NBA plej-of: Veliko finale

A na tom spisku prvo je ime bilo Dallas Mavericks. Pa ko drugi? Prošlogodišnji finalista sa timom koji je ostao na okupu, isti trener sa godinom više iskustva, odlična sezona, raznorazni postavljeni rekordi (a vezani za broj pobeda, uzastopnih pobeda itd.), MVP igrač i puna podrška na svakoj poziciji, i vlasnik spreman na SVE što bi moglo da dovede do cilja i 'džabe ste krečili' playoff, i šamarčina Golden Statea, koji ih je 'otresao' u velikom stilu .

Sledeći na spisku, Phoenix Sunsi. Prošle godine, blizu finala, ove sezone vrlo dobri. Najzad zdravi Stoudamire, nikad bolji Barbosa, i duša i srce te ekipe 'tandem Nash-Bell', i opet ništa.

Pa Miami. Šampion je ostavio veći deo veteranskog tima na okupu, '15 strong' je u svim prognozama bio favorit Istoka, Riley, Shaq, Wade, i podrška sa najviše iskustva i pobeda (u svojim karijerama) u ligi (Mourning, Payton, Walker i ostali). Međutim, bezbroj je razloga što je Heat već u prvom kolu 'poslat kuci'. Mogu se dugo i detaljno analizirati ti razlozi, ali je rezultat isti – titula nije odbranjena.

Detroit je ponovo imao odličnu sezonu, iako više nema Bena Wallacea, ni na parketu, ali ni u svlačionici. Peti put zaredom u Finalu istočne konferencije, ali opet ne i u samom finalu. A Dumars bi još koji prsten dok su mu 'spoljnjaci' na okupu.

Tek treće ime na 'zapadnom' spisku je bilo San Antonio Spurs. Pa čak, nije ni mali broj onih koji su ih i na tom mestu prevideli. Navodno, prošlo je njihovo vreme, istekao im rok trajanja. Ima boljih, ima bržih.

Treće ime na Istoku je bilo Cleveland Cavaliers. Lebron James je svemoguć, ali je trener nedovoljno iskusan, nema pravog playa, Ilgauskas je odavno prešao zenit itd, itd...

DA VIDIMO KAKO STOJE STVARI

1. sastav tima

Neću se upuštati u prognoze, samo bih naveo nekoliko činjenica koje su plusevi i minusi i za jedne i za druge, pa oni koji vole, neka izvole da sabiraju i oduzimaju.

Playmakeri

Spursi, odnosno, trener Popović, imaju zamerke na račun igre Tonyja Parkera, pre svega u odbrani, gde očekuju da igrač njegove brzine (sigurno u 3 najbrža igrača lige) ima manje problema sa 'savladavanjem' i izbegavanjem prepreka, žele da Francuz pokaže još čvrstine i upornosti. S druge strane, ne postoji tim u ligi koji ima igrača koji bi mu individualno, sa što manje pomoći saigrača, parirao i smanjio učinak. Sa godinama, njegova osnovna napadačka 'falinka' – šut iz driblinga – je sve manja, i računati na ono čuveno 'ma promašiće' je sve samo ne ozbiljna priprema za njegov napad. Takođe, ono što sa godinama sve bolje radi je kontrola tempa i brzine kojom njegov tim igra, te se slobodno moće reči da sposobnost Spursa da po potrebi igraju brže od Phoenixa i sporije od Detroita, u dobroj meri počiva na njegovom kvalitetu i mogućnostima. Cleveland će imati velikih problema sa njegovim prodorima i agresivnošću, i može se očekivati veliki pritisak na visoke igrače Cavsa, što može dodatno 'otvoriti' Duncana, Oberta i Elsona, koji izvanredno prate prate prodore Parkera.

Njegova izmena je Vaughn, koji je drugačiji tip igrača, manje sposoban da poentira, ali u mogućnosti da iskontroliše, najčešće uspori, Spurse. Bolji je odbrambeni igrač od Parkera, i njegov pritisak u defanzivi je, često, početak serija koje lome protivnika.

S druge strane, Cleveland u startnoj postavi nema klasičnog playa, tačnije za te je zadatke zadužen Larry Hughes, kome to jednostavno nije prirodna pozicija. Istina je da je igra Cavsa postavljena tako da mogu uspešno da funkcionišu sa bilo kojim od spoljnih igrača u toj ulozi, međutim problemi ih očekuju u fazi odbrane, gde Hughes može imati problema sa agresivnim i prebrzim Parkerom. Takođe, problem može biti i svaki prodor Hughesa, što će otvarati Francuzu mogućnosti u tranziciji već u sledećem posedu i gotovo je sigurno da će posao kontrole playa Spursa, naročito u fazi tranzicije, biti posao za sva 3 spoljna igrača Clevelanda.

Biće zanimljivo videti da li će se Brown odlučiti da koristi veliku visinsku prednost koju Hughes ima nad Parkerom, i u kojim će delovima utakmice, i sa kojih 5 igrača na terenu, posegnuti za tim opcijama. To bi svakako nateralo San Antonio na skupljanje odbrane, ali bi i sami Cavsi bili u problemu, jer je potrebno negde na terenu 'sakriti' jednog od centara, što podrazumeva i udaljavanje tog igrača od koša, a time se smanjuje broj prilika za skok u napadu, što je jedna od snaga ovog tima.

Zamena za Hughesa su Snow, veoma iskusan, i Gibson, veoma neiskusan igrač, i kada su u igri, baš kao i njihov protivnik, Cavsi menjaju način igre. Snow tokom čitave karijere igra 'bez šuta', ali je izvanredan odbrambeni igrač, veoma čvrst i dobrog rejtinga kod sudija. Gibson je u NBA ušao kao 42. pik, kao 'brzanjac' i igrač prodora. Do druge utakmice serije protiv Detroita imao je 3,7 poena u proseku u playofu, da bi u ostatku serije 'zaludeo' bekove Pistonsa (17,8 poena u proseku), nadoknadio učinak Pavlovića, a itekako 'podržao' Jamesa u petoj i šestoj utakmici. Pitanje je kako će se ponašati sada, kada su izazov i pritisak najveći mogući.

Pozicije 2 i 3

San Antonio je na ove dve pozicije potpuno pokriven. Uostalom, ima li trenera u ovome sportu koji ne bi voleo da sebi može priustiti Manu Ginobilija kao igrača koji ulazi sa klupe.

U ovoj seriji od velike važnosti za svoj tim biće Bruce Bowen, veteran po godinama i iskustvu koje ima, ali 'dečko' kada je stanje njegovog tela u pitanju. Potpuno spreman za ultimativni izazov od 204cm, 110 kg i 22 godine, po imenu Lebron James. Bowen je svoj rejting odavno zaradio, i ono što je njemu dopušteno na terenu, možda nikome drugome nije. Iliti, Bowen će uraditi šta god bude bilo potrebno da se uradi da bi se pobedilo, i sudije mu češće nego ikome drugome u NBA gledaju kroz prste. On je uporan, fizički besprekorno spreman, pametan i iskusan defanzivac. Shvata značaj svakog poseda, ali takođe i vrlo dobro zna koja je lopta i odbrana presudna.

Na drugom delu terena je igrač 'kroz koga' se napad ne igra, ali je istovremeno i igrač koji taj napad ne zaustavlja, ne prekida, niti mu menja tok. Odličan je šuter iz mesta, naročito iz uglova, poznaje tajne dobrog rasporeda na terenu i može biti vrlo opasan skakač u napadu.

Michael Finley je celog života strelac, i taj mentalitet je nepromenljiv, niti je Popović ijednog sekunda pokušavao da to promeni. Ono što je strateg Spursa uspeo da uradi je da Finley bude deo mašine kada je to potrebno, i pokretač mašine, kada se to od njega traži (najčešće se poklapa sa minutima kada je Duncan na klupi). Po potrebi i u zavisnosti od dešavanja na parketu, iskusno krilo može kreirati poene za sebe, ali i kažnjavati greške ili skupljanja odbrane.

Brent Berry je u timu koji igra za titulu drugačiji nego u nekim drugim situacijama. Od njega u ovoj seriji valja očekivati više defanzivnog uticaja na igru, jer je gotovo sigurno da je i on deo grupe koja će se baviti 'tretmanom' Kralja Jamesa. U napadu je igrač koji je vrlo dobar šuter, i ako bude strpljiv može biti neprijatno iznenađenje za Cavse. S druge strane, poznat je i po tome što voli da 'izmišlja toplu vodu', no ponavljam, neke navike koje je imao je očigledno promenio.

Poslednji na ovome spisku (pozicija 2 i 3) je Manu, i verujem da nema ljubitelja košarke kome nisu poznati njegovi kvaliteti, no ono što ga odvaja i stavlja u sam košarkaški vrh je njegova energija i želja za pobedom. Agresivnost i hrabrost, u kombinaciji sa veštinama koje ima, će biti veliki ispit za odbranu Clevelanda, koja nema igrača kome odgovara čuvanje takvog tipa igrača. Ginobili je opasan u kontranapadu, može da pogodi za tri poena, ali je prodornost i stalno kretanje ono što drži odbranu pod stalnim pritiskom. Njegovi potencijalni čuvari (treba očekivati Pavlovića, Jamesa , verovatno i Hughesa u pojedinim fazama) nisu 'lakonogi', viši su i teži od njega, i Argentinac ima prednost u brzini nad njima. Može se očekivati odluka štaba Clevelanda da se njegov prodor oceni kao opasniji od njegovog šuta.

Spoljnu liniju Clevelanda predvodi Lebron James, koji je formacijska 'trojka', no bavi se i organizatorskim poslovima u napadu svoje ekipe, a da o postizanju poena i ne govorimo. Meni je žao što veći broj ljubitelja NBA u našoj zemlji nije imao priliku da vidi tih 29 poena na kraju 5 utakmice protiv Pistonsa (da ne dužimo previše o tome, ali mi verujte da sam gledao šta se dešava i gotovo nisam mogao da poverujem u to što vidim).

Kao što je poznato James je izuzetno snažan igrač i vrlo je teško iskontrolisati ga individualnom odbranom (da o zaustavljanju i ne govorimo), no to i ne treba očekivati od San Antonija, koji već godinama unazad predstavlja model po kome se sve ostale uspešne odbrane postavljaju.

Spursi su “kraljevi minskih polja”, kontrole reketa i pravovremenog postavljanja na prave pozicije.

Ono što je očigledno u ovogodišnjem play offu je doza ozbiljnosti koju Lebron ispoljava i očigledno je da period sazrevanja nije gotov. On se ponaša kao lider, predvodi svoj tim, štiti ga od samog sebe i na sebe preuzima odgovornost kada je potrebno. No, i on je sada na “nepoznatoj” teritoriji, u situaciji kakvu još nije imao u životu i karijeri.

Saša Pavlović je imao vrlo dobru sezonu, koja je sigurno mogla biti i bolja, no da ne pričamo o onome što je bilo, već o onome što će biti, a to je finalna serija NBA sa jednim od naših igrača kao nosiocem igre svog tima, a Saša to svakako jeste. Igra hrabro i agresivno, ne oslanja se samo na šut, već je i prodoran i agresivan. Normalno je da nije prva opcija u napadu, no nikakvo oklevanje, “sabiranje i oduzimanje” nije primetno u njegovoj igri. Jednostavno, dok je u igri, igra slobodno i bez predumišljaja.

Godinama se već postavlja pitanje kvaliteta i intenziteta njegove odbrane, no 30 minua u proseku (u ovogodišnjem play offu) za defanzivno orjentisanog Browna je najbolji mogući odgovor. Probleme može imati sa Ginobilijem, koji se neprekidno kreće, ima loptu često u svom posedu i odličan je napadač “iz driblinga”. No, finale je NBA, i niko se u njemu nije našao slučajno.

Za razliku od svog protivnika, Cleveland nema formacijske izmene na 2 i 3, jer u startnoj petorci ima dve dvojke (Hughes i Pavlović) i jednu, nazovimo, trojku (James), sa klupe praktično ulaze dva playa (Snow, Gibson).

Centri

Spursi su Tim Duncan, barem tako voli da kaže Greg Popović. Jasno je da je on kamen temeljac ove ekipe, da je on taj, koji uz trenera, određuje karakter ove ekipe, daje joj mirise i boje, uspostavlja referentni sistem. Verovatno najbolje centarsko oružje u ligi, superstar koji igra i odbranu i napad, koji igra i za sebe i za druge. Može se očekivati dosta poseda u kojima će Duncan dobijati loptu što bliže košu, a to će verovatno primorati protivnika na pomaganja koja će otvarati šuteve spoljnih igrača, odnosno prostor za njihove prodore duboko u odbranu. Sigurno je da će ga i Gooden i Varejao naterati da radi, no teško da će ijedan od njih imati šanse 1 na 1 (Ilgauskas će se verovatno više baviti Obertom ili Elsonom). S druge strane, težište igre Clevelanda definitivno nije na ovoj dvojici igrača, oni su igrači koji prate nosioce, ali su izuzetno agresivni skakači u napadu.

Mnogo toga zavisiće i od procenta uspešnosti izvođenja penala koje Duncan bude šutirao (65 % u ovogodišnjem playoffu), kao i od toga koliko se uspešno bude čuvao od ličnih grešaka (ispod 3).

Tim u paru igra sa Obertom, koji je definitivna potvrda da ne moraš da glavom udaraš u obruč da bi igrao NBA košarku. Argentinac je vrlo iskusan, pobeđivao je na svim nivoima u svojoj karijeri, odličan je dodavač, ima izvrstan osećaj za prostor i praćenje svojih saigrača, kao i pravovremenost i pozicioniranje prilikom skoka, čime nadomešćuje nedostatak visine. Čvrst je odbrambeni igrač, sposoban i za “glumu” i za tuču, istovremeno svestan svoje “potrošivosti”. Za razliku od Duncana, nema sposobnost da menja protivničke šuteve, ali dobro igra telom i vrši kontrolu reketa.

Elson može da igra i na 4 i na 5, odnosno može da brani igrače na obe pozicije, a naročito u ovoj seriji, gde protivnik, osim Marshalla, nema šutera među visokim igračima. Odličan je atleta, dobro trči u oba pravca i agresivan je skakač. Ukoliko Ilgauskas bude pravio probleme, Elson bi na parketu mogao provoditi više vremena od dosadašnjih 11 minuta.

Poslednji centar u rotaciji je Robert Horry, koji igra na poziciji 4. U karijeri je osvajao titule sa Olajuwonom, O'Nealom, Duncanom, a evo ga sada ponovo u šansi da svojoj kolekciji doda još jedan prsten. Izvanredan šuter i igrač koji bez straha i oklevanja uzima poslednje šuteve… I veoma često ih pogađa. Problem sa kojim se ove sezone sretao je pomanjkanje konstantnosti, teško je bilo predvideti kada će igrati na nivou na kome svi znaju da može da igra.

U ovoj seriji će dosta vremena provesti u čuvanju Varejaoa i Goodena, igrača koji su veoma aktivni i opasni skakači u napadu, i koji igraju sa energijom koja je problem i za mnogo mlađe igrače od Horryja. S duge strane, teško je poverovati da će Horry biti na listi igrača Spursa koje će Cavsi svesno ostavljati sa nešto više prostora i vremena za šut, što znači da će on podpomoći kreiranje dodatnog prostora za igru Duncana, odnosno prodore spoljnih igrača.

Clevelandov startni centarski par je Ilgauskas, na poziciji 5, i Gooden, na poziciji 4. Litvanac je prva Brownova opcija kada je potrebno ostvariti dubinu napada preko low posta, i primetna je određena promena u načinu na koji se koristi ovaj iskusni igrač. Mnogo više se igra kroz njega, i to naročito na početku meča i na početku treće četvrtine. Treći je ‘potrosač” u ekipi i daleko procentualno najuspešniji u realizaciji. Uz to, prvi je skakač ekipe, i slobodno se može reći da sa njim i bez njega nisu isti tim. Ilgauskas je veliki problem za svakog protivnika, ukoliko do lopte dođe ne previše daleko od koša. Odličan je dodavač i voljan je da doda, racionalan i dobre selekcije šuta, i izvanredan izvođač penala. S druge strane, godine su ga donekle usporile, a brzina kretanja u polju nikada i nije bila njegova prednost.

Gooden je igrač sa puno energije, odličan trkac, dobar atleta i skakač koji gotovo svaki put pokušava da dođe do odbijene lopte. Nije igrač za koga se igra, i bilo je potrebno dosta vremena da to prihvati. I dalje ima periode zaljubljenosti u svoj šut i igru licem prema košu, ali je mnogo efikasniji kada 'prati' i kada realizuje iz reketa bez filozofiranja. Aktivan je odbrambeni igrač, i njegovo primarno zaduženje će biti Duncan i pokušaj da mu se oteža prijem lopte, kao i da se 'otera' što dalje od koša.

Varejao je definitivno napravio ime i prezime u NBA košarci. Pošten i vredan radnik, ne previše tehnički potkovan, ali i svestan te činjenice. Još jedan odličan trkač u Cavsima, i igrač sa velikom energijom. Iako ne deluje mramorno, vrlo je čvrst u duelima i ne štedi ni sebe ni protivnika. Šutiranje slobodnih bacanja je i dalje ogroman problem (tek nešto preko 50%) i ostaviti ga na parketu u neizvesnoj završnici je dosta rizično.

Četvrti centar u rotaciji je Marshall, koji je verzija Horryja u Cavsima. Klasičan šuter, igrač koji i pored svoje visine gotovo i ne igra u reketu. Njegova 'ruka' otvara prostor za prodore Jamesa ili igru Ilgauskasa, no pitanje je da li će na parketu provoditi više vremena od sadašnjih prosečnih desetak minuta.

2. treneri

Klasičan primer okršaja učitelja i učenika. Ozbiljniji rejting Brown je stekao u štabu Grega Popovića, gde je počeo sa zaduženjima vezanim za snimanje utakmica i obezbeđivanja video snimaka, da bi vremenom napredovao u hijerarhiji. Pre nekoliko godina je napustio Spurse i našao se u Indijani, odakle je nastavio za Cleveland, gde je dobio svoj prvi head coach posao u karijeri i tim sa Lebronom Jamesom.

Važi za defanzivno orijentisanog trenera, i principi po kojima igraju Cavsi su gotovo identični sa onima koje imaju Spursi. Česte su ocene da njegov sistem igre u napadu nije potpuno prilagođen potencijalima igrača koje ima, no pitanje je koliko su to manifestacije ljubomornih, a koliko zaista realne ocene.

Brown ima dve godine samostalnog rada iza sebe, ali je sa Spursima već bio učesnik Velikog Finala, naravno kao pomoćnik njegovom sadašnjem protivniku. Iskustvo u ovakvim serijama je veoma bitno, i jasno je na čijoj je strani prednost u ovom slučaju. Popović je svaki put kad je doveo svoj tim do finala uspeo da to finale i osvoji, on zna šta je potrebno da se radi i uradi da bi se osvajale titule.

3. STRUČNI ŠTABOVI

I ovde je prilično jasno na kojoj je strain prednost. San Antonio je poslednjih godina odskočna daska, kako za trenere, tako i za menadžment. Slobodno se može reći da su za mnoge Spursi model po kome treba voditi svoju organizaciju, svoj tim, svoju kompaniju.

Ljudi sa kojima Popović radi su oko njega godinama, imaju iskustva u zajedničkom radu, i svaki ponaosob donosi i godine pređašnjeg rada. Naravno, Popovićev štih br. 1 je PJ Carlesimo, koji je i sam bio uspešan, i na college i na NBA nivou. Njegova trenerska prošlost je drugačija od Popove i podrazumeva drugačije poglede u određenim situacijama, a raznovrsnost u okviru tima je uvek prednost

4. način igre

Popović svoju igru, i u napadu i u odbrani, bazira na Timu Duncanu, i oko toga nema dilema. Njegove sposobnosti su osnova sistema na oba dela terena, a nikakva tajna nije da su njegove sposobnosti velike, što otvara i veliki broj mogućnosti i prostor za različita trenerska rešenja.

Već godinama, Spursi su jedni od retkih koji sa gotovo identičnim uspehom mogu da igraju i brzu košarku i sporu košarku. U stanju su da postignu više poena od Phoenixa, ali su u stanju i da uspore i iskontrolišu igru više i od Houstona. Takve mogućnosti kontrole tempa utakmice su uvek problem za protivnika – prilično je obeshrabrujuće kada te nadigravaju u 'tvojoj igri'.

Spursi igraju kontranapad kada su god u prilici za to, baš kao i svaki drugi NBA tim. Ono što ih odvaja od ostalih je ispravnost odluka kada 'povuči ručnu' i preći u organizovani napad, tzv. rani napad. Upravo ta faza igre je ono što im je zaštitni znak već godinama, brzina prelaska iz kontranapada u postavljeni, organizovani napad, bez prethodnih prestrojavanja i gubljenja vremena.

Brzinu izvođenja kontranapada ne određuje brzina spoljnih igrača (zar postoji ozbiljan tim sa sporim spoljnim igračima), već brzina kojom se kreću visoki igrači, kao i njihova navika da to rade kad god su u prilici. I Duncan, i Oberto, i Elson i Horry su dobri trkači, što je u kombinaciji sa brzinom i agresivnošću Parkera i Ginobilija prilično neprijatna kombinacija.

Prva opcija je Duncan, i korišćenje njegovih sposobnosti u igri blize košu. Ostatak tima retko kad nije u dobrom rasporedu na terenu i vrlo dobro prate igru svog centra.

Spursi, takođe, u dobroj meri koriste i pick'and'roll igru, i to pre svih i više od svih, sa loptom u posedu Parkera i Ginobilija. Međutim, retko će u ovu saradnju ući odmah, odnosno bez prethodnog kretanja, izmene pozicija, nekoliko dodavanja, promene strane napada.

Uz to, nekolicina igrača (Parker, Ginobili, Finley) mogu da naprave sebi ili drugima poene iz tzv. izolacija, kada im se ostavi vreme i prostor za igru 1 na 1. Popović to vešto kontroliše, poznaje svoj tim i zna kada sve ostalo ne funkcioniše da jednostvano dozvoli više slobode i individualnih rešenja.

Na drugoj strani terena, Spursi su tim koji već godinama igra najbolju odbranu, iako ne spadaju u one timove sa vrhunskim atletama. Imaju disciplinu u tranziciji i teško im je dati lake poene. Mogu da koriste različita taktička rešenja, kako i u odbrani čovek na čovek, tako i njenim specifičnijim varijantama. Centarska linija je dovoljno pokretljiva, visoka, čvrsta za ono što Popović u svakom momentu želi, a to je kontrola reketa.

Za razliku od većine ostalih NBA timova, Spursi su potpuno svesni moći koju imaju ekipe koje dobro šutiraju za 3 poena, i godinama unazad to je jedna od osnova njihove odbrane – smanjiti broj šutiranih protivničkih trojki. Praktično, protivnik se primorava na igru između 3 poena i reketa, na šuteve iz driblinga ili posle kretanja.

Kako sam već napisao u ovome textu, dodatni kvalitet Spursa je njihovo pozicioniranje u odbrani, i to je ono čime nadomešćuju nedostatak brzine i atletskih sposobnosti. Na pravom su mestu ne u pravo vreme, već i pre toga. Ne verujem da će se Jamesu dozvoliti više od dva driblinga bez promene pravca. Jasno je da je najmoćniji kada mu se dozvoli da ubrza i napadne koš pod oštrim uglovima.

Cleveland igra slično u odbrani, već smo pisali o tome. Brown je postavio većinu istih principa, međutim igrači koji ih sprovode su drugačiji. Ilgauskas nije Duncan, Gooden nema čvrstinu Oberta, ali s druge strane, tandem Varejao-Gooden može da odgovori mnogim izazovima, a istovremeno njihova pokretljivost i brzina otvara mnoge mogućnosti. Uz to, James svojom snagom i veličinom može da u određenim situacijama reši neke od problema.

Ono što ih čeka je iznalaženje odgovora za brzinu protivničkih igrača sa loptom, jer i Hughes i Pavlovic i James imaju prednost u visini, ali bi im drugačiji tip napadača nešto lakše pao za čuvanje.

Sigurno je da čuvanje Duncana neće biti posao jednog čoveka, i u rotacijama koje će uslediti valja očekivati da Spursi nateraju Jamesa na 'poslednju rotaciju', i na taj način ga udalje od koša i smanje verovatnoću da on skine loptu i povuče kontranapad, a u tim situacijama je upravo i najopasniji.

5. ZDRAVLJE IGRAČA

Koliko mi je poznato, nijedna od ekipa nema većih problema za zdravljem igrača. Hughes je pokazivao znake otežanog kretanja, ali ne verujem da neće biti spreman za početak serije. San Antonio je imao nešto više vremena da se odmori i spremi za početak finala, no obe ekipe su igrale isti broj utakmica, te su i jedni i drugi u gotovo identičnoj situaciji.

6. REJTING KOD SUDIJA

Iliti, šta se sve može raditi u finalu, a da ti ne sviraju, odnosno sviraju faul?

Iskusnija ekipa su Spursi, u svojim redovima imaju igrače čija lica sudije već godinama gledaju u play offu, Popović je u vrhu (ili na samom vrhu) trenera koji vode utakmicu (a ne prepuštaju se njenom toku). S druge strane, James ima status superstara i verovatno će biti pod nešto većom zaštitom. No, ono što očekujem da u nekoj meri odredi i pobednika je status 'radnika' i način na koji će se njima suditi. Obe ekipe imaju svoje zvezde, no i one "ostale", i njihov status kod sudija će usmeravati tok serije.