Bundesliga sa parolom: Za gol više

Osamnaest timova ulazi u bitku posle koje će samo jedni postati prvaci, još šest sastava će u Evropu, a oni koji su slabijeg kalibra strepeće za opstanak i u toj borbi vrlo lako može biti i pola lige. Igra za gol više, taktike trenera bez mnogo respekta i uobičajena disciplina su garant još boljeg kvaliteta nego prošle sezone. Nemci u spektakularnim transferima i dalje dosta zaostaju za Englezima i Špancima, ali njihov stil nikad nije ni bio da preplaćuju, čak i kad imaju novca za tako nešto. Da mogu da dovedu velike zvezde pokazalo se ovog leta kad je Bajern u paklenoj konkurenciji pobedio rivale u borbi za angažovanje Riberija i Tonija. Bajern je i prvi favorit, mnogi kažu i jedini, ali ipak treba sačekati i videti rasplet situacije.

Sledi analiza svih 18 timova sa osvrtom na njihov aktuelni trenutak i ambicije, ali kad je u pitanju Bundesliga ukoliko se ostvari i 50% prognoza, to je uspeh.

MSV Duizburg

Pre dve godine su u Bundesligi plesali samo jedno leto, a sada žele da se ustale u društvu najboljih gde su sedamdesetih i sredinom devedesetih bili redovno bar na sredini tabele. Finansijski vrlo dobro stoje zbog sposobnog i bogatog predsednika Valtera Helmiha, koji je treneru Rudiju Bomeru pred prošlo prvenstvo u Cvajti doveo igrače sa kojima je zaista i morao da se izbori za povratak. Budžet im dozvoljava kupovinu igrača koji mogu da se svrstaju u srednju kategoriju pa su tako došli Lami (PSV), Tifert (Salcburg, nekad velika nada Štutgarta i igrao je za Švabe u Ligi šampiona), Hercog (Šafhauzen), Išiaku (Briž), Majkon (Madureira) i tandem iz Crvene zvezde, koji sačinjavaju Georgijev i Ailton, čija karijera je definitivno na zalasku i kod ovog ugovora mu je najviše pomogla stara slava stečena prvenstveno u Verderu.

Na golu će umesto Koha (otišao u zagrebački Dinamo) biti bivši mladi reprezentativac Tom Štarke i tu ne bi trebalo da bude problema. Imaju dosta prekaljenih igrača koji znaju šta treba da rade kao defanzivci Šlike i Filpesku, vezisti Grlić, Mohtari, Tararake, napadači Lavrič i Kurt i sve ukupno gledano je reč o timu koji nije lako pobediti. Trener Bomer je velii borac i ne malo puta su timovi koje on vodi uspevali da dobiju utakmice kad je sve izgledalo izgubljeno. Napravio je dobar odnos sa igračima i to je svakako plus pred velika iskušenja. Jasno je da kao pre 10 godina teško mogu da računaju na plasman na sredinu tabele, ali ako ne budu dekoncentrisani na svom stadionu kao pre dve godine kad su izgubili masu bodova i zbog toga su ispali, popularne Zebre mogu da ispune cilj – opstanak. Tako bi obradovali navijače, koji su inače listom protestantske vere i posle MSV-a im je Glazgov Rendžers klub broj dva.

Prognoza B92: Borba za opstanak koju će uspešno završiti samo pod uslovom da na svom terenu pobeđuju direktne konkurente. Tako bi završili najveći deo posla.

Hanza Rostok

Posle dve godine su se vratili u Bundesligu, gde su bili neprekidno od 1995. do 2005. Iako su osnovani tek sredinom šezdesetih i u DR Nemačkoj nisu predstavljali značajniju snagu, upravo su oni od svih timova te zemlje u ujedinjenoj Nemačkoj zadržali najveću stabilnost. Zajedno sa Dinamom iz Drezdena su igrali prvu zajedničku Bundesligu 91/92, odmah su ispali, a 1995. su se vratili. Igrom sudbine, posle 12 godina su dva aktera ponovo učestvovala u kreiranju velikog uspeha. To su trener Frank Pagelzdorf i vezista Štefan Bajnlih koji su posle avantura u mnogim klubovima vratili da pomognu i uspeli su u tome.

U Cvajti su prošle sezone retko gubili, igrali su tvrdo i na rezultat i to se isplatilo. Međutim, klupska kasa je poprilično prazna i več duže vreme vlada period štednje. Istina, i kad je Hanza imala mnogo uspeha u Bundesligi, nije dovodila skupa pojačanja, već igrače koji su dolazili kao anonimni, a odlazili su za veliki novac, kao što je bio slučaj sa Barbarezom, Nojvilom, Akpoborijem. Ovog leta su izdvojili samo 500.000 evra za pojačanja koja zaista nisu poznata: Menga (Osnabrik), Lense (Bohum), Oreštes (Naval), Pirs (Nordšeland), a najzvučnije ime i to uslovno je golman Vehter iz Hamburgera (bio je prvotimac HSV pretprošle sezone kad je osvojeno treće mesto).

On će na golu zameniti pouzdanog Šobera, a odbrana je oslabljena odlaskom pouzdanog štopera Gledsona. Tu se Pagelzdorf uzda u mlađe snage Štajna, Sebastijana, Bilova i možda najviše u beka Langena na koga treba da se obrati pažnja. Bajnlih ima 35. godina i više nije na nivou kao kad je igrao za Hertu, Leverkuzen i Hamburger, ali i dalje ima snage za lucidne pasove što se videlo i prošle sezone. U godinama je i Ridlevic, a veteranima će pomagati Zafer Jelen, odlični mladi turski reprezentativac. Crnogorac Đorđije Ćetković (eks Voždovac) ima puno povrenje trenera, kao i lukavi strelac Enriko Kern, a podrška je Henge kao i Iranac Šapurzadeh.

Tim bez velikih zvezda koji se oslanja na kolektivnu i disciplinovanu igru. Mnogo puta su bili prežaljeni, ali su znali da iznenade. To je ipak bilo u vreme kad se nekako i moglo bez novca, a to je sad teže. Problem je i što 80% igrača ili nije igralo ili je tek zabeležilo po neki nastup u Bundesligi. Moraju i da paze na navijače, krajnje desno orijentisane, koji se već više puta zagorčali život upravi kluba. Pagelzdorf je odličan trener i sa ljubavlju radi u klubu, ali je i on svestan da će biti jako teško.

Prognoza B92: Iako su vrlo simpatični i borbeni moramo ih proglasiti prvim kandidatom za ispadanje.

Karlsrue SC

Više od 15 godina je tim iz Baden Virtenberga trenirao legendarni Vinfrid Vini Šefer. On je KSC od redovnog putnika na relaciji Bundesliga-Cvjata napravio klub koji je 1994. došao do polufinala Kupa UEFA i 1996. do finala Kupa, a tih godina nisu bili ispod sedmog mesta u Bundsligi. Onda se sve raspršilo kao mehur od sapunice i 1998. su ispali iz elite, a vrlo brzo čak i iz Cvajte. Brzo su se vratili iz Regionala, ali su se još nekoliko godina mučili na marginama dok prošle sezone nisu eksplodirali i suvereno se vratili gde im je mesto.

Sve se promenilo kad je za trenera došao Edmund Beker koji je ceo život u klubu i bio je praktično sve (igrač, trener omladinaca, asistent i sad šef stručnog štaba). Okupio je zanimljiv tim u kome su se našli neki zaboravljeni igrači kao Federiko i mladići ponikli u Karlsrueu. Uz njegovu filozofiju da treba igrati za gol više, u Cvajti su sejali pustoš gde su stigli, a golovi su se ređali na traci. Ceo šampionat je odigran sa samo 19 igrača, a startnih 11 je menjano samo kad se moralo. Stigli su brojni komplimenti, ali Bundesliga je nešto drugo i sad tu treba da se snađu.

Najveća nepoznanica je kao će sve funkcionistai bez Đovanija Federika koji je otišao u Dortmund sa oreolom prvog strelca i asistenta prošle sezone. Njega treba da odmeni Hajnal iz Kajzerslauterana i sad svi očekuju da Mađar bude na tom nivou. To je praktično jedini, ali vrlo bitan odlazak što se tiče standardnih prvotimaca. Došli su i Tim (Firt), Iašvili (Frajburg) i Gerlic (Bajern, pozajmica), svakako igrači na koje Beker može ozbiljno da računa. Miler je dobar golman, Egiman izvanredan štoper, Porčelo je uz Federika bio najbolji asistent, a Kaplani i Frajs su napadači koji mogu da izađu na kraj sa svakom odbranom. Dugo ih nije bilo u eliti, ali ako budu igrali kao prošle sezone, imaju čemu da se nadaju. U pripremnom periodu je bilo problema sa realizacijom, međutim Beker nije bio zabrinut jer zna da njegova ofanzivna taktika kad tad mora da se isplati. Klub više nije u dugovima, ali je uprkos tome na spisku samo 21 licenciran fudbaler jer šef stručnog štaba jednostavno ne voli da ima u timu igrače tek da bi popunjavali broj.

Prognoza B92: Atraktivan fudbal koi igraju je dovoljan razlog da smatramo da KSC neće ispasti iz lige i da će biti jedan od timova koji će steći nove simpatizere.

VFL Volfsburg

Tim iz grada gde je fabrika Folksvagena je od 1997. u Bundesligi, a znali su da izađu i na evropsku scenu. Prošla sezona im je bila najslabija i poput horora, ali su u minut do 12 (u 33. kolu) obezbedili opstanak bodom osvojenim u Ahenu. To je bio signal da se naprave ogromne promene koje su uključile odlazak trenera Klausa Augentalera, menadžera Pandera i 13 igrača. Za trenera je postavljen Feliks Magat (vodio HSV, Verder, Nirnberg, Štutgart, Bajern do februara ove godine), koji je čim je došao tražio novac za pojačanja. To je i dobio i čak 12 fudbalera je potpisalo za Volfsburg. Istina, otšili su neki standarni prvotimci čiji kvalitet nikad nije dolazio u pitanje (Hanke, Hofland, Klimovic, Karhan), ali je uprava znala da mora da se krene drugim putem. Za pojačanja je plaćeno skoro 15 miliona evra, a ono što upada u oči i što je dobra stvar za Vukove je da nisu angažovani igrači u godinama što je možda prethodnih godina bila greška Volfsburga. Niko od novalija nema više od 28. godina, a među njima se ističe tandem iz Kotbusa koji sačinjavaju Radu i Munteanu, zatim Bosanac Džeko (Teplice), Deđagah (Herta), Riter (Frajburg), Gentner (Štutgart), Bajer i Šefer (Minhen), Niang (Svolous) i najskuplji Rikardo Košta iz Porta, inače štoper. Portugalac se međutim već povredio i to teško pa neće igrati pola godine što je zaista veliki hendikep.

Magat je trener koji je u zavisnosti od jačine timova koje je vodio spremao i taktiku. Kad je imao slabiji tim kao u Nirnbergu, taktika je bila defanzivna, kad nije bilo tako kao prvenstveno u Štutgartu, onda potpuno drugačije. Njega međutim očekuje najveći izazov do sad jer je u Volfsburgu napravljen potpuno nov tim,. Praktično samo Marselinjo, Krzinovek, Madlung i golman Jenč su igrali i prošle sezone i sad sledi period kad treba uklopiti sve kockice. Novalije obečavaju, pogotovo se već Džeko dobro snašao, ali još će proći vremena dok to ne postane kompaktna celina. Prošle sezone su kao domaćini čak i kad su bili u krizi znali da pobede i najače pa bi to mogla da bude karta na koju će igrati i sada.

Prognoza B92: Magat i novi igrači bi trebalo da garantuju Vukovima opstanak, ali se čini da bi oni hteli i više. Ako Radu, Munetanu i Marselinjo budu na nivou, biće to lagana sezona za Volfsburg sa eventulnim plasmanom oko 9. do 10. mesta.

Ajntraht Frankfurt

Dani slave su davna prošlost za kultni tim iz Frankfurta koji je igrao i finale Kupa UEFA i osvajao nemački Kup i koji je od 1990. do 1995. bio u vrhu Bundeslige. Dragoslav Stepanović ih je 1992. doveo skoro do titule koja je izgubljena u poslednjem minutu šampionata, nasledio ga je Topmeler koji je takođe imao jak tim i držao ih je u vrhu. Sada je praktično već 12 godina Ajntraht na periferiji zbivanja. Već su ispadali nekoliko puta, a i kad su u Bundesligi, sve se okonča pukim bitisanjem i srećom kad se ne ispadne. I sada je to jedini cilj. Bilo je bljeskova kao 2006. kad su igrali u finalu, Kupa, prošle sezone su došli do polufinala, igrali su i u Evropi, ali prodor u gornji dom Bundeslige je već postao nemoguća misija. Koliko para, toliko muzike, tako je u Ajntrahtu, klubu koji ima šmek, ali koga i česta dešavanja kao u pozorištu dosta sputavaju.

Ovog leta su angažovana samo tri igrača i to bez obešetećenja tako da su jedini klub koji nie odvojio ni jedan jedini evro za transfere. Od te trojice najviše se očekuje od Iranca Mehdija Mahdavije koji je 7 godina igrao za Hamburger, a Japanac Junići Inamoto (Galatasaraj, eks Arsenal i VBA) uz dužno poštovanje nikad nije pokazao da je klasan igrač. Treći novaljija je Meksikanac Galindo (Grashopers) i to je sve. Otišao je Džons koji prošle sezone nije mnogo igrao zbog povrede i Švajcarac Hugel (Bazel) tako da Fridehlm Funkel ima skoro isti tim kao prošle sezone. To je sa jedne strane dobro, ali sa druge to znači da se ne može krenuti napred jer je prošlosezonski sastav bio osuđen na borbu za opstanak. Golmani Nikolov i Prel nisu u vrhu najkvalitenijih čuvara mreže i to je veliki problem. U defanzivi je Grk Kirjakos pokazao zavidan kvalitet, bio je i vrlo efikasan, ali i on i Makdonac Vasoski dobijaju i mnogo crvenih kartona. Bog i batina tima je Albert Štrajt koji je sam doneo dosta bodova prošle sezone, ali je dosta ljut na upravu što ga nije pustila u Šalke, a kad imate nezadovoljnog igrača onda to nije to. Amanatidis je vihoran napadač, Takahara će pomoći Inamotu da se adaptira i trebao bi da opet bude najbolji strelac. Funkel je napravio dobru hemiju među igračima što bi mogao da omete samo Štrajt i uzda u fanatičnu volju svojih izabranika. Armiji navijača velikog kluba je dosta tavorenja, ali izgleda da ih to očekuje i ove sezone. Prošle je Ajntraht imao dosta remija, za svakog su bili čvrst orah, a pokazali su i neverovatne oscilacije.

Prognoza B92: Mnogi će se favoriti opeći protiv Ajntrahta, ali ukupan broj bodova će biti takav da će odlučivati nijanse da li opstaju ili ispadaju. Više od toga se ne može, a bilo bi lepo da mogu zbog ugleda koji poseduju.

Energi Kotbus

U DR Nemačkoj je to bio minoran klub i niko ni u snu nije mogao da očekuje da će uz Hanzu biti najuspešniji kolektiv iz te zemlje u ujedinjenoj Nemačkoj. Pre tačno deset godina su iz Regional lige ušli u drugu i igrali su finale Kupa što je ih je dovelo na pozornicu sa koje se ne sklanjaju. U prvom boravku u Bundesligi su proveli tri sezone, a u zimu 2005. su bili na dnu u Cvajti. Tada uprava odlučuje da za mesto šefa stručnog štaba postavi dotadašnjeg asistenta Patrika Zandera koji ekipu ostavlja u ligi, a onda je već 2006. vraća u Bundesligu.

Imidž Kotbusa od 1997. pa na ovamo je veliki broj fudbalera iz inostranstva, pogotovo iz Istočne Evrope. I kao po pravilu, svi dolaze anonimni, a onda se istaknu i mnogi od njih kasnije naprave sjajne transfere dobre kako po njih tako i po sam klub koji je naravno u donjem domu kad je u pitanju budžet. To se dogodilo i prošle sezone kad su Vlad Munteanu i Sergiu Radu praktično samo ostavili Kotbus u ligu. Pomogli su i Piplica, Mek Kena, Rost i drugi, ali rumunski dvojac je bio sjajan kao i Zanderova vrlo lukava taktika, pogotovo na gostovanjima. Ovog leta su Radu i Munteanu prodati kao i Mek Kena i kasa je popunjena, a sa izuzetkom Danca Sorensena iz Mitjilenda plaćenog 1,1 milion evra ostali su potpuno nepoznati. Aloneftis (Larisa), Vahsmut (Jena), Basila (Larisa), Lerl (Drezden) i naravno Istočnjaci, među kojima su Hrvat Ipša (Varteks), Bugari Angelov (Levski) i Rangelov (Aue) i Rumun Burča (Nasional). Opet ista priča, a u Kotbusu se nadaju sa uspešnim završetkom. Pitanje je ko će davati golove i ako to dobro bude radio Sorensen ili Kiojo onda šanse rastu. Na golu je Piplica koji se ne predaje iako je blizu ulaska u petu deceniju, a Cvitanović i Mitreski odbrani daju neophodnu sigurnost. Prednost Kotbusa je i što znaju da bude realni i verovatno će gajiti više defanzivni i oprezni stil igre svesni svojih mogućnosti. Pokazali su da više nisu opasni samo u Kotbusu i sad je najbitnije da se novi fudbaleri što pre uigraju. Već su ispali u Kupu od trećeligaša Esena, ali to nije nikog uzbudilo jer žele sve da podrede cilju koji se zove opstanak.

Prognoza B92: Mnogi smatraju da su uz Hanzu prvi kandidat za ispadanje, ali tako je bilo i prošle sezone. Vrlo su disciplinovani i to je njihova šansa tako da ih ne treba otpisati iako će za njih biti opasno zato što ih rivali sada bolje poznaju.

Arminija Bilefeld

Tim iz pokrajine Vestfalen koji je najviše puta ispadao i ulazio u Bundesligu. Sada će igrati treću sezonu zaredom (što se nije dogodilo još od sredine osamdesetih kad su i ostvarili najbolji plasman u Bundesligi), a to je 8. mesto. I Arminija je klub sa ne baš velikim finansijskim mogućnostima, ali znaju da naprave konkurentan tim. Prošla sezona je bila turbulentna i promenjena su čak tri trenera, a upravo je poslednji i to Ernst Midendorp razigrao momke koji su imali furioznu i efikasnu završnicu prvenstva. Midendorp je treći put u karijeri u Bilefeldu i ima punu podršku što je nesumljivo vrlo važno. Uprava je u prelaznom roku dovela Mijatovića (Firt), Langkampa (Volfsburg), N'Kosija i Fernandeza (Kajzer Čifs, Južna Afrika), Lampantaisa (AEK), Kirha (Borusija M), Ajgnera (Vaker Burghauzen). Od prodaje Vestremana u Šalke je zarađeno skoro 3 miliona evra i on je uz Vatu praktično jedini prvotimac koji je otišao. To znači da stare snage u kojima se ističu Beme, Kučera, Zuma, Kamper, Vihniarek i pojačanja predstavljaju kadar koji bi mogao da ostvari sasvim solidan rezultat. Veteran Hajn je na golu dobio konkurenciju u liku Fernandeza, a najveći problem je mesto štopera odnosno dostojna zamena za Vestermana.

Arminija po tradiciji gaji fajterski stil igre i uvek ima ima igrače koji su i duhovne vođe kao što je u ovom sastavu Jerg Beme. U špicu napada je prošle sezone eksplodirao Ajgler koji u tandemu sa Vičniarekom ili fenomenalnim džokerom Kamperom predstavlja problem za svaku odbranu pogotovo ako su razigrani Masmanidis i Zuma u ulozi asistenata. Za tim iz Bilefelda je najbitnije da se stabilizovao u Bundesligi i ostanak u njoj je prioritet. Ne plaše se kad igraju na strani, a ponekad na svom Almu (staro ime, zvanično se stadion sad zove Šuko Arena) pomalo i naivno prepuštaju bodove rivalima i Midendorp želi da se tome stane na put. Oscilacije su takođe osobina ovog tima koji u svakom slučaju bez obzira što dolazi iz provincije ima svoje mesto u nemačkom fudbalu koji je karakterističan po tome da status tradiocionalnih ili kultnih klubova imaju i oni koji nisu osvajali trofeje kao Arminija.

Prognoza B92: Realno bi bilo očekivati da ne strepe od ispadanja, ali bilo kakve greške mogu skupo da ih koštaju. Ako se kao što to često rade ne iscrpe protiv favorita nego se koncentrišu na mečeve sa direktnim konkurentima, mogu i do 11. mesta.

Hanover 96

Već godinama su stabilni prvoligaši nakon što su od 1996. do 1998. dozvolili sebi luksuz i da igraju u Regional ligi. Od kad su se vratili u Bundesligu redovno završavaju šampionate u drugom delu tabele, ali je interesantno da su uvek opstanak obezbeđivali bar nekoliko kola pre kraja tako njihovi inače fantastični navijači nemaju more poslednjeg kola. Hanover je osvajao nemački Kup (1992. kao drugoligaši), ali u Bundesligi što je posebno zanimljivo, nikad nisu završili prvenstvo na poziciji 1. do 9, nego uvek na dvocifrenoj od 10, što se nastavilo i u poslednjih pet godina. Prodefilovalo je Hanoverom mnogo velikih igrača (Asamoah, Ernst, Kel, Mertesaker), ali bez obzira na to, sve se svodilo na bljeskove koji nisu trajali u kontinuitetu što je neophodno za završni dobar plasman.

Prošla sezona je bila tipična za Hanover. Posle tri kola je smenjen Peter Nojruer, a zamenio ga je Diter Heking koji je pre toga vodio Alemaniju. Tim je odmah postao ozbiljniji, a zabeležili su sijaset pobeda sa rezultatom 1:0. Problem je bila realizacija jer se Tomas Brdarić povredio pa je sve palo na pleća Hašemiana, ponekad Torvaldsona, i Hanover je redovno igrao sa jednim špicem sa tim da su Brugink i Štajner dejstvovali odmah iza jedinog napadača. Razigrali su se međutim drugi pa je Mađar Sabolč Husti pružio fascinantne partije i pokazao se pakerom bez premca, mladi Rozental je novi Mertesaker, a visoko štoper Brazilac Vinicius je takođe igrao odlično. Tokom prolećnog dela šampionata Hanover nije mogao da se uhvati ni za glavu, ni za rep. Dešavalo se da AVD areni redovno razočaraju 40.000 navijača protiv timova iz donjeg doma, a onda bi uredno pobedili na primer Bajern u Minhenu. Neki su se nadali i Intertoto Kupu, ali vrlo loš učinak na svom terenu je kumovao tome da Hanover završi 10. što je na nivou očekivanog. Nešto nedostaje ovom timu da se uključi i za borbu za mesto u Evropi, a uprava je pametno procenila da je to napadač. Anagažovanje sjajnog Majka Hankea iz Volfsburga za 5 miliona evra je najbolji potez u poslednjoj deceniji jer je nemački reprezentativca željan igre i što ja najvažnije sigurnog mesta u timu što zanimljivo niju imao u Volfsburgu kao i Šalkeu. Sada Brdarić uz Hankea i ima konkurenciju u Lautu (Hamburger) i neefikasnost bi konačno mogla da se reši. Već dobra odbrana sa Viniciusom i Čerundolom je ojačana i visokom i efikasnim štoperom Klajneom (Grojter Firt), a Čavdar Jankov je potpisao višegodišnji ugovor i trebao bi da sa Hustijem caruje na sredini terena. Tim nije napustio nijedan standardni prvotimac i nije mali broj koji smatraju da popularni 96 može mnogo. Dobra stvar je i što je trener Diter Heking ozbiljan stručnjank i sad ostaje da sve pokaže vreme.

Prognoza B92: Uopšte neče biti iznenađenje ako se plasiraju među prvih 9, a sa Hankeom je to sasvim moguće. Ovo neće ostvariti ako opet puštaju gostujućim timovima da koriste njihove greške. Hanover nikako ne bi trebao da ima ni promil problema kad je u pitanju status u eliti.

Herta Berlin

Herta se pre 10 godina vratila u Bundesligu, a prošla sezona je bila tek treća u kojoj nisu izborili plasman u Evropu. Igrali su Berlinci i Ligu šampiona, ali je tendencija pada prisutna u poslednja dva šampionata pogotovo u prošlom kad su bili u opasnosti i da ispadnu. Menadžer Diter Henes je ovog leta izgleda dremao pa su bar za sad na Olimpijski stadion stigla samo dvjica novih fudbalera od imena i to Lusio (Palmeiras) i golman Drobni (Bohum) dok su se Okoronkvo, Biler i Pišček vratili sa pozajamice. U suprotnom smeru su otišli Deđagah (Volfsburg), Van Burik (završio karijeru) i Nojendorf (Ingolštad), a odlazak još nekolicine zahteva posebnu analizu. Juniori Šorh i Pelac su otišli u Real odnosno Verder. Herta ima sjajnu omladinsku školu koja je iznedrila dosta prvotimaca tako da čudi zašto su im dozvolili odlazak pogotovo zato što spomenuti klubovi sigurno nisu zagrizli za njih bez razloga. Isto vredi i za još jedno Hertino dete, a u pitanju je Kevin Prins Boateng gde je 7,5 miliona evra ponuđenih od strane Totenhema bilo isuviše primamljivo.

Jildiraj Bašturk je kao glavni plejmejker ekipe čini se olako predat Štutgartu, a Argentinac Himenez koji je sa Pantelićem postigao 65% golova Herte prošle sezone napustio je prestonicu pred sam start opet zbog unosne ponude koja se ne odbija, a poslala je meksička Toluka.

Sad na sve to treba dodati da je tu i novi trener Švajcarac Lusijen Favr. Sa Cirihom je osvojio dve titule i to svakako treba poštovati, ali sada treba videti šta će biti u mnogo jačoj ligi. Fringer, Latur, Koler, Andermat su neki od trenera iz zemlje satova koji su radili u Bundesligi, ali malo ko sa većim uspehom, a Favr se trenutno nalazi rastrzan između realnosti i želja vernih navijača koje se uvek velike. Činjenica je da neće biti lako pogotovo kad je u pitanju realizacija. U prolećnom delu prošle sezone koji je skoro bio horor za Hertu često se dešavalo da Berlinci završe meč bez postignutog gola, a sada će vrlo verovatno biti još teže jer su Panteliću u napadu mogući partneri Pišček, Okoronkvo i Lakić. Sa druge strane Herta posedujet kvalitet na sredini terena i u odbrani sa imenima kao što su Žilberto, Mineiro, Lusio, Dardai, Šimunić, Fati, reprezentativac Fridrih, a možda iznenadi i neko od junoša poput Edea ili Roberta Milera. Jednostavno kad se sve sabere postoji misterija oko prognoze gde će se obresti tradiocionalan klub koji defakto poseduje ime, ali koji u svojoj istoriji nije imao velikih rezultata. Favru neće biti lako jer je Berlin sredina koja ne trpi prosečnost pogotovo u poslednjoj deceniji, a poznato ja i da klub prate i česta teatralna dešavanja u kojima su najčešće glavni glumci Henes i sportski direktor Prec.

Prognoza B92: Herta je jača od timova iz donjeg doba, ali i slabija od onih iz vrha tako da se 9. mesto iz prošle sezone vrlo lako može ponoviti. Do 31. avgusta mogu da se angažuju novi igrači i ako tu budu aktivni imali bi šansu za korak više, ali teško više od toga.

Borusija Dortmund

Džin koji je prethodne sezone podsećao na patuljka. Finansijska kriza bivših prvaka u Bundesligi i Ligi šampiona se odrazila i na dešavanja na terenu. Van Marvijk, Reber i Dol su sedeli na klupi, a ovaj poslednji je sjajnom serijom u finišu obezbedio opstanak i tek tada je laknulo fanatičnim pristalicama koje su bile na ivici nervnog sloma. Predsednik Raubal je nekako uspeo da ukroti dugove, ali oni i dalje postoje pa je budžet i dalje daleko od onog iz prošlosti. Kadar je uprkos svemu sasvim dovoljno kvalitetan da se ne bi trebalo dešavati ono što je bilo tokom krajem jesenjeg i početkom prolećnog dela šampionata kad je kriza bila na vrhuncu.

Dol je sa Hamburgerom pretprošle sezone bio treči, a u prošloj je napustio tim nakon samo jedne pobede. Dobar rad je ipak bio primećen i angažovao ga je Dortmund u kome je bivši nemački reprezentativac zbog značaja utakmica gajio čvrstu, skoro defanzivnu taktiku koje se isplatila. Sada ima šansu da omogući veću slobodu igračima i da sklopi kockice. Kao što smo kontstatovali, Dortmund ima sastav kome zaista nije mesto na dnu, ali i koji teško može da računa na povratak u sam vrh. Vajdenfeler je pouzdan na golu, a u odbrani su dva prekaljena igrača Verns i Kovač koji je stigao iz Juventusa kao zamena za Meceldera koji se obreo u Realu. U defanzivi je sjajni Dede, računa se ozbiljno i na Brzensku, tu je i Degen. Zadnji vezni je oporavljeni Sebastijan Kel, a konkurencija na sredini terena je sasvim solidna. Blaščikovski je stigao iz Visle, Federiko iz Karlsruea sa oreolom prvog strelca Druge lige, Bakli se vratio iz Bazela, a Kringe i Kruška takođe žele mesto u prvom timu koje je već obezbedio Brazilac Tinga.

Švajacarac Aleks Fraj je prošle sezone bio ubedljivo najefikasniji igrać žuto-crnih i opravdao je očekivanja, dok se Smolarek probudio u finišu sezone. Paragavajc Valdez je imao katastrofalnu sezonu i sada ću me biti još teže da se izbori za mesto u timu s obzirom da je angažovan lukavi argentinski strelac Klimovic iz Volfsburga. Ipak najveće pojačenje predstavlja hrvatski reprezentativac Mladen Petrić iz Bazela koji po potrebi može da igra u špicu ili da dejstvuje iza isturenih saigrača i čini se da će se Dol odlučiti za ovo drugo. To je bila lepša strana medalje, ali postoji i ona druga. Ova generacija Dortmunda je u odnosu na prethodne često malodušna i stisnuta što navijače boli još više od loših rezultata. Negde se zagubio fajterski stil kluba sa Vestfalena i Dol ima zadatak da uz stabilizaciju na tabeli poradi i na ovim aspektima. Primetno je bilo prošle sezone da mnogi igrači Dortmunda, a pogotovo oni koji su nedavno stigli pogotovo veliku blokadu imaju kad igraju pred 80.000 svojih navijača i zato je izgubljeno mnogo bodova. Priča vezana za popularni klub ujedno jasno pokazuje koliko je teško vratiti se na glavnu scenu, jer improvizacije ne sme biti, a politika Dortmunda je u poslednjih pet godina bila baš takva.

Prognoza B92: Biće uspona i padova, svega i svačega, Dortmund će na kraju biti između 7. i 10. mesta.

VFL Bohum

Mali klub iz Rurske oblasti, vrlo simpatičan i neobičan. Dugo godina su bili poznati kao standardni članovi Bundeslige koji se uvek, baš uvek, bore za opstanak i uspevaju u tome. Onda su došle devedeste, vreme velikih promena i na gore i na bolje. Ipak im se dogodilo da ispadnu, ali su povratak obeležili senzacionalnim plasmanom u Kup UEFA. Onda su opet ispali, pa se vratili i verovali ili ne usledila je još jedna evro avantura. Da li treba reći da je onda usledio još jedan put u Cvajtu, prošle sezone su se vratili u elitu i posle pravih vratolimija su završili čak osmi.

Po logici zna se šta ih sad čeka, ali da vidimo šta može Bohum kroz koji je prodefilovalo mnogo dobrih igrača poslednjih godina i koji je poznat po angažovanju fudbalera kojima se cena vrtoglavo penje upravo u belom dresu, a dolaze u senci. Tako su u Bohumu pogodili i prošle sezone kad su angažovali Teofanisa Gekasa iz Panatinaikosa, poznatog samo u Grčkoj. Omaleni Helen je postao najbolji strelac lige, a letos je što je za Bohum sasvim uobičajeno digao sidro i otišao je u Leverkuzen. Onda je trener Marsel Koler, inače Švajcarac (igrao za Grashopers protiv Crvene zvezde 1990. i ovaj tim je doveo do titule u Super ligi te alpske zemlje) zimus rekao upravi da želi Epalea, Jahaju i Drobnija. Upravo su oni uz Gekasa i Misimovića bili najzaslužniji za opstanak, a Koler je usput lansirao i Grotea. Finiš sezone su odigrali vrhunski, na gostovanjiam su bili neuhvatljivi i od sigurnog putnika za niži rang su došli na prag plasmana u Intertoto Kup.

Koler je poznat kao trener koji gaji ofanzivan fudbal i od toga ne odstupa jer njegovi timovi igraju za gol više. U kasu se slio novac od prodaje Gekasa, Misimović je otišao bez obeštečenja, nema više ni Drobnog. Opet su u Bohumu krenuli da traže nove igrače koji nisu skupi pa su stigli Laštuvka (Šahtjor), Sand (Kernten), Konča (Jurgorden), Šestak (Žilina), Mječiel (PAOK), Fuhs (Firt). Od starih snaga tu su Jahaja, Grote, Epale, Maltric, Zdebel, Šreder, Dombrovski, dosta se nameće i Iličević. Opet mnogi kaži da su poprilično veliki kandidati za ispdanje što baš i nije potpuno tačno. Fudbal ne igraju imena i Buhum je to pokazao prošle sezone. Biće interasntno videti da li će opet biti tako uspešni na gostovanjima jer su prole sezone ponekad tu bili mnogo sigurniji nego na Rur stadionu. U ovom klubu se nisu nikad zanosili sa krupnim planovima, ali su znali da iskoriste svaku ukazanu šansu da iskoće u prvi plan. Uvek je prioritet opstanak, a tako je i ovog puta. Prošli put su bili uspešni u angažovanju novih igrača i sad se nadaju da će se to ponoviti. Dovoljno su borbeni da to mogu da ostvare, a to što su izgubili na kretaivnosti odlaskom Misimovića pokušaće da upravo tako nadoknade.

Prognoza B92: Dosta enigme postoji oko učinka Bohuma. Realno je da su bolji od bar 5 do 6 timova i da neće ispasti, a ako neko može da sruši sve prognoze i bude ono što je bio Nirnberg prošle, onda su to oni.

Hamburger SV

Hroničari Hamburgera će se posebno sećati prošle sezone koja je bila najburnija u istoriji kluba koji nikad nije ispadao iz Bundeslige. Dani slave sa početka osamdesetih kad su osvajane titule, Kup šampiona i Kup UEFA su davno prohujali, ali HSV nikad nije bio tako blizu odlaska u Drugu ligu kao proletos. Najveći paradoks u svemu je da je tim sa Severa 2006. završio kao treći i u avgustu te godine je preko Osasune ušao u Ligu šampiona. Tomas Dol je ostvario sve te uspehe, ali pod tim istim trenerom je HSV jesenas imao samo jednu pobedu, a strpljenje uprave je izgubljeno početkom drugog dela šampionata kad ga je zamenio Hub Stevens. Iskusni Holanđanin ne samo da je HSV ostavio u ligi već se na kraju desilo nešto neverovatno. Izboren je plasman u Intertoto kup gde je pre 15 dana u finalu lako pobeđena Dačija. Sad se postavlja pitanje koje glasi: Na kojoj strani klackalice će se u ovom šampionatu naći harizmatični i neobični tim?

U poslednje dve decenije se dešava da HSV ponekad baš zablista (još jednom su igrali u Ligi šampiona), ali kontinuitet im nije jača strana. Finansije su solidne, ali ne baš i impresivne. To se videlo u prelaznom roku u kome je veći novac odvojen samo za opasnog strelca Egipćanina Mohameda Zidana iz Majnca, i on je uz Holanđanina Romea Kastelena iz Fejenorda jedino pravo pojačanje. Sanogo, Laut, Mahdavikija i Las su napustili AOL Arenu, a glavni rebus je Rafael van der Vart koji je ipak na pragu odlaska iz kluba. Holanđanin je virtuoz i on bi želeo da ostane, ali presudan uticaj imaće novac.

Stevens je izuzetan trener sa gvozdenom disciplinom, a kadar mu daje za pravo da najavi borbu za jedno od mesta u Evropi. Rost na golu, defanzivci Sorin, Matejsen, Demel, Atuba, vezisti Jarolim, De Jong, Trohovski, napadači Olić i Gerero i spomenuti tandem novalija. Sve je to u redu, ali bez Van der Varta se stvari komplikuju. Novac od eventualne prodaje bi se sigurno uložio u kupovinu kvalitetnih igrača, ali nijedna trener ne voli da kad počne prvenstvo opet uigrava linije. Čini se da je i menadžment malo kumovao celoj situaciji jer su olako leta 2006. prodali i Van Bajtena i Bulahruza, a opasnost na vidiku je vezana i za realizaciju. Zidan je u Majncu bio briljantan, ali HSV je nešto drugo i tu tek treba da se dokaže, dok Gerero izgleda više voli da postiže golove kao džoker i poneka izgleda kao da nema snage ni za 70 minuta. Sve su to na kraju krajeva špekulacije, a ostalo će se videti na terenu. Hamburgeru je apsolutno mesto u samom vrhu i čini se da sa trenerom kao što je Stevens tu mogu da ostanu dugo vremena i iz razloga što je nije sklon igri na gol više, koja je upravo u prethodnim sezonama klubu više odmagala nego pomagala.

Prognoza B92: Sa van der Vartom je plasman oko 5. mesta realnost, bez njega će to biti znatno teže. Poučeni prošlogodišnjim iskustvom će sigurno biti mnogo oprezniji i čvršći, a kako god bilo, svako ko želi da ih pobedi moraće da zapne do krajnjih granica.

Nirnberg

Izuzetno popularan klub iz Bavarske koji je pre Drugog svetskog rata vladao nemačkim fudbalom, a završno zlatno doba imali su sredinom šesdesetih kad su i osvojeni poslednji trofeji sve do maja ove godine. Tada je u vitrine Nirnberga stigao pehar u Kupu koji je izboren posle dramatične pobede u finalu nad šampionom Štutgarom i to u produžetku. Prvi trofej posle 42 godine, najbolji plasman u Bundesligi posle 7. mesta 1992, prvi izlazak u Evropu nakon čak 19 godina. Čudo neviđeno u režiji starog trenerskog vuka Hansa Majera, koji je Karl Cajs doveo do finala KPK 1981. i koji je postao prvi trener sa osvojenim Kupom i u DDR i u ujedinjenoj Nemačkoj.

Kad je kontroverzni Majer, koga jedni uzdižu do nebesa, a drugi kude, stigao u Nirnberg pred zimu 2005, niko nije ništa naslućivao. Predsednik Mihael A. Rot ga je doveo da spašava brod koji je opet po zna koji put plivao uzburkanim vodama, a na to su navijači svikli, jer su istrpeli čak i ispadanje u Regional ligu i više sezona u Cvajti. Žudeli su da neko stabilizuje klub od ugleda i našao se čovek za to. Majer je do kraja te sezone tim doveo do gornjeg dela tabele, a prošli šampionat smo već opisali u superlativima što je apsolutno zasluženo.

U čemu je tajna Majera i njegovih pulena? Iako igrači dolaze sa svih strana sveta, disali su kao jedan, a zna se čija je to zasluga. Majer voli da omogući igračima kreativnost i neke vragolije, ali tek kad ispune njegove prvobitne zadatke. Upravo zbog toga su u jesenjem delu prvenstva izgubili samo dve utakmice i imali su najbolju odbranu u ligi. Važna stvar pre novu sezonu je da nisu toliko očerupani od bogatijih timova. Svakako će najviše nedostajati golman Šefer (Štutgart) i Polak (Anderleht) dok je Šrot (Minhen) ipak u godinama, a Banović (Frajburg) je uglavnom bio džoker, istina vrlo efikasan.

Sa druge strane, uprava je bila agilna i na pojačanja niko ne može da se žali. Misimović je bio impresivan u Bohumu, Haristeasa svi znaju i njegovi prethodni klubovi (Verder, Ajaks, Fejenord) i učinak u reprezentaciji Grčke sve govore. Kluge je bio standardano dobar u Menhengladbahu, Adler iz Minhena je vrlo talentovan, a Jakobsen iz FC Kopenhagena je moderan bek. Veteran Blažek iz Sparte je na golu zamenio Šefera i tu je Nirnebrg realno sad ipak slabiji. Od starih snaga odbranu drže Rajnhard, Volf i Pinola i njih Majer retko menja. Galašek je zadnji vezni, a Misimović će kreirati igru sa Mnarijem, Engelhardom i Kristijansenom. U ofanzivi su vrlo dobri Slovaci Mintal (nadamo se će ga zaobići povrede) i Vitek, a tu je i nestašni Rus Saenko koga je Majer dozvao pameti pa je sad u službi kolektiva. Nirnberg je definitivno stabilizovan, dobro pokriven na svim pozicijama i sad ostaje samo da se vidi da li su ih rivali pročitali ili Majer ima novi kec u rukavu.

Prognoza B92: U svaku od prethodnih sezona su ulazili sa strahom da ne ispadnum a posle mnogo godina sada nije tako. Plasman u prvi deo tabele je vrlo izvestan, a ako realizacija bude još malo bolja nego prošle sezone, onda su u top šest.

Bajer Leverkuzen

Podatak da su osvajači Kupa UEFA iz 1988. i finalisti Lige šampiona iz 2002. u poslednjih desetak godina tek dva puta propustili izlazak u Evropu dovoljno govori o kvalitetu Bajera. Iako je ovaj fabrički klub tek od sredine osamdesetih standardan član Bundeslige, dobrim radom su se potrudili da postignu mnogo više uspeha i dobrih rezultata nego oni sa većim imenom kao što je komšija Keln. Nažalost po pristalice Farmaceuta, uprkos tome što su igrali spomenuto finale Lige šampiona i što su redovno među prvih pet (tri puta vicešampioni), u njihovim vitrinama je uz Kup UEFA još samo nacionalni Kup iz 1993. i to je zaista malo kad se pogleda koliko su bili blizu osvajanju mnogo većeg broja trofeja.

Od kada se raspao odlični tim, koji je igrao sjajno od 2001. do 2004. (Balak, Ze Roberto, Lusio, Bašturk), Bajeru nije problem da se nađe pri vrhu, ali ne i u borbi za samu Salataru. Simptomatično je da su u prethodne dve sezone oba puta platili ceh slabom početku šampionata što je izgleda postala tradicija i gotovo redovno se Bajer muči tokom jeseni, a onda ulazi u seriju. Prošla sezona je za trenera Mihaela Skibea i njegove igrače bila upravo takva. Ostvaren je uspeh i u Kupu UEFA gde su došli do čevrtfinala, a opšte je mišljenje da nisu uradili više zbog manjka napadača. Andrej Voronjin i Štefan Kisling su praktično bili jedini špicevi jer je Hrvat Tadić otišao iz kluba, a Čeh Papadopluos je igrao na kašičicu nije stekao poverenje. U takvoj situaciji su odgvornost preuzeli Sergej Barbarez, koji i u 35. godini može da igra na više pozicija, a efikasni su bili i sjajni Bernd Šnajder i Simon Rolfes. Sezona je proglašena uspešnom, a onda se krenulo u formiranje tima za sledeću sezonu.

Studiozni čelnici kluba su se zahvalili igračima koji su malo igrali (Stenman, Atirson, Roke Žunior, Maduni), a od standarnih su otišla samo trojica i to Huan (Roma), But (Benfika) i Babić (Betis) uz napomenu da je But več početkom proleća iznenađujuće izgubio mesto u timu od mladog Adlera koji je branio odlično i verovatno će godinama biti prvi golman Bajera. Tim je osvežen Sinkievicem (Keln), Fatijem (Roma) i Kurdovom (Levksi) koji su što je bitno i mladi, ali to nije sve. Bomba je dolazak Teofania Gekasa, prvog strelca Bundelslige prošle sezone koji će zameniti Voronjina i od koga se očekuje da bude još bolji nego Ukrajinac.

U odbrani će uz beka Kastra koji u 20. godini igrao kao da ima 30, Haguija i veterana Ramelova igrati i Sarpei (Volfsburg), a na sredini terena sve vrvi od sjajnih igrača. O Šnajderu i Barbarezu se sve zna, Frajer je apsolutni dribler, a sad je tu i super talentovani Čileanac Vidal iz Kola Kola o kome se mnogo toga lepog priča. Ne treba smetnuti sa uma ni Švajcarca Barnetu i Slovaka Greška koji je stigao iz Nirnberga. Manuel Fridrih iz Majnca je izuzetno pojačanje pogotovo zato što Skibe može da ga koristi i u odbrani i na sredini terena. U napadu će sve zavisiti od Gekasa i Kislinga, a konkurent će im opet biti Papadopulos. Tim je spoj mladosti i iskustva,a i trener Skibe koji spada u mlađe u Bundesligi ima sve više iskustva. Poznati su kao klub u kome se retko paniči i to je svakako pozitivna stvar. Ispadanje iz Kupa već u 1. kolu od Sent Paulija nije nikom prijalo, ali u Bajeru znaju šta im je cilj, a to je Liga šampiona.

Prognoza B92: Sasvim je moguće da ponove 5. mesto od prošle sezone, a ako Gekas bude uspešan kao u Bohumu, onda su na domak kote 3, iako ono prvo izgleda realnije.

Bajern Minhen

O Bajernu se toliko zna, da čak i površni ljubitelj fudbala može da nabroji 18 igrača tog velikog i slavnog, ali prošle sezone vrlo skromnog kluba. Nije osvojen trofej, a plasman na 4. mesto u Bundesligi je udaljio Bavarce iz Lige šampona prvi put posle sezone 95-96. Kuriozitet je da su tada osvojili Kup UEFA gde će se eto ponovo takmičiti posle 11 godina. Otmar Hicfeld se vratio na mesto uspeha još u februaru nakon otkaza Feliksu Magatu, ali koliko god bio sjajan trener, nije uspeo da posrnulog džina stavi na noge. U Bajernu su progutali knedlu, seli za sto, a onda je menadžer Uli Henes uz podršku predsednika Franca Bekenbauera i Karl-Hajnca Rumenigea doslovce izjavio da u velikom neuspehu ima i dobrih stvari jer su pokazalo gde se grešilo i da je to zapravo svima otvorilo oči.

Otvorile su se oči, ali i klupska kasa. Iz nje je izvađeno 35 miliona evra za pojačanja. Mediji stalno ističu cifru od 70 miliona i to je apsolutno tačno, ali ne treba zaboraviti da su Bavarci zaradili 35 miliona od prodaje. Dolazak zvezda u brojevima izgleda ovako: Riberi (Olimpik, 25 miliona), Klose (Verder, 12), Jansen (Menhengladbah, 12), Toni (Fiorentina, 11), Sosa (Estudijantes, 9), Šlaudraf (Alemanija, 1) i dva pojačanja bez obeštećenja – Hamit Altintop iz Šalkea i povratnik Ze Roberto iz Santosa. Transef Ovena Hargrivsa u Mančester Junajted je Bajernu doneo 25 miliona, a za Roja Makaja (Fejenord) i Rokea Santa Kruza (Blekburn) su uzeli po 5. Bez obeštećenja su otišli Salihamidžić (Juventus), Pizaro (Čelzi), Karimi (Katar), legendarni Šol je završio karijeru, a Dos Santos (Almerija) i Gerlic (Karlsrue) su pozajmljeni.

Renoviranje je tako izvršeno u punoj meri, a kolike su promene neka kaže podatak da su Makaj i Pizaro prošle sezone bili ubedljivo najbolji strelci, a sada su prošlost. Svi kažu da je budućnost svetla. Tim je takav da se zaista može reći da jači ne može da se napravi jer za svako mesto Hicfeld i asistent Henke imaju dva fudbalera od koji se ne zna koje bolji. Kan je u poslednjoj sezoni u karijeri naravno sigurna jedinica, a za odbranu konkurišu Lam, Jansen, Lusio, Van Bujten, Demikelis, Ismael, Sanjol. Za sredinu terena Hamit Altintop, Van Bomel, Švajnštajger, Sosa, Ze Roberto, Riberi i sa malim šansama Otl, a za napad Klose, Toni, Podolski i Šlaudraf. Ovde treba napomenuti da su Podolski i Šlaudraf već dugo povređeni i ne zna se kad će na teren, a jasno je da će morati da igraju sa 150'% snage kako bi se obreli u timu pored Klosea i Tonija.

Harmonija uprkos velikim zvezdama postoji, a u svemu prednjači Frank Riberi. Mađioničar sa loptom je već razgalio Bavarce i za očekivati je da će se Klose i Toni nadavati golova posle njegovih asistencija u kojima će sigurno biti uspešan i Švajnštajger. Liga kup je osvojen, ali Bavarci žele još preostala tri. Bundelsiga je prioritet i ako se ne osvoji Salatara to će svakako biti katastrofa. Uli Henes je rekao da ovo jeste na neki nači i kockanje jer sad niko i ne razmišlja od drugom mestu, ali da druge nije bilo. Sad se postavlja pitanje i koje su mane ovog tima. One postoje jer na kraju krajeva niko nije savršen, ali to treba da otkriju rivali.

Prognoza B92: Svi se više bave sa razlikom koju će Bajern napraviti kao prvoplasirani nego nečim drugim. Favoriti jesu i to broj 1, ali pogled unazad i primer Real Madrida, kome je sa super starovima dugo trebalo da dođe do trona, ipak nešto govori. Bajern će i ako bude šampion za to morati da se dobro oznoji, a ne samo pojavi na terenu.

Verder Bremen

Od 1980. je tim iz Bremena u vrhu nemačkog fudbala i stalno prisutna opasnost u borbi za titulu. Kao njegov učitelj Oto Rehagel koji ga je trenirao kao igrača, tako je sada i Tomas Šaf čvrsto na kormilu Vedrera već 6 godina, a u poslednje četiri sezone njegov tim nije bio ispod trećeg mesta počevši sa titulom 2004. Prošli šampiionat su završili kao treći uprkos tome što su po mnogima baš oni igrali najlepši fudbal. I jesu bili najefikasniji, ali da bi se osvojila titula ujedno ne sme da se prima mnogo golova, a Zeleni su baš tu pali sa koncentracijom u poslednjim kolima i to je bio razlog poraza koji su ih udaljili od titule koja im je bila na dohvat ruke.

Šta sad, pitaju se navijači Verdera posle odlaska Miroslava Klosea (13 golova prošle sezone), za kim se ne žali mnogo zbog nekorektnih, neki kažu i perfidnih poteza. On je jedini prvotimac (ali kakav) koji je otišao, a uz povratnika sa pozajmice Andreasena iz Majnca stigla su tri pojačanja. Novac od prodaje Klosea je aktiviran za angažovanje atraktivnog vesizte Karlosa Alberta iz Korintijansa i Bubakara Sanoga, napadača Hamburgera (eks Kajzerlautern). Poslednji je u klub stigao reprezentativac Srbije Duško Tošić, doskora član Sošoa. Šaf opet sledi Rehagela i u ovom stvarima jer voli da mu osovina tim ipak dugo ostane zajedno. To je i sada slučaj jer u defanzivi nema promena. Naldo, Vome, Mertesaker, Fric, Šulc kao i na sredini Frings, Borovski, Dijego, Vranješ, Jensen, sad i Alberto. Šveđanin Rosenberg je od januara do maja bio vrlo efikasan i verovatno će on i Sanogo biti starteri na početku sezone uz konkurenciju Hunta, Huga Almeide, mladog Šindlera i Klasnića ako ozdravi.

To je postava koja će krenuti na titulu, a rebusa je više. Vize je solidan golman, ali je i laiku jasno da je slabiji od čuvara mreže direknih rivala za titulu. Povrede su sahranile Zelene tokom prošle sezone, i sad je ista stvar pa su su tako Vome, Frings i Borovski već na početku u autu, a setimo se samo koliko je odsustvovao prošle sezone Bauman. Odbrana je dugo vremena delovala fantastično, ali sad uparvo to zadaje najveću glavobolju Šafu koji jednostabno mora vidi šta je razlog tome da odbrana u kojoj su svi reprezentativci i vrlo kvalitetni igrači radi to što radi. Ako Borovski i Frings budu imali o tokom sezone problema sa povredama to će biti možda nenadoknadiv hendikep. U tom slučaju bi majstor Dijego praktično sve morao sam jer Jensen i Vranješ ipak nisu kalibra kao Borovski i Frings i čini se da bi veći adut Šafa zapravo mogao da bude temperamentni Leon Andreasen.

Tu dolazimo do Karlosa Alberta čiji dolazak je učinio da kad je u pitanju vezni red, Verder svakom, apsolutno svakom može da parira, a kad je tako onda će biti dobro i za napadače. Tu mnogi paniče i smatraju da će biti problema što ipak ne bi trebalo da bude tačno. Rozenberg se afirmisao, Sanogo je u Kupu prekinuo post iz perioda dok je igrao za HSV i to će mu vratiti samopouzdanje, Hunt jeste mlad, ali je već pokazao da zna da igra, a Hugo Almeida će možda i proraditi kako se očekuje i opravdati to što je njegov ugovor otkupljen od Porta.

Prognoza B92: Ako odbrana bude na nivou kao i tandem Dijego-Karlos Alberto uz pomoć Fringsa i ako ne bude toliko povreda, tim uz Bremena će biti prvi pratilac Bajerna. Objektivno, Zeleni vrede za 2. mesto.

Šalke 04 Gelzenkirhen

Tridesetih godina su nizali titule u Nemačkoj, bili su vladari, ali od kad je ustanovljena Bundesliga to im nije pošlo za rukom što fanove za priču ostavlja setnim i kad su nasmejani. Imali su i teške periode pa mnogi zaboravljaju da su se tek početkom devedesetih vratili u društvo najboljih. U vrhu nemačkog fudbala su ponovo od 1995, a era najvećih uspeha je vezana za trenera Huba Stevensa sa kojim je osvojen Kup UEFA, dva nacionalna Kupa, a titula izgubljena u poslednjem sekundama šampionata 2001. se još uvek prepričava. Malo je nedostajalo da do juče anonimni trener Mirko Slomka, kome je Šalke prvi klub u kome radi samostalno, otera zle duhove i titulu donese u Gelzenkirhen, ali je sudbina opet bila okrutna. U pretposlednjem kolu su porazom u Dortmundu prokockali šansu i na kraju su bili drugi što je donelo direktan plasman u Ligu šampiona i gorčinu, jer su opet bili tako blizu.

Ove godine Šalke kreće u još jedan pokušaj da napokon osvoji Salataru. Mogu dosta to je sigurno, ali sad protiv sebe imaju i mnogo moćinji Bajern. Tokom leta Plavci su angažovali štopera Vestermana iz Arminije i vrlo talentovanog 19-godišnjeg hrvatskog reprezentativca Ivana Rakitića iz Bazela koji igra u veznom redu. Golman Šober iz Hanze je stigao da bude podrška Nojeru, Azuag se vratio sa pozajmice u Majncu, a Džermejn Džons je došao iz Ajntrahta kao pomalo zaboravljen igrač koga prate pehovi sa povredama. Vezni red je vrlo oslabljen odlaskom Hamita Altintopa (Bajern) i još više Brazilca Linkolna (Galatasaraj), koji je bio apsolutni vođa na sredini terena.

I tu se napravila i mala fama koja je kulminirala otvorenom sukobom između Kevina Kuranjija i menadžmenta, jer je sjajni strelac prozvao vođstvo kluba da je moralo da dođe više novih igrača i rekao da ne vidi želju da se Šalke ravnopravno uključi u borbu za tron. Stvar je nekako legla, a ta dešavanja i inače nisu retka u Gelzenkirhenu gde je ovaj klub zapravo religija, a kad se nešto mnogo voli, onda su i emocije prenaglašene. Usledio je pokušaj da se kupi Stiven Apija iz Fenerbačea, što se izjalovilo, da bi u minut do 12 na Feltins Arenu ipak stigao jedan vezista, Urugvajac Grosmiler iz Danubija. O njemu Slomka i menadžer Miler kažu sve najbolje, ali ipak je u pitanju fudbaler nepoznat evropskoj javnosti. To svakako ne mora ništa da znači, jer su Nemci više puta sjajno pogodili sa angažovanjem fudbalera iz Južne Amerike koji su dolazili anonimni, a kasnije postajali velike zvezde.

U Šalkeu veruju u Rakitića, ali očigledno kad je u pitanju to osetljivo mesto plejmejkera žele i da imaju na rasploganju još jednog kreatora jer su utakmce Liga kupa upravo tu pokazale male pukotine. Ceo tim je inače sklopljen kao treba. Nojer na golu, štoperi Bordon i Krstajić, bekovi Rafinja i Pander, zadnji vezni Kobiašvili, zatim Ernst, Levenkrands, Rakitić, Grosmiler, u napadu Asamoah, Kuranji, Halil Altintop. Treba se obratiti pažnja i na Ozila koji ima sveću minutažu, tu su i spomenute novalije i naravno Urgvajci Rodrigez (odbrana) i Varela (sredina). Slomka ima 22 igrača koja mogu da u svakom trenutku urade ono što se od njih traži i sad treba krenuti u lov na bodove.

Prognoza B92: Kuranji, Halil Altintop i Asamoah su odlični strelci, ali kad vezisti nemaju dan, a to se dešavalo i prošle sezone, deluje potpuno odsečeno. Sa Verderom i Štutgartom će se boriti za palsman od 2. do 4. mesta, a titula će na njihovu žalost opet ostati san. Mnogima su simpatični, ali jednostavno kao da im nešto nedostaje.

VFB Štutgart

Priča se završava senzacionalmim šampionima iz prošle sezone koji su na najbolji način demonstrirali snagu zajedništva uz odbacivanje teorije da se trofeji osvajaju samo uz ulaganje desetina miliona evra. Zanimljvo, 1984. su takođe bili potpuno neočekivano prvaci, a 1992. su ubrajani u kandidate za tron, ali su pred poslednje kolo imali najmanje šansi. Posle čuvenog gola Buhvalda u Leverkuzenu za titulu, još samo 1997. su uzeli Kup i to je bilo sve do ove 2007. A mogli su i prethodnih godina da budu prvaci (od 1995. do 1997. kad su igrali Balakov, Elber, Bobić) ili 2003. kad su vicešampioni bili Lam, Kuranji, Hildebrand, Hleb, Hinkel, itd.

Između tih lepih sezona bilo je i problema, pa su se pre samo šest godina spasli od ispadanja u 33. kolu, a u sezoni 2005/06 nisu ni izborili izlazak u Evropu. Tradicionalan i svakako veliki klub, ali kao i Hamburger sa čudnim oscilacijama i mnogobrojnim teatralnim dešavanjima. Prošle sezone je mađioničar bio potpuno anonimni Armin Fe za koga u februaru 2006. kad je zamenio Đovanija Trapatonija niko nije bacao ni pet para da može da uradi nešto više, a on je uspeo ono što je najvažnije.

Kako je Štutgart osvojio titulu, već je mnogo puta ispričano. Lepom i disciplinovanom igrom, zajedništvom i pravom formom u najvažniji čas jer su finiširali sa osam uzastoponih pobeda. U isto vreme su u Štutgartu slavili titulu, ali i podatak od strane predsednika Ervina Štauda da više nema ni evra duga i da će se graditi nova arena. Ta lepa vest je za navijače Štutgarta bila skoro značajna gotovo kao i Salatara jer su upravo finansije i bile razlog posrtanja, a nikad se neće saznati šta se desilo nakon rasporodaje većine igrača iz vicešampionskog tima 2003. Bilo kako bilo, Štaud je doveo stvari u red, a tokom leta je na potezu bio menadžer Held koji je sa Feom razmatrao ko to treba da stigne u Švarcvald.

Najveća briga su bili napadači. Laut koji je bio na neuspešnoj pozajmici i Štreler su otišli i tražili su se kandidati za konkurenciju Mariju Gomezu i Džeronimu Kakau koji su prošle sezone nemilosrdno tresli mreže. Izbor je pao na Brazilca Evertona iz Saragose koji ej stigao na pozajmicu i Rumuna Čipriana Mariku iz Šahtjora za koga je izdvojeno 8 miliona evra čime je postao najskuplji igrač u istoriji Štutgarta. Ovaj kvaret Feu omogućava miran san isto kao i na golu Rafael Šefer. Timo Hildebrand se oprostio od tima sa titulom i otišao je u Valensiju, a Šefer će sigurno biti dostojna zamena.

Odbrana nije pretrpela promene. Meira, Delpjer, Manjan, Boka, Osorio, Taski su kandidati za startnu postavu zajedno sa štoperom Gledsonom iz Hanze koji će ipak morati dosta da se pomuči kako bi bio prvotimac. U vezi su Hiclsperger, Hilbert, Pardo, Da Silva, Hedira i veliko pojačanje Jildiraj Bašturk iz Herte. Fe ima za svaku poziciju alernative, negde bolje negde možda malo slabije, ali je najbitnije da šampionski tim nije oslabljen iz razloga što je od igrača koji su otišli samo Hildebrand bio standardni prvotimac dok je Štreler ipak uglavnom bio džoker. Obojica su dobila zamene i sad se kreće u odbranu krune koja nikom nije mač nad glavom. Švab ulaze u sezonu potpuno rasterećene. Uzeli su tutulu, svi glavni igrač imaju ugovore minimum do 2009, dugova nema, gradiće se novi stadion i sad im ostaje da se nadigravaju i pokušaju da odbrane tron.

Prognoza B92: Ni sami ne veruju da će opet biti šampioni i time se ne opterećuju. Novi izlazak u Ligu šampiona bi ispunio Štutgartove ambicije, a da budu drugi ili treći to svakako mogu bez većih problema. Igraće još efikasniji i atraktivniji fudbal ove sezone, to je sigurno i u tome im pomaže i to što su od timova iz vrha ubedljivo najmlađi.