Fer-plej se ne ceni, ’pravi’ Kirjos, tenis se igra i ušima

Tu poruku poslao mi je prijatelj posle meča u kojem je Tipsarević izgubio u drami od pet setova koja je imala sve – vrhunske poene, početničke greške, neželjenog glumca u glavnoj ulozi, ali srećnog kraja nije bilo. Uprkos zdušnoj podršci sa tribina, Janko nije uspeo, a publika je napustila teren broj četiri sa gorkim ukusom nepravde u ustima – 4:6, 3:6, 6:1, 6:4, 6:4 za Pabla Karenja Bustu.

“Udarac i na mrežu, nemoj da si pi..a“, grdio je sebe srpski teniser tokom drugog seta, ali to je bila samo težnja ka savršenstvu jer je u prva dva seta Tipsarevićeva igra bila besprekorna.

Taktika odlično smišljena i izvanredno sprovođena u delu – Janko je držao loptu u bekhendu Španca i čekao povoljan trenutak za napad svojim najjačim oružjem bekhendom, najčešće po paraleli jer je tu Busta ostavljao prostora u pokušaju da se izvuče na forhend.

Iz tog početnog šablona Tipsarević je kontrolisao apsolutno sva zbivanja na terenu, nekoliko puta je divno izgradio poene i Busta je bio na konopcima.

Španac se probudio u trećem setu, zaigrao je agresivnije i Janko nema razloga da žali za tim periodom igre – međutim, posle pauze zbog kiše, Tipsarević je u četvrtom setu dva puta ispustio brejk viška, a na 3:1 čak je imao i 30:0.

“Uzmeš korpu i serviraš hiljadu puta dok ga ne nađeš“; kazao je Janko posle meča o udarcu koji mu je najviše nedostajao.

Atmosfera se zagrevala, publika u Njujorku bila je uz Janka, a onda je drama dobila svoju peripetiju – protagonista u njoj postao je čovek koji nije trebalo ni da glumi, sudija Mohamed Fituhi.

Tipsarević je gubio sa 5:4 u četvrtom, ali je imao 0:30 na servis protivnika – završio je iznurujući poe smečom, ali sudija mu ga je oduzeo jer je navodno Janko viknuo ’idemo’ pre nego što je poen okončan.

Spustio se na kolena sa glavom na podu, potom je usledila rasprava sa sudijom, a Janko je dva puta pokazao prema svojoj loži da mu nije dobro i da srce hoće da mu iskoči.

Greška je bila ogromna, ali je Tipsarević imao šanse i pre i posle toga, a i sâm je rekao da taj propust nije razlog poraza. Ipak, ono što je upadalo u oči jeste nekorektno, kukavičko ponašanje protivnika – Janko mu je u dva navrata tokom meča priznao poen kada su sudije odlučile drugačije, a Busta nijednom nije uzvratio fer-plej uslugu, iako je povoda bilo tri-četiri. Ostao je nem i ovoga puta, iako je bilo jasno da je poen izgubio pošteno. I ne samo to...

“Kada sam mu se izvinio što je sve to sa sudijom predugo trajalo, opet sam glumio nekog fer-plej momka, on mi je rekao: Da, ali rekao si ’idemo’. To je malo bezveze i jeftino posle poena koja sam mu ja dao – on je čak stao na 0:30 da servira jer je mislio da će se poen ponoviti, a onda se samo prebacio na 15:30“, kaže Janko i dodaje:

“Novi je na Turu, ne mogu da kažem da nije fer-plej igrač, on meni ništa loše nije uradio u toku meča, ali te male stvari pokazuju da nije... Sad je glupo, ko izgubi taj se ljuti, ali te male stvari... Nisam mu ništa rekao na mreži – obično se vrlo srdačno pozdravim sa svakim, pogotovo ako je dug meč, ali razočaran sam u njegovu reakciju – ne u to što je uzeo poen, možda bih i ja uradio isto, ali što je njegov komentar bio takav“.

Noge su u petom setu bile sve neposlušnije, ali Janko je na srce ostajao u meču – bodrio se glasno posle svakog dobrog poena, terao sebe da igra agresivno, pogađao je ’ravnjače’ i to ga je dovelo na prag trijumfa – međutim, dve neiskorišćene brejk lopte pri vođstvu 4:3 bile su kraj.

“Krivo mi je što igram dobro i što je mnogo poena u opticaju, bio bih blizu Top 100 i ne bih morao da razmišljam hoću li ući u glavni žreb u Australiji. Boleće me zbog tih 90 poena jer ja sada moram krv da pro..am da bih dobio tih 90 poena, a nedostaje mi 300 i nešto da bih bio u Top 100“, obrazlaže Janko.

Poraz jeste izuzetno bolan, ali daleko od toga da se pozitivne strane ne mogu naći, naprotiv, očigledne su. Posle godina lutanja i borbe sa povredama, Tipsarević je u tri dana odigrao dva duga meča (ukupno šest sati i 40 minuta), a da fizički nije imao nikakvih poteškoća.

Pri tom je pobedio 30. igrača sveta i faktički bio na poen do trijumfa nad igračem koji je u naletu i koji je prošle nedelje osvojio trofej u Vinston-Sejlemu. Dakle, kvalitet je i dalje tu.

“Navikao sam na dramu, navikao sam da se dignem posle ovakvih kretenskih mečeva. I 2011. kada sam se probio početak je bio sličan – pet meč lopti protiv Verdaska, šest meč lopti protiv Malisa, u Južnoj Africi tri... Znam da je kliše, ali idem nazad u rudnik, trening i trening. Sa 32 godine i posle tri operacije nisam ni blizu grča, sposoban sam da radim šta treba – kao što sam rekao, mislim da ću biti onaj stari u Melburnu, posle predsezonskih priprema“.

To je bio početak lošeg dana za Srbiju, pošto su posle izgubili i Jelena Janković i Viktor Troicki.

Iza JJ je sezona protakana povredama, bez adekvatne pripreme došla je na US open i bilo bi čudo da je napravila zapažen rezultat. Posle skoro decenije i po na WTA turu i vrlo teške godine, pitali smo Jelenu da li je razmišljala o povlačenju.

“Tokom karijere mi je misao o povlačenju nekoliko puta prošla kroz glavu – jednostavno, ne volim da gubim i teško mi je da prihvatim činjenicu da trenutno ne mogu da izvedem neke stvari koje sam ranije mogla. Ipak, najlakše je dići ruke – jeste, ova godina bila je komplikovana zdravstveno, nisam vezala više od dva turnira, ali verujem i dalje u sebe i u svoj talenat“, rekla je Jelena.

Troickog je iznenadio mladi Donaldson, koji je u prvom kolu savladao Gofana – Viktor je priznao da je “razbijen“, ali je i dodao da su linijske sudije favorizovale domaćeg igrača i da su organizatori namerno stavili meč na teren koji nema ’hok-aj’ sistem.

A jedna od glavnih tema na US openu jeste krov na stadionu Artuer Eš – pravi se halabuka, Amerikanci ga eksploatišu do maksimuma, maltene nema igrača na čijoj konferenciji nije postavljeno neko pitanje u vezi sa njime. Rafael Nadal imao je tu čast da prvi trenira pod krovom, a sada je i u zvaničnom meču prvi igrao pod njime.

“Nema velike razlike – nema vetra ni kada je krov otvoren, a kada ga sklope, toliko je visoko da nemaš osećaj da se u zatvorenom prostoru. Takav je barem moj doživljaj“, kaže Rafa.

A da je brz, brz je – zatvorio se za pet minuta i 35 sekundi, a prekid zbog kiše trajao je sedam minuta i 22 sekunde. Jedina zamerka jeste što krov čini žamor na stadionu glasnijim, jedan kolega izmerio je skoro 90 decibela.

“To me jeste iznenadilo, bučnije je nego obično – nisam osetio razliku kada je krov otvoren ili zatvoren, ali jeste bilo čudno u početku, posle se navikneš, mada je nekada bilo i preglasno tokom poena. Verovatno nisu ljudi krivi, igram ovde dugo i ne sećam se tolike buke“, dodao je Nadal, a Endi Mari bio je konkretniji:

“Mogu da se čuju odluke sudija, ali ne i to kako protivnik udara. Mi koristimo i uši kada igramo, ne samo oči – sluhom zaključujemo o brzini lopte, spinu, kolika je snaga udarca itd. Kada bi jedan teniser igrao sa slušalicama na ušima, to bi bila velika prednost za drugog“.

Crtice iz Njujorka

- Kiša je padala, a prostorije za igrače bile su toliko pune da su neki morali da jedu i na podu, a deca su se zabavljala igrajući stoni fudbal. Čekao sam u redu iza Done Vekić, koja je kupovala ’vanilla latte’, a Rajana Herisona svi su zaustavljali i čestitali mu pobedu nad Raonićem. Fonjini ima novi imidž, ošišao se kratko, ali i dalje hoda kao da je glavni u prostoriji, dok sam Kirjosa uspeo da vidim u potpuno opuštenom izdanju za stolom – ni traga namrštenosti i aroganciji, kao da je sve to samo maska.

- Koji je najlepši meč u tvojoj karijeri, glasilo je pitanje za Gaela Monfisa. U svom stilu, La Monf je ponudio originalan odogovor. “Iskreno, prvi put kada sam pobedio svog oca. Ali na ATP turu, to je poraz od Hjuita 2004. godine u Bersiju“.

Tema je bila i Gaelov atraktivni stil igre – skokovi, bacanja korz vazduh... “Meni je to prirodno, tek kada mi neko posle pokaže snimak, pomislim: ’Je..m ti, to je bilo dobro“, rekao je uz smeh.

- Nik Kirjos igrao je na jednom od terena na kojem je publika vrlo blizu, pa su ga novinari pitali na koji način se ’isključi’. “Zapravo se ni ne isključujem, iskreno. Neko mi je dobacio: ’Promeni odeću, odvratno je to što nosiš’. Pokušavao sam da smislim odgovor, ali nisam želeo ništa da kažem – bio je u pitanju stariji čovek, ovoga puta je on pobedio“, odgovorio je u svom stilu Kirjos.

- Na putu do Flašing Medouza upoznao sam Džona Nagu, simpatičnog ’Latinosa’, zaljubljenika u fotografiju i teniskog zaluđenika, tolikog da je znao neke detalje karijere Gastaa Elijaša. “Nisam čuo za zemlju“, rekao je kada sam mu kazao da sam iz Srbije, i potom se nasmejao: “Naravno da znam gde je Srbija“. Potom smo razgovarali o tome da u SAD nije baš neobično da se stvari te vrste ne znaju, a Džon je bio na Novakovom treningu i za nas je napravio galeriju fotografija.

- Pročitajte intervju sa Dirkom Hordorfom, trenerom Janka Tipsarevića, a tokom dana očekuje vas razgovor sa Marinom Čilićem, osvajačem US opena iz 2014. godine.

Sve sugestije, kritike i pohvale šaljite mi putem komentara ili na Tviteru uz hešteg #OzmouJabuci.

Pozdrav iz Njujorka,

Saša (@ozmo_sasa)