Herman Majer, dostojan nadimka ‘Herminator’

Iako je tek u 23. godini uspeo da izbori mesto u austrijskom nacionalnom timu to ga nije sprečilo da od tada bude nazaustavljiv. U Svetskom kupu je ostvario 54 pobede, a više trijumfa od njega ima samo Stenmark, čak 86.

Na Olimpijskim igrama debitovao je u Naganu 1998. godine i već na prvoj trci, u spustu, imao je težak pad pre kojeg je leteo više od 100 metara i probio dve zaštitne ograde. Iz tog udesa uspeo je da izađe bez ozbiljnih povreda i vrati se na stazu već tri dana kasnije i osvojio zlatnu medalju u superveleslalomu. Ipak, tu nije bio kraj fantastičnim rezultatima Majera u Naganu jer je tri dana posle toga osvojio zlato i u veleslalomu.

Iste godine Majer je trijumfovao i u Svetskom kupu, a potom i 2000. i 2001. godine i važio je za velikog favorita pred Olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju. Nažalost, u avgustu 2001. godine imao je tešku saobraćajnu nesreću kada se vraćao kući sa treninga i ona je pretila da okonča njegovu karijeru. Doktori su hteli da mu amputiraju stopalo, ali je Majer to odbio i podvrgao se rekonstruktivnoj operaciji.



Zbog ozbiljnosti povreda morao je da propusti Igre u Solt Lejk Sitiju, a iako su mnogi verovali da je njegova karijera završena, on je dokazao da je dostojan svog nadimka ‘Herminator’ i vratio se na stazu u januaru 2003. godine u švajcarskom Adelbodenu. Samo dve nedelje kasnije šokirao je sve neverovatnom pobedom u superveleslalomu održanom u austrijskom Kicbilu, a naredne godine je osvojio i svoj četvrti veliki Kristalni globus.

Povratak na Olimpijske igre usledio je u Torinu gde je nastavio niz osvajanja medalja, srebrne u superveleslalomu i bronzane u veleslalomu. Kasnije se ispostavilo da su to bile njegove poslednje Igre, i sigurno je da će svim ljubiteljima alpskog skijanja nedostajati u Vankuveru.