Restart NBA lige – novac i iskustvo za mladost i budućnost

U četvrtu sezonu sa dugogodišnjim aparatčikom Adamom Silverom na čelu kompletne organizacije, NBA liga ulazi sa limitima koji su podignuti kao nikada pre, nivo komercijalizacije je najviši od osnivanja i tu, čini se, granica nema.

Kompletna mašinerija je otrpela stav Dejvida Šterna da ne sme biti "grupisanja talenata" i da će liga morati da brine o kompetitivnosti takmičenja, kao i najave da će ograničenja budžeta za plaćanje igrača biti pooštrena.

Legendarni komesar je otišao u penziju 2014. godine, sačekalo se taman toliko da sve ostane u granicama poštovanja starih zasluga, bez brzopletih rezova i izmišljanja mlake vode, poput nekada lopti od mikrofibera.

Interes je prepoznat, američki fudbal i bejzbol ne smeju da odmaknu po popularnosti, značaju, na kraju krajeva i finansijama. Korak po korak – uradilo se sve što treba da se proizvod najbolje proda.

Nikada kao pre periodi između dve sezone, osim u slučajevima kada je najavljivan lok-aut, nije bio ovoliko značajan za samu igru, pravila, ali i "pravila" – na svim poljima.

Getty Images

Ključna i najveća novina je omogućavanje reklamiranja sponzora lige na dresovima timova. Setimo se diskusije koja se povela kada je Barselona odbacila tradiciju i dozvolila da se na "uniformama" osim imena igrača, broja, grba tima i logoa proizvođača opreme nađe još nešto.

Princip je jasan, potrošnja raste, NBA liga je oborila sve svoje rekorde od dolaska Silvera na čelo organizacije, želja za prihodima raste, a velike kompanije su svesne šta znači za poslovni imidž da se njihova oznaka nađe na levom delu grudnog koša nekog NBA superstara.

Ako nam je lukrativnost ugovora koji je Majk Konli dobio od Memfisa uoči početka prethodne sezone izazvala zvečanje u ušima, još dramatičnije zvuči da će Stef Kari u narednih 12 meseci zaraditi čak šest miliona dolara više.

Reforme nije mogla da izbegne ni Ol-star utakmica – sada će na skupu svih zvezda igrati najpopularniji, a ne najbolji igrači – sve za publiku.

Granice više apsolutno ne postoje, niti se iko trudi da ih postavi. Niti organizacija, niti franšize, niti "treća lica", ali ni igrači. Nekima je ovo prekretnica, nekima šansa za rezervisanje mesta u Kući slavnih, a novajlijama da iskoriste šanse koja su se ukazale zbog antišternovskog razmišljanja vrhovnog vođstva.

Grupisanje

Getty Images

Iz sedišta NBA organizacije u Njujorku je izrečen veto koji je promenio sudbine ekipa iz Los Anđelesa, Kris Pol je kao jedan od najboljih plejmejkera lige, u situaciji da se našao u franšizi koja nije mogla da mu obezbedi borbu za prsten, završio u Klipersima, umesto nešto ranije u Lejkersima.

Ime višestrukog Ol-star igrača je i ovog leta bilo u žiži javnosti – projekat Doka Riversa nije upalio kako je planirano, pa je Pol morao opet da menja lokaciju. Izabrao je da stane u senku Džejmsa Hardena u Hjuston Roketsima.

Franšiza koja čeka na prsten od 1995. godine drugi put u dve godine menja filozofiju igre, a sve zbog praćenja ritma koji je u "modernoj istoriji NBA lige" otvorio Lebron Džejms napuštanjem vicešampionske ekipe Klivlenda i udruživanjem sa Dvejnom Vejdom i Krisom Bošom u Majamiju.

Ruku na srce, sve je krenulo iz Bostona, tri godine ranije, formiranjem "Velike trojke" koju su činili Pol Pirs, Kevin Garnet i Rej Alen, ali u obzir treba uzeti činjenicu da je Rej-Rej stigao u Seltikse kao 32-godišnjak, dok je legenda Timbervulvsa napustila Minesotu sa godinom manje.

'Kralj' je uspeo da iz svoje ekipe eliminiše Kajrija Irvinga, a kako nijedan budući superstar ne želi da stane pod Džejmsovu krunu, novo "grupisanje" u Kavalirsima, u želji za osvetom Golden Stejtu, obavio je spajanjem "zvezda padalica" i donedavnih zaštitnih lica kompletne organizacije – Dvejnom Vejdom i Derikom Rouzom.

Branilac titule je sve svoje poslove završio prošlog leta, angažovanjem Kevina Durenta i razbijanjem dinamičnog dua koji je činio sa Raselom Vestbrukom u Oklahomi.

Getty Images

Usamljeni vođa Tandera se pobrinuo da mu ne bude dosadno u "praznoj" sezoni – ušao je u istoriju skinuvši sa trona Oskara Robertsona u kategoriji igrača sa najvećim brojem tripl-dablova u sezoni.

U priču se opet vraćaju Lejkersi, kao zamišljena najatraktivnija destinacija za "velike zverke", ali Medžik Džonson razmišlja drugačije – projektovani "Jezeraši" Karmelo Entoni i Pol Džordž su potpuno neočekivano postali Vestbrukovi najbolji prijatelji, u instant projektu od koga se očekuje ništa manje od prstena, iako je realnost nešto drugačija.

Da na Istoku ne bude zaista predosadno podrudio se Deni Ejndž, po mišljenjima američkih stručnjaka najsuroviji GM u ligi. Tradicija od ove sezone nije u modi u Bostonu, jurnjava za tempom razvoja NBA lige je prioritet, odricanje od Ajzee Tomasa, ličnosti koja će ostati urezana u sećanja svakom navijaču Seltiksa, znak je da je najtrofejnija franšiza lige osetila trenutak za novi trofej.

Godinama građen sistem Breda Stivensa nije doneo najveću nagradu i zbog toga je morao da bude iskorišćen trenutak Irvingovog zasićenja od bivstvovanja u sredini koja je daleko od prave košarkaške.

Boston to jeste, a 25-godišnjaku koji je već osvojio sve što se može osvojiti pridodat je i savršeni timski igrač ozbiljnog kalibra u liku Gordona Hejvorda. Kolokvijalno rečeno, sve je skockano kako treba, samo da krene da radi.

Nažalost, na to će morati da sačekaju neko vreme, pošto je nekadašnja vedeta Jute u petom minutu završila sezonu zbog stravične povrede skočnog zgloba. Do pre nekoliko sati sve napisano imalo je mnogo drugačiju dimenziju...

Velika svetla za velike talente

Getty Images

Mogu američke kolege Ejndža da nazivaju kako žele, mogu i navijači Bostona da ne budu saglasni sa pojedinim odlukama, ali se mora priznati da je on jedan od najsposobnijih generalnih menadžera u poslednjoj deceniji.

Praktično pljačkanje Bruklin Netsa je donelo u Masečusets gomilu visokorangiranih pikova, što će Seltikse u sledećoj sezoni učiniti mešavinom dve tendencije u NBA ligi. Da, izvršeno je grupisanje Ol-starova i da, njihovu okolinu ne čine veterani ili "pomoćno osoblje".

Nije Ejndžu bio problem da se odrekne Džeja Kraudera ni Ejverija Bredlija, sve rupe u rosteru i na parketu su spremni da zakrpe Džejson Tejtum i Džejlen Braun, prototipovi igrača nove generacije koji mogu da urade sve na terenu i potencijalni Ol-star igrači, sa mogućih, uz dobru sreću, 10+ kvalitetnih sezona u ligi.

Nešto slično se dešava i u redovima istorijski najvećeg rivala u trci za prsten, Los Anđeles Lejkersima koji strpljivo čekaju da se magija dogodi, uredno prikupljajući prospekte i radeći na onome što već imaju.

Saga oko Lonza Bola bi bilo bolje da se završi srećnim krajem, bar po oca porodice koji je takođe pomerio granice, ali u doskora nedodirljivoj kategoriji "političke koreknosti". Ostavimo mogućnost nekakve teorije zavere da je ceo hajp napravljen da bi se potpuno ispod radara pokupio Kajl Kuzma, momak čije igre u zagrevanju za sezonu ostavljaju bez daha.

Ako se na sve to dodaju za godinu stariji Džordan Klarkson, Brendon Ingram, "stesani" Džulijus Rendl... Medžik u rukama ima pravo blago, ako uspe da izdrži ceo proces mogao bi komotno da se pohvali da je sjajan generalni menadžer.

Seriju timova koji mogu da budu prezanimljivi za praćenje, bar sa aspekta atraktivnosti, košarkaškog vica, individualnog kvaliteta upotpunjuju i Milvoki Baksi, koji od "spajanja" uma Džejsona Kida i talenta Janisa Adetokumba predstavljaju ozbiljnu kosku za favorite.

Čudovište iz Grčke ulazi u sezonu kao Ol-star igrač, sa svega 22 godine i nestvarnim prostorom za dalji napredak, a Ton Mejker je ime na koje bi trebalo obratiti pažnju, takve fizičke karakteristike retko ostaju neiskorišćene u NBA ligi.

Na nosiocu trofeja rukija godine Malkomu Brogdonu, te verovatno konačno oporavljenim Krisu Midltonu i Džabariju Parkeru je da budu najbolje verzije sebe – borba za plej-of više nije jedini cilj za Bakse, ali konačno jeste za Sikserse.

Jedan od načina da se prilagodite tendencijama je da im se ne prilagodite, već sačekate da rade za vas. U Filadelfiji je to shvaćeno na vreme, iskorišćen je "trenutak zbunjenosti" NBA organizacije i mirne duše je promovisano tankovanje, sve u svrhu višeg cilja – budućih uspeha.

Ova sezona bi trebalo da nam da bar deo odgovora na to pitanje. Oči javnosti će po prvi put biti širom uperene ka ekipi koja nema šanse za trofej – sve zanima kako će se favoriti izboriti sa Benom Simonsom kao plejmejkerom od 208 centimetara i Džoelom Embidom koji bi konačno trebalo da bude "pušten s lanca".

Getty Images

Nikako ne treba zaboraviti Darija Šarića, koji se neće pomerati iz startne petorke.

Bolje bi bilo da je "Proces" zaista imao smisla, što verovatno misle i u Timbervulvsima. Već ekstratalentovanoj generaciji na čelu sa Karl-Entonijem Taunsom i Endruom Viginsom dodata su dva kvalitetna "šrafa sa iskustvom" – Džef Tig i Džimi Batler.

Talenti su jednostavno morali da budu podržani iskustvom, tržište je čudno, pa bolje sprečiti nego lečiti posledice eventualne frustracije rezultatima nekog mladog lava željnog borbe za vrh.

Čikago je tako prošao sa Batlerom, koji je ostavio spektakularnog Finca Laurija Markanena da sa grupom osrednjih igrača uđe u ruki sezonu, što je slučaj i sa Devinom Smitom u Meveriksima, a šta tek reći za Denisa Šrudera koji je izgleda spreman da žrtvuje još jednu godinu kako bi se potpuno afirmisao.

Atlanta Hoksi su beznadežni, što je potvrdio i odlazak Pola Milsapa u Denver, gde je sve podređeno kompletiranju košarkaškog profila Nikole Jokića kao deo puta promovisanja igrača dobijenog praktično ni iz čega u lidera franšize.

Da li će to uopšte pokušati Njujork Niksi da urade u slučaju Kristapsa Porzingisa, teško je reći, iz ove perspektive mogućnosti za to su nikakve. Neće tome pomoći ni angažovanje Enesa Kantera, kao ni pretplaćivanje Timija Hardaveja mlađeg.

Teo i Bogdan – evropska košarko, slobodno pusti suzu

Getty Images

Ako već nije bilo jasno posle odlaska Nemanje Bjelice iz Fenerbahčea, sada će sigurno biti. NBA liga je i ove sezone potvrdila dominaciju u svetu košarke, finansijska sredstva koja su na raspolaganju franšizama postaju naučna fantastika, a reorganizacija donedavne razvojne lige učvrstila je SAD kao košarkašku Meku.

Profesionalizam koji je doveden praktično do savršenstva u NBA ligi je najveći mamac za elitne evroligaške igrače, a samo na primerima srpskih reprezentativaca možemo izneti zaključak da je američka mašinerija svojom atraktivnošću i prestižom i ovog leta zadala snažan udarac igri između obruča na Starom kontinentu.

Pariranje američkom sistemu je nemoguće, organizaciono je evropska košarka verovatno u najvećim problemima u istoriji, a to nužno mora da prati i egzodus onih koji je čine onim što zaista jeste.

NBA sila je odavno udarila evropsko tržište, poslednjih sezona čini se jače nego ikada, a kao po pravilu – taj odnos je potpuno jednosmeran i Evropa se u tom segmentu može postaviti samo kao strana koja se iz petnih žila trudi da pretrpi najmanje štete.

Evroliga će ove sezone biti slabija za dvojicu verovatno najboljih igrača iz prošle sezone Miloša Teodosića i Bogdana Bogdanovića, koji će sreću "preko bare" tražiti pod kalifornijskim suncem, koje, već je povrđeno kroz istoriju, ume da bude blagonaklono prema igračima sa naših prostora.

Kris Pol je i ovde odigrao bitnu ulogu, oslobodio je mesto u "Lob sitiju" za igrača stvorenog za takvu igru, a sve čime su se oduševljavali navijači Klipersa i kompletna američka košarkaška javnost za proteklih manje od mesec dana u pravom svetlu dočarava šta je duh košarkaške igre na evropski način.

Getty Images

To što mu čak ni budući saigrači u momentu kada je potpisao ugovor nisu znali ime, na svoju sramotu, neće sprečiti Teodosića da demonstrira "košarkaškom univerzumu" kako se pleše košarka sa tužnim izrazom lica.

U neposrednoj blizini će svoju briljantnu karijeru nastaviti Bogdan Bogdanović – u smeru u kom je tekla od prvih profesionalnih dana.

Igrom slučaja ili već nekom čudnom silom, šampion prošlogodišnje Evrolige je uvek išao pravim putem, od sazrevanja u Partizanu uz Duška Vujoševića i Predraga Danilovića, preko potpune afirmacije pod komandom Željka Obradovića i Aleksandra Đorđevića, do konačnog ostvarenja NBA sna u "srpskom" Sakramentu kojim rukovodi Vlade Divac, uz podršku Predraga Stojakovića.

Istovremeno, našao se u grupi velikih talenata, kojima će biti potrebno nekoliko sezona, ukoliko ostanu na okupu, za nešto više od pokušaja za plasman u doigravanje.

Njihovi prvi koraci u NBA ligi ostavljaju pomalo žal za situacijom u kojoj se našao Nemanja Bjelica – u loše vreme na lošem mestu se našao igrač koji se je od "Otpisanog" postao "Profesor", a kako je istorija cikličan proces epilog bi trebalo da bude dobar.

Možda u Evropi, gde bi moglo da se nađe mesta i za Radeta Zagorca i ako ništa drugo, bar bi to mogla da bude neka povratna reakcija od "preko bare", kao znak da dešavanja na svetskom košarkaškom tržištu bar malo mogu da budu dvosmerna. Slučajevi Džedija Osmana i Anta Žižića ne idu u prilog tome, ali je velika mašinerija došla u poziciju da se ona i samo ona pita o svemu u svetskoj košarci.

Spasoje Veselinović