Čekajući uzbudjenja 17.kola YUBA lige

Ovoga puta na redu je bio Spartak, ekipa koja definitivno igra slabije nego što bi se po sastavu dalo očekivati. Sigurno je da se u mečevima sa rivalima koji pretendjuju na sam vrh ne može očekivati pobeda, ali igra koju karakteriše defetizam i lično promoterstvo nije za pohvalu.

Subotičane očekuje veoma važna utakmica sledeće nedelje, protiv ekipe OKK Beograda, koja bi morala nekoga da “zakači” i na gostovanju, a najrealnije je to očekivati baš protiv Spartaka.

Ove nedelje je ekipa OKK bila domacin Podgoričanima, i  ta se priča završila pobedom Budućnosti i insinuacijama domaćina , vezanim za ispravnost sudjenja. Kao i uvek , sudjenje ne komentarisem ( naročito ne sudjenje na utakmicama na kojima Partizan nije učesnik ), ali je činjenica da su gosti bolje šutirali, bolje skakali i uspeli da za prvih 20 minuta postignu čitavih 53 poena.

To sasvim sigurno nije ritam koji odgovara domaćoj ekipi, naprotiv – igra visokog ritma je ona u kojoj se Budućnost najbolje snalazi. Milojević u MVP izdanju, ovoga puta su i mladji doprineli pobedi.Dobru igru svojih “četvorki” OKK nije iskoristio ( Kosanović 22, Dragojlović 20p )

Utakmica u Leskovcu i gostovanje na tom “vrućem”terenu su došli u nedobrom trenutku za Hemofarm, koji je na jug krenuo posle izgubljenog meča protiv Lovćena ( u prošlom kolu ) i to u sred Vršca. S druge strane, ovogodišnji rezultati Zdravlja su pomalo začudjujući – ukupnih 5 pobeda, od toga 3 u gostima ! ( a upravo je prednost domaćeg terena ono što se ističe kao nedostatak ostalih članova “donjeg doma”, a kao adut Sloge i Zdravlja ).

Početak je nagoveštavao jos jedan poraz Vrščana. Nije bilo tečne igre, nije bilo poena iz kontranapada, i pre svega, nije bilo rešenja za bivšeg saigrača Djokića, koji je radio šta je hteo. Igrač za koga se ne može reći da mu je šut najjače napadačko oružje je u prvih 20 minuta postigao 16 poena ( Zdravlje ukupnih 33 ), od toga 4 trojke.

Medjutim, Hemofarm je prednost domaćina u drugoj četvrtini, 12 poena, sveo na svega 3 poena na poluvremenu. Domaćin je pokazao dosta manjkavosti , pre svega u napadačkoj igri. “Čuveni” pick-n-roll domaćina , kojim prave prednost u napadu, gosti su branili preuzimanjem, pa i po cenu da se na Pavkoviću nadju i najviši igrači u postavi ( Popović, Vučinić, Miličić ). Jedino rešenje Zdravlje je potražilo u igri Pavkovića preko mnogo viših igrača, sto se opet pokazalo kao  ne uvek efikasna opcija , a naročito u mečevima kada ovaj igrač pogodi tek 1 od 7 šuteva sa 6,25.

Drugo poluvreme je donelo mnogo efikasniju igru sa obe strane, ali se ipak mora reći da za Vasiljevića Zdravlje nije imalo pravi odgovor. Treću četvrtinu je playmaker gostiju odigrao i efikasno i nesebično, dok mu je domaćin donekle parirao dobrim skokom u napadu.

Djogo ima sve više minuta koje provodi na parketu, i upravo je on taj koji je “dovršio” protivnika. Miličić na putu za NBA, ali ne i prva Lukajiceva opcija na poziciji broj 5.

Lavovi su uradili veliki posao pobedom nad Vojvodinom, izvojevana je pobeda koja lako može biti presudna u borbi za opstanak u eliti. Izgleda je Stepandić rad da počasti poslednjeg prepusti nekome drugome.

Vojvodina i dalje po sistemu vruće – hladno. I po rečima trenera, ima perioda kada se odstupa od koncepcije koja je do tada “prolazila”. Ipak, daleko su Novosadjani od onih najlošijih, ali i poprilično daleko od onih najboljih.

Najteže gostovanje do kraja lige ( jasno je da domaćinstvo u derbiju ne znači prednost ) Partizan je prošao na najbolji mogući način. Pobedjen je Lovćen, ekipa koja je u dobroj formi, koja je pre ovoga meča  trijumfovala nad Spartakom i Hemofarmom, uz igru koju karakteriše veliki broj poena iz kontranapada i veliki broj skokova u napadu. Hijerarhija je jasna – Čarapić ispred svih, i kada se dobija i kada se gubi. Takvu podelu karata prihvata i ostatak tima, voljan da uradi šta god treba da se utakmica dobije.

Čarapić je prvo i poslednje rešenje u napadu– upravo je to bila i polazna osnova igre Partizana u meču protiv Lovćena. Pokušati sa odvajanjem playmakera od ostatka ekipe, preneti organizaciju i donošenje odluka na njegove saigrače. Uz to, veliki problem je predstavljao i šut Milovića, koji svaku odbranu povlači sa sobom, kao i “otvaranje” reketa , usled rotacija, što  ostavlja prostora odličnom skakaču Djikanoviću.

Prednost Partizana u ovom meču je morala biti igra centara i exploatacija velike pomoći koju odbrana Lovćena pruža direktnim čuvarima na centarskim pozicijama. Promena opterećenja je problem za svaku, pa I ponajbolju odbranu.

Trener Bojanić je započeo meč sa 3 “mala” igrača – 2 playa i jednom dvojkom – Čarapić, Minić, Tosić – posle par utakmica koje je igrao sa 4 velika i Čarapićem – na pozicijama 2 i 3 počinjali su mnogo viši Pelkić i Stevović.

Minić je dobio zaduženje koje nikome ne prija – čuvanje Vujanića- čime je Lovćen ušao u svesni hendikep – Čarapić na 18 cm višem Čanku, a sa druge strane za Čarapića je bio zadužen House, uz odluku da se svaki pick brani ispod bloka. Na početku sve to nije baš najsjajnije funkcionisalo – Milović je kažnjavao svako kašnjenje, a Djikanović je bio dobro postavljen. Medjutim, Lovćen je izvodio bacanja prilicno loše – domaćin je  pogodio oko 60 %, ali to i jeste njihov sezonski učinak .

Partizanovu bolju igru donose igrači sa klupe – Avdalović, Sekulić i Kecman, dok je za domaćina odličan bio Tošić.

Početak drugog poluvremena je postepeno donosio rezultate gostujuće odbrambene opcije. Lopta je sve više bila van ruku Carapica, sto je dovelo do par oduzetih i izgubljenih lopti, uz lošu selekciju šuta domaćina.

Razlika je rasla sve do kraja, da bi se zavrsilo sa plus 32 za Partizan.

Po završetku učešća u Evroligi, crnobeli su se sa dva gostovanja vratili sa plus 44, odnosno 32, dok su u Pioniru poraženi Lavovi, takodje ubedljivom razlikom… 

Sledeće kolo će sigurno biti najzanimljivije u dosadašnjem toku šampionata. Budućnost – FMP, Hemofarm – Zvezda, Lavovi – Sloga, Spartak – OKK Beograd…