Osam dugih godina je prošlo…

Naša reprezentacija se punih osam godina nije plasirala na neko prvenstvo, a u međuvremenu su prošla tri kvalifikaciona ciklusa – dva za EURO (2012,2016) i jedno za Mundija (2014).

Izabranici Radomira Antića davne 2009. su završili kao prvoplasirani, sakupivši bod ispred Francuske, ali u Južnoj Africi nisu mogli dalje od grupne faze. Ko bi tada rekao da bismo, da je moglo da se bira, svaki sledeći put pristajali da takmičenje završavamo na startu nekog velikog turnira.

Usledili su neuspesi u kvalifikacijama, kao na primer za Evropsko prvenstvo tri godine kasnije, kada su i Estonci bili ispred nas. Mnogi i dalje ne mogu da oproste što Srbije nije bilo na svetskoj smotri u Brazilu, zemlji sambe i fudbala, ali je u tom trenutku bilo vrlo teško stići do ove južnoameričke zemlje – grupu A činili su, pored 'Orlova', Belgija, Hrvatska, Vels, Škotska i Makedonija.

I ciklus za kontinentalno takmičenje završen je jednakim debaklom, uprkos tome što je tri od pet ekipa iz grupe imalo šansu da overi put u Francusku – samo četiri osvojena boda, daleko iza Danske, Albanije i Portugala.

Međutim, slika srpskog fudbala, koju su reprezentativci počeli da menjaju dobrih partijama u poslednjih 12 meseci, Crvena zvezda i Partizan nastavili istorijskim plasmanom u Ligu Evrope, osvanula je u novom ruhu devetog oktobra 2017. Reprezentacija je savladala Gruziju minimalnim rezultatom u poslednjem kolu i obezbedila plasman Svetsko prvenstvo u Rusiji!

"Nemerljivo je da kažem koliko je važan ovaj trijumf za celu generaciju. Sve ovo smo zaslužili. Večerašnja utakmica brzo će pasti u zaborav, protivnik je dominirao od prvog do poslednjeg minuta, a mi smo igrali pod velikim pritiskom. Dugo smo čekali ovo i nadam se da ćemo obradovati naciju u Rusiji. Za mene lično ne postoji bolja zemlja, drago mi je što će se igrati u Rusiji. Živimo za Svetsko prvenstvo. Ovo je momenat za pohvale igračima i stručnom štabu", rekao je kapiten Branislav Ivanović.

Godinu dana razlike

Starsportphoto

Prva utakmica u novim kvalifikacijama nije donela mnogo razloga za optimizam – Irska je na praznom stadionu 'Rajko Mitić' već u trećem minutu stigla do vođstva, Srbija je preokrenula, ali je užasno postavljanje kod kornera značilo da smo i ovaj kvalifikacioni ciklus počeli remijem, kao i prethodna dva, koja su se, spomenuli smo, završavana neuspešno.

Međutim, retko ko je u tom trenutku mogao da zamisli da će ekipa Slavoljuba Muslina prvi poraz doživeti tek više od godinu dana kasnije, kada je jednom nogom već bila na Mundijalu. Nakon početnog kiksa usledio je lagani trijumf u Moldaviji, a onda i dva duela koji su verovatno predstavljali prekretnicu na putu ka Rusiji.

U gotovo svakoj važnoj utakmici u ovoj deceniji, posebno sa ekipama koje su približno istog ili nešto slabijeg kvaliteta, nacionalni tim bi razočarao navijače i uprskao prilike da se bori za vrh grupe. Sada su mečevi sa Austrijom i Velsom, u početku najvećim konkurentima, okrenuli stvari na srpsku vodenicu.

Nošeni nestvarnim Dušanom Tadićem, koji je bio zaslužan za 11 od naših prvih 12 golova u kvalifikacijama (4 pogotka i 7 asistencija) prevazišli smo prvo Austrijance, delom i zahvaljujući što je u Beogradu Marko Arnautović promašio nekoliko stopostotnih prilika, a onda i pomalo srećno izvukli remi u Kardifu.

Photo by Stu Forster/Getty Images

Strelac je bio Aleksandar Mitrović u 85. minutu (ukupno 6 pogodaka), neposredno posle stative Bejla na drugoj strani – pohod ka najvećem fudbalskom turniru je mogao da počne.

I kod kuće smo zahvaljujući napadaču Njukasla odigrali nerešeno sa Velšanima, u međuvremenu su nam se poklapali ostali rezultati, pa smo, za razliku od mnogih prethodnih godina, u završnicu ušli, što vole oni pametniji da kažu, "držeći stvari u svojim rukama".

"U ovoj našoj grupi nije bilo izrazitih favorita, kao što su Nemačka i Španija koje su dva-tri kola pre kraja imale 27 bodova i osigurali plasman. Ovde su bile četiri slične ekipe po kvalitetu – Vels, Irska i Austrija, kao i mi koji smo bili autsajderi, ali verovali smo od samog početka da možemo da pobedimo. Rekao sam na prvom okupljanju da će direktno ići na prvenstvo onaj ko bude osvojio 12 bodova protiv Moldavije i Gruzije", kazao je defanzivac Nikola Maksimović.

Jedini put u poslednjih godinu i po dana kada su ličili na one stare 'Orlove', one koje niko ne bi želeo da gleda, jeste u revanšu sa Austrijancima u Beču. Iako su imali podršku preko 30.000 ljudi, neverovatnu šansu da već tada reše sve dileme oko plasmana, kao i mogućnost da feštu prave pred svojim navijačima u poslednjem kolu, odigrali su katastrofalno.

Starsportphoto

Selektoru rivala Marselu Koleru nedostajalo je šest standardnih prvotimaca, pre početka je znao da ga očekuje otkaz kada se ciklus završi, ali ga to nije omelo da nadigra kolegu sa druge klupe i održi mu pravi mali fudbalski čas. Da nije bilo neverovatnog Vladimira Stojkovića koji brani u životnoj formi, mreža 'Orlova' bila bi dupke puna.

Srećom, poslednji stepenik je preskočen, iako su Gruzini bili mnogo tvrđi orah nego što se očekivalo. Pritisak je učinio da prvo poluvreme bude samo nastavak loše epizode iz Beča i kao da je nedostajala jedna iskra koja će razbuktati nekadašnju 'Marakanu'.

Nju je pokrenuo kapiten Ivanović nezapamćenim trkom u 74. minutu – defanzivac Zenita se propisno iznervirao, razgrnuo sve oko sebe i sa loptom pretrčao više od 40 metara. Uz malo sreće ona je završila do Aleksandra Mitrovića na desnoj strani, on je iz prve proigrao imenjaka Prijovića, a napadač PAOK klizećim startom je vraća u "golmanov ugao".

"Nismo pokazali kako se igra, ali smo ostavili srce na terenu. Bili smo strpljivi protiv Gruzije, čekali šansu i iskoristili je", kazao je kroz suze Nemanja Matić.

Tadić, Matić, Stojke i "faktor Prijović"

Starsportphoto

Upravo su spomenuti Tadić i Matić, uz golmana Vladimira Stojkovića, bili stubovi tima od prvog do poslednjeg dana. Spomenuli smo već da je prvi deo kvalifikacija bio potpuno u znaku veziste Sautemptona, a za drugi bismo bez kajanja mogli da kažemo da je pripao golmanu Partizana.

"Ne mogu da opišem sreću... Prisutno je mnogo emocija, posle toliko odricanja i borbe svih nas zajedno... Zaslužili smo ovo. Drago mi je zbog publike i što smo se plasirali na Mundijal. Možda nas je omela važnost utakmice, ali sada imamo vremena za analizu", izjavio je Tadić.

Stojković je u nekoliko utakmica u nizu branio kao da je začarao mrežu, potvrdivši da, koliko god da se stvari u polju menjaju, on ostaje konstanta između stativa.

Takođe, sitne trzavice i nesvakidašnje greške protiv Gruzije ne smeju da bace senku na neverovatne partije Nemanje Matića. Momak iz Uba prošao je mnogo u poslednjih nekoliko godina, sećamo se situacije sa bivšim selektorom Sinišom Mihajlovićem oko nepozivanja u reprezentaciju, a neverovatnu mentalnu čvrstinu pokazao je sredinom godine, kada je morao da napusti Čelsi.

Transfer saga oko prelaska u Mančester junajted trajala je nedeljama, on se nije previše oglašavao, već je samo "pričao" na terenu.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Ekspresno je pokazao ko je gazda na 'Old Trafordu' i, kako je njegova forma u klubu rasla, tako je Srbija imala sve više beneficija. Emocije koje su izbile pošto je sudija Pavel Gil odsvirao kraj susreta za Gruzinima samo su potvrda njegove želje da nosi državni grb na grudima.

"Posle dugo vremena smo se plasirali na veliko takmičenje, zadovoljstvo je što ćemo predstavljati Srbiju na Svetskom prvenstvu. Daćemo tamo sve od sebe da budemo uspešni", dodao je.

Svaki uspeh u ekipim sportovima obojen je nijansama koje nisu očigledne, predvidive, niti se očekuju. U žargonu bi takve trenutke ili osobe nazivali "X faktorom" i one bi obično odnosile prevagu kada bi "osovine" zatajile. U našem slučaju to je bio Aleksandar Prijović kojeg je selektor Muslin priključio tokom proleća.

Prijović ima 27 godina i rođen je u Sent Galenu, igrao je za Švajcarsku u mlađim kategorijama, ali je odlučio da obuče dres Srbije jer su mu roditelji odavde – to je bio pun pogodak. Čitavom uspehu doprineo je neverovatnom energijom, pokazao je zavidan kvalitet s loptom, i dalje se pamti ona "štikla" za Mitrovića koja nam je obezbedila bod protiv Velsa na 'Mitiću', a na istom mestu nekoliko meseci kasnije bilo je vreme za prvi gol – onaj koji će Srbiju odvesti na Mundijal!

"Mnogo mi sve ovo znači. Ja sam Srbin iz inostranstva i nisam birao gde ću se roditi, Srbin sam sto odsto. Ovo je veliki dan za mene, pisali su mi mnogi iz Švajcarske, molili se. Ne upoređujem sebe sa Zlatanom Ibrahimovićem on je sjajan igrač, ali ja sam Aleksandar Prijović", mnogo ponosa se čulo u njegovom glasu.

Selektor Muslin

Starsportphoto

Početkom maja prošle godine glavno pitanje u srpskom fudbalu bilo je ko će postati novi selektor Srbije – Radovan Ćurčić sporazumno je raskinuo ugovor sa Savezom, razlog je bio taj što nije imao dovoljnu podršku vladajućih struktura, pa se krenulo u potragu za stalnim rešenjem.

Izbor je bio širok, ali se na kraju sveo na samo jedno ime – nekadašnjeg trenera Crvene zvezze, Bresta, Poa, Bordoa, Lansa, Le Mana, marokanskog Vidada, Levskog iz Sofije, Metalurga iz Donjecka, moskovske Lokomotive, Himkija, Amkara, Krasnodara, kiparskog Anortozisa, beloruskog Dinama, Lokerena i Standarda iz Liježa.

Oformljena je komisija za izbor selektora koju su činili tadašnji predsednik FSS Tomislav Karadžić, potpredsednici Savo Milošević (vratio se u Savez nakon odlaska posle ostavke Ćurčića), Slaviša Kokeza, Ivan Ćurković, Željko Kojić i Goran Milanović.

Nakon čudnih eksperimenata, poput onog kratkotrajnog sa Dikom Advokatom, nacionalni tim dobio je devetog selektora u poslednjih 10 godina i on je imao samo jedan cilj – da ekipu odvede u Rusiju. Nije se obazirao na povike da je "Zvezdin čovek", već je svaki sledeći korak detaljno isplanirao.

Starsportphoto

Protivnici su bili dobro poznati, situacija realno takva da smo mogli da dobijemo i znatno težu grupu, ali je Muslin sve pozitivne okolnosti iskoristio da energiju usmeri u pravom smeru. Promena formacije sa tri klasična defanzivna igrača i dvojicom bočnih čija je uloga bila dvojaka prošla je bez prevelikih trzavica i u potpunosti je prilagođena onima koji su pozivani.

Znao je da od presudnog značaja nije kako će tim izgledati na terenu, već mu je glavni zadatak bio da povrati izgubljenu hemiju u ekipi i rasplamsa žar igranja za državni grb. Taj zadatak je završio sa čistom desetkom.

"Hvala igračima i selektoru Muslinu. Mi iz FSS ne bismo ovo uradili bez Muslina, Krstajića, Đorovića...", rekao je predsednik Slaviša Kokeza.

Poput Zinedina Zidana, koji, iako svakodnevno napreduje i na tom polju, nije preveliki taktičar, uradio je ono što je na ovom nivou možda i najvažnije – dao je potpunu slobodu igračima i u njih ima bezgranično poverenje. Oni su mu, osim golovima i rezultatima, vratili i lepršavom igrom s vremena na vreme – nešto na šta nismo bili naviknuti u prošlosti. U situaciji u kojoj smo se našli, to je bilo sasvim dovoljno da se napravi ovakav rezultat.

Prečesto se dešavalo da, delom zbog loše komunikacije sa stručnim štabom, delom zbog same indolentnosti igrača, budemo osuđeni na čupanje individualnim kvalitetom i željom. U takvom "antisistemu" povremeno je iskakao Zoran Tošić, ali to gotovo nikada nije bilo dovoljno za neki ozbiljniji fudbal.

Starsportphoto

Sada je sve došlo na svoje mesto, pa ni konstantne kritike oko nepozivanja pretalentovanog Sergeja Milinković-Savića i čestog izostavljanja Adema Ljajića nisu ga poljulale sa pobedničkog puta. Poput Saleta Đorđevića i košarkaša, slepo je verovao u način koji je izabrao za ovu svojevrsnu misiju – doslednost je rodila veliki uspeh.

"Mnogi nisu verovali, ali ja ne bih uzimao reprezentaciju da nisam. Čestitam momcima. Oni su se izborili, igrali, zaslužili. Ponosan sam na njih, skidam im kapu. Hvala svima – od ekonoma do marketinga. Imali smo podršku predsednika i direktora, i ovaj uspeh je posledica jedinstva", zaključio je selektor.

Naravno, nije sve bilo tako bajno – postoji mnogo detalja koje treba menjati i grešaka koje treba ispravljati. Najviše u odbrani i veznoj liniji, koja povremeno ume da ostavi naše štopere na vetrometini, baš kao što je važno da pojačamo pomoć bekovima protiv ekipa koje, poput Austrije, često napadaju "uvlačeći igru unutra" sa bokova. Srećom, sada imamo dovoljno vremena da sve dovedemo u red.

'Orlovi', vidimo se u Rusiji! Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)