 1; to je situacija na koju Ford mora da odgovori, i neka zanimljiva taktička i personalna pomeranja već su najavljena.

Novi Zeland je jedna od poslednjih pravih prilika da „plavi oval“ pokuša da preokrene stvar. Do kraja šampionata je sve manje vremena, relija i kilometara, neki neiscrpni bunar šansi ne postoji. Posmatramo li preostale podloge, sledi nam ovakav niz: makadam - asfalt - asfalt - makadam - makadam. Računica je jednostavna: Hirvonen i BP Ford moraju do maksimuma da iskoriste šansu „na kraju sveta“, zatim da u Španiji i na Korzici pokušaju da ne izgube previše i, uspeju li u svemu tome, obezbede mogućnost da bitke za naslove prvaka ostave otvorenim kad dođe vreme za šljunak Japana i blato Velsa. Iako je prvenstvo uzelo prilično jasan smer, ono je ipak daleko od rešenog. I ove godine smo se u više navrata uverili: niko nije imun na greške, pa ni najveći na one najkrupnije.

U godini 2008. videli smo nekoliko baš krupnih udesa, ali je prvu zaista ozbiljnu povredu, prelom butne kosti, zaradio Điđi Gali. Razlog više da Ford nanovo promeša karte, pa za Novi Zeland izlazi sa sledećim rasporedom: za BP tim voze Hirvonen i Latvala, u Stobartu se prilika ukazuje Divalu i Vilsonu, a u Mančiz je i ovog puta prebačen stariji Solberg, koji će tamo praviti društvo Viljagri.

Premda hvalimo spoj Dival - asfalt, Belgijančeva jedina WRC pobeda stigla je baš na makadamu Australije 2005. godine. Njemu na 12. i 13. reliju šampionata sledi promocija u BP Ford. Logično: timu je potreban siguran osvajač poena na asfaltu, a Jari Mati to nije. Dival ni tu verovatno neće ugroziti Leba, ali bi mogao da stekne pregršt bodova bitnih za proizvođačku titulu. Za Latvalu će privremeni povratak u Stobartovo jato možda ličiti na degradaciju, ali interes ekipe je na prvom mestu. Ford još jednom prikazuje kako se pametno upravlja resursima kada imate i dovoljno automobila, i dovoljno ljudi za akcije ovog tipa.

Sitroen za odbranu vođstva

Na drugu stranu sveta, 19.000 kilometara od svoje trkačke baze, Sitroen stiže kao vodeći u konkurenciji proizvođača, a Leb kao prvoplasirani vozač. I za 11. rundu prvenstva, fabrička postava je dvojac Leb - Sordo, a C4 će voziti i sve bolji Ava i prvak Afrike, Rautenbah.

Reč dajemo šampionu sveta: „Uživao sam ovde otkad sam prvi put došao, 2002. Putevi su brzi i tehnički zahtevni, ali ne maltretiraju automobile. Prošle godine nam je zamalo izmakla pobeda, za samo tri desetinke, posle jedne od najuzbudljivijih ikad viđenih borbi u WRC-u. Neću moći da se osvetim, jer Gronholm više nije tu, ali će svejedno biti tesno. Bićemo prvi na putu, a koliki je to hendikep, zavisi od toga koliko će putevi biti vlažni. Na čelu smo šampionata, učinićemo sve da to vođstvo odbranimo. Ključno će biti pronaći set-ap koji odgovara Pireli tvrdim gumama. Ono što smo koristili u Finskoj pokazalo se kao veoma dobro, od nas zavisi da li ćemo se u sličnoj situaciji naći na Novom Zelandu."

U Finskoj četvrti, u Nemačkoj drugi. Sorda je ovaj bilans propeo na treće mesto u šampionatu. I Špancu se dopada zadatak koji ga očekuje: „Stvarno možete da se usredsredite na vožnju, bez straha da ćete oštetiti auto, i to je jako dobro! Ovo mi je tek treći nastup, a tempo relija je tako brz da mislim da mi još uvek nedostaje ponešto iskustva. Naš rezultat iz Finske dokazuje da je dobar plasman moguć i daje nam veliki podsticaj. Mnogo bih voleo još jedan podijum, ali moram svemu da priđem vrlo oprezno.“

BP Ford na popravnom

Novi Zeland je prilika za popravni za BP Ford, a neće ih biti još mnogo, što smo prikazali rasporedom relija do kraja sezone. Za leteće Fince barem dve činjenice nose pozitivan predznak. Prvo, vozi se na makadamu; drugo, u poslednje dve godine, tu je pobeđivao Ford, doduše sa Gronholmom za volanom.

Hirvonenu sledi peti start na Novom Zelandu, najbolji rezultat je pozicija 2, ostvarena 2006: „Putevi imaju dobar ritam, toliko su glatki da ne moramo da brinemo o tome da ćemo oštetiti automobile na kamenju. Krivine pod nagibom podstiču na napad, ali je bitno kako ćete postaviti auto pre zavoja. Ako tu pogrešite, otklizaćete preširoko, ili krivinu nećete ni proći. Budu li temperature niske i ako bude vlažno, biće teško sa tvrdim gumama. Mi tu nemamo nikakvog uticaja, svi ih koristimo, takva su pravila, ali biće teško zagrejati ih u takvim uslovima.“

„Za Nemačku smo imali poboljšanja na motoru, pravila ne dopuštaju prevelike napretke, ali ’odgovor’ agregata definitino se poboljšao, sve se dešava za nijansu brže nego ranije. Nadam se da će nam to koristiti i ovde. Za naš pohod na titulu, važno je pobeđivati, ali ako to ne mogu, hoću da osvojim što više bodova.“

Latvalain novozelandski bilans obuhvata tri starta, i prošlogodišnje peto mesto kao najbolji finiš. Razočaran skorom iz Trira, Finac je zadovoljan što se prelazi na teren koji mu godi: „Više volim da se takmičim tu, nego na kamenitim putevima kao na Akropolisu. Podloga je mešavina vrlo finog i glatkog šljunka i nekih peskovitih deonica. Skoro je bilo mnogo kiše, niska startna pozicija biće pogodnost. Oni koji krenu kasnije suočiće se sa blatom, tada će postati zaista klizavo.“

Jari-Mati voziće dva preostala asfaltna relija za Stobart, gde je i doživeo svoje prve trenutke za pamćenje, čak i podijum u Irskoj 2007. On i Metju Vilson nominovani su za osvajanje proizvođačkih poena u Kataloniji i na Korzici. Finalna sezonska takmičenja na šljunku, Japan i Vels, Finac će ponovo provesti u kokpitu Fokusa BP Abu Dabi ekipe.

Kako smo kazali, Fransoa Dival će preostale relije na tvrdim podlogama, umesto za Stobart, voziti za BP ekipu. Pobedničko postolje u Nemačkoj ubedilo je ljude iz Forda da će Belgijanac biti korisniji u prvom timu. Cilj je veliki i bitan: reč je o potencijalnoj trećoj proizvođačkoj tituli. Može li Dival stvarno da ugrozi Sitroenov suvereni asfaltni marš? Teško, ali vredi pokušati. Izgledi su mu svakako bolji od Latvalinih.

Subaru: dva novozelandska jubileja

Jedanaesta runda prvenstva dovodi Subaru na mesto inauguralne WRC pobede, ostvarene pre petnaest godina, zahvaljujući nezaboravnom Mekreu. Bio je to, paradoksalno, poslednji nastup modela Legasi. Odmah potom, na scenu je stupila Impreca, koja je od tada, u svojim različitim inkarnacijama, bez prekida na reli pozornici, a Novi Zeland ’08 označiće dvestoti WRC start ovog modela.

Plave boje nastavljaju da brane Peter Solberg i Kris Etkinson. Norvežanin ima za sobom neprekidan niz od šest nastupa na ovom takmičenju, pobedu 2004. i još dva podijuma. Etkinson je startovao tri puta i najbolji plasman je prošlogodišnja pozicija četiri. Otkad je lansirana Impreca WRC2008, Peter nijednom nije ostao bez poena. Kris je nakon Nemačke izgubio treće mesto u generalnom. Sordo mu beži samo tri poena, i tu će biti vatre do kraja sezone.

Nova Impreca bila je sasvim solidna na asfaltnom debiju, ali je makadam, i to brz, njena podloga, sudeći prema onome što govore Subaruovi inženjeri, a i prema utiscima iz Finske. Australijski pilot, pak, tvrdi da se iz auta mora izvući još nešto brzine i tek onda razmišljati o odmeravanju snaga sa Sebom, Mikom i Latvalom.

Kad već ne stižu novi proizvođači (Suzuki je častan izuzetak), nastup većeg broja posada u automobilima iste ekipe jeste nekakva kompenzacija. Subaru za oktobar i asfalt Španije i Korzike prijavljuje tri Imprece. Dodatni auto biće poveren tridesetjednogodišnjem Francuzu Tirabasiju, JWRC prvaku iz 2003. On ima samo 27 WRC startova, ali dobro poznaje relije za koje je prijavljen. Korzika i domaći teren treba da su mu najjači aduti.

Stobart: izmene u dvanaest i minut

Stobartov novozelandski tandem čine Vilson i Dival, kome se prilika ukazala posle Galijeve povrede u Nemačkoj. Điđi je udes doživeo na dvanaestom kilometru brzinskog ispita 5. Zasekao je desnu krivinu koja se vozi punim gasom i bio odbačen na drugu stranu puta, pravo u drveće. Kavez Fokusa WRC07 izdržao je silinu udarca, inače su posledice mogle biti mnogo gore. Pošto je izvučen iz olupine, Italijan je helikopterom prenesen u bolnicu u Triru, gde je istog dana operisan. Procene lekara kažu da će mu biti potrebno šest do osam nedelja kako bi uopšte mogao da hoda, a potom slede fizioterapija i rehabilitacija. Za Đanluiđija je šampionat praktično završen.

Predviđen kao adut za asfalt, Dival u igru uskače kao zamena i pre roka. Pošto je lista učesnika odavno bila zaključena, Stobart je od FIA tražio i dobio dozvolu da zameni i kopilota, jer bi se Belgijanac i Galijev kopilot Bernakini vrlo teško sporazumeli. Još jedan pozitivan efekat neočekivanog starta na Novom Zelandu biće prelazak dodatne kilometraže sa Fokusom WRC07. Dival u karijeri ima tri nastupa na ostrvu, najbolji rezultat je četvrto mesto iz sezone 2005. Vilsonu će ovo biti treći pokušaj, bodova dosad nije bilo.

Fransoa je oprezan, ali sa spremljenom strategijom: „Nisam se ovde takmičio dve godine, biće teško doći na deonice koje su meni nove, a većina konkurenata na njima već ima iskustva. Ali, znam da je Fokus fantastičan auto na makadamu. Moj plan je da završim u bodovima, a ako sve bude išlo dobro, možda ću moći da pojačam tempo.“

Mančiz i Suzuki, borba za pretposlednje mesto

U sklopu Fordovih prekomandi, Hening Solberg opet je pilot Mančiza, pored standardnog Federika Viljagre. Ovaj tim je na tabeli pretposlednji, ispred Suzukija, ali će Japanci voziti sva takmičenja do kraja, a Argentinci neće, pa se bodovna razlika od +6 mora osigurati ili povećati pred runde sa kojih Mančiz bude izostao.

Hening je na Novom Zelandu startovao tri puta i nikad nije stizao do bodova, a Viljagra ima jedno učešće manje, i, takođe nijedan poen. Federiko nije vozio u Nemačkoj, ali je nastavio dominaciju u nacionalnom prvenstvu, u kojem, posle najnovije pobede, ubedljivo vodi četiri runde pre kraja.

Gardemajstera za zeleno ostrvo vežu lepe uspomene. Njegov WRC debi iz snova, godine 1999. okončan je senzacionalnim trećim mestom. Ukupno se Toni na ostrvu takmičio šest puta, u četiri maha je osvajao bodove, ali je, bez fabričkog angažmana, ovaj reli preskakao od 2005. U međuvremenu se trasa izmenila: „Izvesni delovi liče na Finsku, ali ne treba vam toliko snage. Stvar je u tome da pronađete dobar ritam i da prenosite zamah iz krivine u krivinu.“ Kao vožnja na toboganu, baš kako se novozelandski reli najčešće i opisuje.

Timski kolega Anderson ovde je nastupao samo jednom, i to sa Ignisom S1600, pa mu je predstojeći start debi sa WRC automobilom. Šveđanin kaže: „Tu auto ne možete prisiljavati ni na šta, vozite prirodno i tražite ritam. S tog aspekta, slično je kao u Švedskoj.“ Inače, u Suzukiju smatraju da su dostigli zavidan nivo pouzdanosti i sad računaju da je vreme da se poradi na brzini modela SX4WRC.

Karakteristike

Makadamski putevi kojima se vozi Reli Novi Zeland glatki su, vijugavi i brzi, a osobenost su im krivine sa izraženim bočnim nagibom, po pravilu takvim da dodatno podiže tempo i stimuliše atak iz svih oružja. Za optimalni prolaz trasama ovako tečnog toka najvažniji je ritam: cilj je da se što veća brzina prenosi iz jednog zavoja u drugi. Ko to izvede, leteće po drumu, a mnogi piloti takvu vožnju opisuju kao vrlo prijatnu. Da bi aspiracije na najviši plasman bile realne, prosek mora da značajno prelazi 100 km/h.

Poput Finskog, ni Novozelandski reli ne opterećuje previše mehaničke komponente vozila. Retko gde se jako koči, vazduha za rashlađivanje motora i kočnica ima u izobilju, izostaju ubitačne „stene iznenađenja“. Ukratko, ovo ne bi trebalo da bude opit ljudske i izdržljivosti tehnike, već nadmetanje u brzini. Osnovni set-ap zato je sličan onom sa pretprošlog relija, uz nešto veći klirens i mekše oslanjanje.

Pošto se na južnoj hemisferi približava proleće, očekivane temperature kreću se u rasponu 10-15°C. U poslednje vreme, na ostrvu su vladali olujne, kiša i vetar. Padavine su bile toliko obilne da su delovi itinerera pretrpeli oštećenja. Klizišta su naterala organizatore da Vaitomo brzinac od 43,98 km, zamišljen kao najduži na celom takmičenju, podele na dve sekcije. Njegov središnji deo, u dužini od 80 metara ostao je neprohodan, uprkos pokušajima da se osposobi.

Zima je na Novom Zelandu bila jako vlažna, a nastavi li sa padavinama, tle će postati još mekše, što će ukloniti površinski sloj rastresitog šljunka; odatle redak slučaj da rani start donosi prednost i bolje prianjanje. Isuviše vlažno tle moglo bi da donese probleme tokom drugih prolaza po specijalnim ispitima, jer će putevi brže propadati i postajati blatnjavi. Tokom relija očekuju se česti i obilni pljuskovi, što u ceo događaj unosi znatnu dozu nepredvidljivosti.

Ovakvo, relativno sveže i vlažno vreme, u koliziji je sa izborom guma. Tvrdi Skorpion mogao bi da se ispostavi kao ne baš optimalno rešenje, jer će, kako to vozači predviđaju, biti problema da se pneumatici nateraju na optimalnu radnu temperaturu. Takav slučaj ove godine već smo videli u Argentini.

Zanimljiva geografija

Treću godinu zaredom, sedište relija je u Hamiltonu, glavnom gradu oblasti Vaikato, 130 km južno od Oklenda. Vozi se uglavnom duž istočne obale Severnog novozelandskog ostrva. Računajući dva prolaza kroz podeljeni Vaitomo, broj specijalnih ispita je 18, totalna trasa ima 1218.20 km, a takmičarski itinerer predviđa 353,04 kilometra.

Distance u petak i subotu približno su jednake (138, odnosno 130 kilometara). U nedelju se radi kraće (85,04 km), a prizori su najspektakularniji: pozadinu bespoštedne borbe činiće prizori sa obale Tasmanskog mora.

Novozelandski reli prošle godine je izborio je svoje mesto u istoriji. Tada su prvo i drugoplasiranog, Gronholma i Leba, na cilju, posle 350 takmičarskih kilometara, delile samo tri desetinke sekunde. Bio je to najtešnji WRC finiš ikad, rekord koji ima lepe šanse da se još dugo održi.