Ples oko šipke je sport – možda i olimpijski!

Najzaslužnija za ovako nešto jeste Kejti Kouts koja je posle 11 godina borbe uspela da se izbori da i ova disciplina dobije zvanje sporta.

Četrdesetjednogodišnja Britanka, inače predsednica Međunarodne federacije plesa oko šipke (IPSF), ostvarila je svoj prvobitni cilj, ali je poručila da se tu neće zaustaviti, već će istrajati u nameri da ovaj sport postane olimpijski.

Ona je dug put do konačne odluke počela 2006. godine, kada je, prema sopstvenom priznanju, shvatila da ova disciplina mora da se izdigne iz tadašnjeg statusa. Pokrenula je peticiju i u želji da pokaže da je u pitanju umetnost za koju je potrebno mnogo treninga, skupila 10.000 potpisa.

"Početkom 2000-tih ljudi su počeli da se bave fitnesom, srušili su jedan deo predrasuda. Plesanje oko šipke nije ono što većina ljudi misli. Morate zaista to gledati kako biste shvatili šta ono znači. Počeli smo neko takmičenje, ali kao amateri i moj cilj je bio da to postane profesionalno", rekla je Kejti i nastavila:

Photo by Brendon Thorne/Getty Images

"Osećam da smo postigli nešto nemoguće. Svi su nam govorili da plesanje oko šipke ne može postati sport, ali nismo odustajali. Napustila sam svoj posao kako bih počela da radim na toj inicijativi i ne mogu da vam opišem koliko sam ponosna".

IPSF je zvanično osnovan 2009. godine i Kouts je tada izabrana za predsednicu.

Tri godine kasnije organizovano je Svetsko prvenstvu u plesu oko šipke koje je trajalo tokom Olimpijskih igara u Londonu, čime su iz organizacije želeli da pokažu da to jeste jedan od sportova koji će jednog dana biti uvršten u program Olimpijskih igara. Usvojena su pravila i povratka nije bilo.

"Osmislili smo sistem za bodovanje, pravila takmičenja i imali smo čak i antidoping sistem, odnosno sve što se veže za neki sport, kao što je to fudbal. U poslednje tri godine imali smo doping kontrole, ali ove godine je prvi put da je WADA testirala naše sportiste. Niko od njih nije pao na tom testu!", u dahu je pričala.

Photo by Thomas Lohnes/Getty Images

Potom je otkrila šta je sve bilo potrebno za ovakav ishod.

"Da zvanično postanete sport morate imati Saveze u 40 država na četiri različita kontinenta i sportisti moraju biti priznati od najvišeg sportskog Saveza u državi. Ali, većina država nije želela da prizna te Saveze, osim ako već nije zvanično sport, tako da je to bila veoma komplikovana situacija. Nismo dobili novi sport u poslednjih 30 godina".

Zato je, prema njenim rečima, važno da se u što skorijem roku ostvari norma od 40 država u kojima je ples oko šipke priznat, čime bi otpočela nova "faza" ovog poduhvata – aplikacija za članstvo u Međunarodnoj olimpijskoj federaciji.

"Dobili smo privremeni status zvaničnog sporta na period od dve godine. Sada imamo 15 Saveza širom sveta i ne vidim prepreku da ih bude 40 do isteka roka. Posle toga će ovo biti priznati sport, za šta se borimo već 11 godina. Tradicionalni sportovi gube popularnost i novi su dosta popularniji kod mlađih ljudi. Za Olimpijske igre postoji poprilično komplikovan sistem i sigurno je da nas neće biti na sledećim Igrama. Potrebno nam je osam godina da uđemo na to takmičenje i nećemo odustati", zaključila je Kejti.