Novakovo oružje koje se ne spominje

Od utorka do nedelje proveo je nepunih pola sata igrajući zvanične mečeve, ali u duelu s Kajlom Edmundom nije bilo ni traga ’zarđalosti’.

Naprotiv, Novak je pokazao apsolutno sve što poseduje u svom bogatom repertoaru – bekhendom je držao tempo, pogađao pasinge i drop šotove, odigrao je dva divna loba, a šlag na torti bila je igra na mreži na kojoj je osvojio 17 od 18 poena.

Od starta je Đoković udarao loptu sredinom reketa i fino diktirao ritam – u prvih desetak minuta potkrala se još poneka greška jer je tražio pravu dubinu, ali kada ju je pronašao, počeo je da melje Edmunda.

Tako je bilo sve do vođstva od 2:0 u trećem setu, onda je usledilo malo opuštanje, Edmund se nakratko razmahao, ali većih problema nije bilo – 6:2, 6:1, 6:4 za sat i 55 minuta igre.

Više od svih efektnih poteza raduje Đokovićevo dobro raspoloženje na terenu, veza ta dva značajna je, ali nije uvek nužna, i bilo je lepo videti Novaka da se ponovo smeje u toku meča.

Jedina zamerka mogla bi se pronaći u broju duplih grešaka – čak sedam, ružno izgleda. Ipak, ko je gledao meč, zna da je samo jedna došla u važnom trenutku (u prvom setu na 30:30) i da nijedna nije završila ’kilavo’ u mreži, već su duple bile posledica taktičkog opredeljenja da se rizikuje na drugom servisu, a to se mnogo češće isplaćivalo.

Posle meča pitao sam Novaka zašto ne koristi ’kik’ na drugi servis tako često kao ranije, a drugi servis jedan je od segmenata igre koji ga odvaja od drugih.

“Koristim ga u zavisnosti od toga ko je preko puta mreže – primera radi, sada Kajl nije ulazio u teren, već je čekao malo iza osnovne linije. Čekao je taj kik na bekhend, onda voli da se izvuče, pa sam se trudio da menjam uglove, da ne zna gde će ići ni prvi ni drugi servis“, kaže Novak i dodaje:

“Volim na drugom servisu dosta da variram, ponekad su to duple greške i to je u redu, ali to je generalno recept koji mi je koristio u poslednjih četiri-pet godina. To je jedno od mojih većih oružja o kojima se ne govori mnogo, mislim da njima dosta oduzimam i vremena i prostora protivniku za napad“.

“Kako vežbaš drugi servis?“, pitao sam ga nespretno, ipak sam već 15 sati bio na kompleksu (znam, znam, ko objašnjava, taj se pravda...), a Novak nije propustio priliku da se našali:

“Obično uzmem lopte i serviram“, nasmejao se i u cugu nastavio jer je naravno razumeo šta sam zapravo želeo da upitam, “Trenirao se prvi ili drugi servis, ne ostajem više od dva-tri servisa u istom uglu, uglavnom menjam – ne mogu da serviram kao Izner ili Conga, nemam tu snagu u tehnici, ali pokušavam da koristim preciznost i da sebi omogućim lakšu drugu loptu, to je moja igra“.

A sledeći suparnik biće mu upravo Žo-Vilfred Conga, koji u Njujorku igra nesvojstveno bez većih oscilacija i plasmanom u četvrtfinale izjednačio je svoj najbolji rezultat na US openu (2011, 2015).

“Dozvolio je samo nekoliko brejkova na celom turniru i to je njegovo najveće oružje – ako ima visok procenat prvog servisa, automatski se bolje kreće i bolje se namešta na loptu, forhendom postaje vrlo agresivan, bukvalno posle prve ili druge lopte izlazi na mrežu. Znam da je igrač koji voli da digne energiju u publici, to ga motiviše. Igraćemo uveče, uslovi su tada sporiji i lopte teže, ne odskaču toliko, a to mi se dopada“, analizira Novak igru francuskog tenisera, kojeg je savladao 11 puta u poslednjih 12 okršaja.

Miomir Kecmanović startovao je pobedom, mada ni sâm nije zadovoljan svojom igrom – jeste bio previše pasivan i na momente nervozan (“ništa ne ide“), ali osnovno je da nijednog trenutka nije odustajao, što mu se ranije dešavalo.

Deo zasluga za to pripada i doktoru Igoru Četojeviću, koji je 2011. godine bio deo tima Novaka Đokovića, a koji već neko vreme radi sa 17-godišnjim srpskim teniserom. Primetili smo da je Miomir smršao, što nam je brzo i potvrdio – skoro šest kilograma.

“Izbacio sam dosta stvari iz ishrane – gluten naravno, zatim i mleko, ne uzimam ni laktozu. Trebalo je vremena da sve to počne da daje rezultat i sada se osećam bolje – lakše mi je da igram, lakše se krećem. Više mi uopšte nije ’teško’ u stomaku posle jela, mogu odmah da idem da igram i da se dobro osećam na terenu“, kaže Kecmanović.

Iako je peti nosilac, naš teniser ne oseća naročit pritisak, jer je usmeren na budućnost.

“Shvatam da još nismo došli do onoga što želim da uradim kasnije, ovo je samo juniorski turnir – naravno da ću dati sve od sebe, ali ambicije su vezane za seniorski nivo.“

Pitali smo i Miomira kako je igrati sa novim pravilom ’sata za servis’ – po završetku poena sat ima otklon od dve-tri sekunde, a zatim na semaforu kreće 20 sekundi tokom kojih igrač treba da servira. Juniorski turnir predstavlja probu za uvođenje nečeg sličnog i na najviši nivo, ali Kecmanović nam otkriva da primena ipak još nije striktna.

“Malo me nervira, iskreno, neko ti odbrojava... Ako igram 40 udaraca, treba za deset sekundi da se nacrtam na liniji? Malo nema smisla, ali pozitivno je što možeš da vidiš koliko još imaš vremena. U suštini nema razlike, i do sada je bilo isto vreme, a i sudija nam je pre meča rekao: ’Trudite se da odservirate pre nule, ali ja mogu i ne moram da vam dam opomenu’. I dalje postoji prostor za tolerisanje koje sekunde više“, objašnjava Kecmanović.

Voznijacki je nastavila svoj niz, kakva bi ironija bila da sada kao 74. na svetu osvoji Slem, ali to je još daleko, Kerber je sve bliža finalu i sigurnom ’broju’ jedan, a Sevastova je bila završila karijeru, pa se eto vratila i sada je u četvrtfinalu US opena...

Dok pišem ovo, na istočnoj obali SAD sat pokazuje skoro četiri ujutru, tako da vas ovde ostavljam uz...

Crtice iz Njujorka

- Gulbis, Jelena Ostapenko, Kristaps Porzingis, ti – svi ste koloritne ličnosti. Šta je to sa Letoncima, svi ste šarmantni? Tako je glasilo pitanje postavljeno Anastasiji Sevastovoj. “U Letoniji kada izgubite, svi kažu: ’Toliko si loš’, a kada pobedite onda je: ’Toliko si dobar’. Ne znam zašto smo takvi, možda zato što živimo do velike zemlje Rusije, a mi smo mali. Srčani smo, borbeni i uvek dajemo sve od sebe“. Zvuči mi ovde nešto poznato...

- Izlazim iz toaleta, prolazim pored čoveka... Da li je ili nije? Otkud on? A opet, nisam lud, video sam ga milion puta. Jeste, bio je to Raul Gonsales Blanko – zamolilo sam ga za dva minuta vremena, bio je vrlo ljubazan, ali je odbio. Došao je da bodri Rafaela Nadala, bio je vrlo strastven, što naročito cenim kod tih slavnih koji dođu i zapravo gledaju tenis, ali nije mu doneo sreću.

- Luka Puj kaže da mu je pobeda nad Đokovićem u setu koji su igrali na treningu pred Vimbldon dala samopouzdanje. “Ne znam o čemu govori – koliko se ja sećam, pobedio sam u taj brejku“, rekao je Novak uz širok osmeh i dodao da se šali.

- Na današnji dan: Godine 1959. na US openu debitovao je Artur Eš i izgubio je od 21-godišnjeg Roda Lejvera; U borbi tinejdžerki pre 1999. tada 17-godišnja Serena Vilijams savladala je godinu dana mlađu Kim Klajsters u trećem kolu sa 4:6, 6:2, 7:5; Godine 1993. Mats Vilander pobedio je Mikaela Pernforsa u meču koji je završen u 2.26 ujutru, što je i do danas najkasnije završen meč na US openu. Posle su Šveđanina pitali da li je ikada igrao do tako kasno, a on je odgovorio: “Igrao šta?“

- Kako dani prolaze, lakše je utvrditi neke navike u restoranu za igrače – Nišikori je sada jeo neko testo nalik na pirošku, Monfis je uživao u pasti, a Pjotra Voznijackog već nekoliko puta viđam sa sladoledom – proveo je Karolinin otac i nekoliko minuta u razgovoru sa Marjanom Vajdom, na čijem meniju je bio suši.

- Niste valjda mislili da sam zaboravio najbolji meč turnira? Ne, ne, eliminaciji Rafaela Nadala posvećen je poseban tekst, a pročitajte i intervju sa Markosom Bagdatisom.

Tokom dana očekuje vas razgovor sa petom teniserkom sveta Simonom Halep, a ja vam šaljem veliki pozdrav iz Njujorka,

Saša (@ozmo_sasa)