'Mala Mo', Lejver, Štefi... Da li je Serena sledeća?

Prva igračica sveta Serena Vilijams stiže u Njujork kao aktuelna šampionka, ali i kao devojka koja ima priliku da uđe u istoriju i osvoji sva četiri najveća turnira u sezoni.

Serena je već kompletirala 'Serena slem' titulom na Vimbldonu i time došla na korak do ostvarenja kojim su tokom istorije malobrojni uspeli da se pohvale.

Do sada su samo tri teniserke (Morin Konoli, Margaret Kort i Štefi Graf), kao i dva tenisera (Don Badž i Rod Lejver dva puta) kompletirali kalendarski Gren slem.

33-godišnja Amerikanka počela je na US openu prošle godine, pobedom nad dobrom prijateljicom Karolinom Voznijacki sa dva puta po 6:3. Onda je usledila strahovita serija u 2015. u kojoj je doživela samo dva poraza.

Ipak, nijedan od njih nije došao na Gren slemovima – u Australiji je u finalu nadigrala staru mušteriju Mariju Šarapovu, na Rolan Garosu je u tri seta bila bolja od Lucije Šafaržove, dok je na Vimbldonu sa 6:4, 6:4 dobila mladu Španjolku Garbinje Mugurusu.

Sada vam predstavljamo ostale tenisere koji su osvojili sezonski Gren slem, ali iz posebnog ugla – ugla novinara koji su u to vreme pisali o najboljim teniserima planete.

Morin Konoli – tragedija zaustavila 'Malu Mo'

Legendarna Monika Seleš o čijem nesrećnom slučaju smo već pisali nosila je nadimak ‘Mala Mo’, koji je prvobitno imala je Morin Konoli. Uspesi Amerikanke na teniskom terenu počeli su 1951. kada je osvojila prvi US open sa 16 godina.

Dve godine kasnije Morin je postala prva teniserka koja je zaokružila sezonski Gren slem. Na Australijan openu savladala je Džuli Sampson, a onda i Doris Hart u sledeća tri finala. Karijera koja je svetlucavo počela tragično je ugašena 1954. kada je doživela nesreću i pad sa konja. Kamion pun cementa izleteo je na put i uplašio konja kojeg je jahala, a onda je doživela težak pad prilikom kojeg je zaradila višestruki prelom fibule desne noge.

Pre nego što se ’55 zvanično povukla, Konoli je osvojila poslednjih devet Gren slem turnira na kojima je igrala, napravivši seriju od 50 mečeva bez poraza u singlu.

“Konoli je možda i najmanje poznata osoba u ovoj grupi, ali da njena karijera nije okončana godinu dana pošto je osvojila Gren slem, možda bi bila standard prema kojem bi se sve teniserke merile. Štefi Graf je mnogo podsećala na Konoli – njen stil i predstave, a takođe i zrelost. Sve što je Graf ostvarila podsećaće na slavu Morin Konoli. ‘Mala Mo’ je svoj prvi GS osvojila ’51 u Njujorku kada je još imala 16 godina, a svoj poslednji (Vimbldon 1954.) dok je još bila tinejdžerka. Da ne kažemo da je stigla do devet najvećih turnira od kojih šest u nizu. Konoli je bila apsolutno nemilosrdna prema protivnicama, a na Australijan openu 1953. dozvolila im je samo 11 gemova, terajući sebe da prezire jadnu ženu prekoputa mreže”, opisao je Frank Deford za “Sports Ilustrejted” teniserku koja je dominirala sredinom prošlog veka.

“To nije bila prolazna netrpeljivost već moćan i dugotrajan plamen mržnje”, potvrdila je Morin jednom prilikom.

Margaret Kort – 'atletska životinja' sa 24 GS i skorom 1.180:107

Karijera Margaret Kort obuhvatala je period pre Open ere, ali i period posle njenog početka 1968. godine. Australijanka je prvi trofej ‘kod kuće’ podigla 1960. i njena dominacija na tom kontinentu potrajala je 12 godina uz rekordnih 11 titula. Ona je krajem sedme decenije postala prva žena u Open eri sa osvojenim kalendarskim Gren slemom.

“Gospođica Kort, sada 28-godišnjakinja, slatka je i jednostavna devojka i Novog Južnog Velsa. Njena teniska igra, naravno, nije ni nalik tome. Ona je snažna, destruktivna, nemilosrdna i naizgled bez mane. Definitivno nije slatka. Ona je vrhunska atetska životinja, fizički je jednaka mnogim muškarcima, ali je odlučnost zaštitni znak Margaret Kort”, pisali su mediji tokom njene karijere.

Margaret je karijeru završila sa 35 godina i nestvarnim skorom od 1.180 pobeda i samo 107 poraza.

Na kraju je brojala do 24 Gren slema što je rekord koji i dalje važi, rekord koji Serena Vilijams želi da stigne.

Međutim, ono što neće uspeti jeste još 40 GS pehara u konkurenciji parova koje ima Margaret – 19 u ženskom dublu i dve više u miksu.

Štefi Graf – tinejdžerka profitirala od 'Slučaja Seleš'

Poslednja u nizu devojaka koja je isto učinila jeste Štefi Graf i to samo godinu dana po osvajanju prvog Gren slema (u finalu RG bolja od Martine Navratilove). Štefi je te 1988. imala samo 18 godina, ali to joj nije smetalo da u finalima redom pobeđuje Kris Evert, Nataliju Zverevu, Martinu Navratilovu i Gabrijelu Sabatini.

Nedelju dana posle pehara na US openu Nemica se upisala u istoriju kao jedina koja je kompletirala ‘Zlatni slem’ – četiri najveća trofeja i zlato na Olimpijskim igrama iste godine.

Interesantno je da ona u tim trenucima uopšte nije slavila jedinstveno ostvarenje, ili to nije želela. Tokom olimpijskog turnira izjavila je da bi bilo sjajno uraditi tako nešto sa samo 18 godina, ali je posle zlata u Seulu bila maltene ravnodušna.

“Teško je reći da li je ovo najlepši dan u mojoj karijeri. Potrebno je malo vremena. U sledećih nekoliko dana će biti dobro”, kazala je tada Štefi koja se potom, prema navodima svetskih medija, vratila u rodni Brul u Zapadnoj Nemačkoj bez želje za javnim eksponiranjem.

Čak je i Ivan Lendl ‘Strašni’ bio oduševljen uspehom: “To je neverovatno, fantastično. Ne zanima me i da je igrala protiv baba ili da su sve bile bolesne”.

Međutim, svaki put kada bi se vratila na teren potvrđivala bi dominaciju, ali mnogi su saglasni sa ocenom da ne bi bila ni upola uspešna da se nije desio tragični 30. april 1993, kada je Ginter Parhe, inače veliki navijač Štefi Graf, uleteo na teren u Hamburgu i nožem u leđa ubo Moniku Seleš, tada njenu najveću rivalku.

Od tog trenutka slavila je na 11 Gren slemova i karijeru završila sa 22 – Serena ima šansu da je eventualnom titulom stigne i sigurno je da će biti izuzetno motivisana. Godine 1999. objavila je povlačenje, a dve godine kasnije udala se za Andrea Agasija.

Don Badž – čovek koji je srušio nacističku Nemačku

Don Badž je 1938. godine bio prvi čovek koji je kompletirao kalendarski Gren slem – dostignuće za koje su mnogi u to vreme mislili da je nemoguće ostvariti. Rezultat je bio deo jedinstvene serije od čak šest uzastopnih trofeja na najvećim turnirima koje je Amerikanac rođen u Ouklandu osvojio.

Postao je profesionalac pošto je trijumfovao na GS i pobedio vodeće igrače poput Elsforta Vajnsa i Freda Perija. Takođe, igrao je za Dejvis kup reprezentaciju Sjedinjenih Država (25 pobeda iz 29 mečeva od 1935. do 1938. godine), ali je i pored velikog dostignuća ostao upamćen po jednom posebnom meču.

Godinu dana pre kalendarskog Gren slema izašao je na polufinalni meč Dejvis kupa protiv Nemca Gotfrida von Krama. Susret je igran na neutralnom terenu na Vimbldonu kada se desila bizarna situacija.

Von Kram je dobio telefonski poziv, a sa druge strane žice začuo se Hitlerov glas. “Da, moj Fireru”, konstantno je ponavljao Nemac na travi Centralnog terena. Njegov trijumf gotovo izvesno doneo bi pehar nacističkoj Nemačkoj koja bi ga zadržala i tokom Drugog svetskog rata.

Gotfrid Aleksander Maksimilijan Valter Kurt Frajer von Kram, kako mu je puno ime, igrao je sjajno i vodio sa 4:1 u petom setu. Tada je Badž promenio taktiku – počeo je da šalje visoke lopte, takozvane balone, i na kraju slavio rezultatom 6:8, 5:7, 6:4, 6:2, 8:6.

“Badž je trebalo da postane profesionalac sledeće godine, ali je sanjao o konceptu osvajanja šampionata četiri nacije koje su pobeđivale u Dejvis kupu – Australije, Engleske, Francuske i SAD. Tako je Džon kompletirao Gren slem. Pitao sam ga jednom da objasni najzanimljivije trenutke. ‘Znaš, ništa mnogo se nije desilo te godine’, rekao je. I nije, Badž je jednostavno bio predobar. U stvari, ono što je on najviše pamtio od tih Gren slemova jeste što je slušao privatni koncert legendarnog violončeliste Pabla Kasalsa, nakon što je slavio u Parizu”, otkrio je Deford u tekstu posle smrti Dona Badža.

Po završetku sezone 1942. godine Amerikanac se našao na spisku nacionalne vazduhoplovne armije, a na početku sledeće pokidao je mišić u desnom ramenu, što mu je usporilo karijeru.

Penzionisao se 1955. sa osvojenih 10 velikih titula od kojih je šest bilo na Gren slemovima.

Rod Lejver – raketna moć zgloba i dva kalendarska Gren slema

Rod Lejver jedan je od onih koje pored Rodžera Federera i Rafaela Nadala stavljaju u najuži krug ljudi za naslov najvećeg svih vremena. Prvu Gren slem titulu osvojio je u dublu u rodnoj Australiji, a onda iste godine (1959) i miks na Vimbldonu. Ovi uspesi bili su samo početak trinaestogodišnje profesionalne karijere koja će biti završena sa okruglo 200 pehara – 11 bilo na najvećim turnirima.

‘Raketa’ iz Roktemptona i dalje drži rekord sa najviše trofeja u jednoj sezoni – 22, iz 1962. godine.

“Lejver je koristio ručni zglob pri udarcima više od svih igrača u istoriji osim Franka Kovača. Bio je prvi teniser koji je kombinovao zglob ‘biča’ i skoro perfektnu kontrolu. Jednako sa obe strane je mogao da udara lopticu ravno, uz topspin ili slajs. Kao igrač skvoša mogao je da poveća snagu udarca, a da sakrije nameru zglobom u trenutku kontakta sa lopticom. Mali broj tenisera imao je takav repretoar udaraca, ali niko nije uspevao u toj meri da ih zamaskira. Imao je neverovatan kik kod servisa, a drugi servisi su mu bili toliko duboki da je često podizao kreč s linija. Ipak, njegova najveća sposobnost bila je da riterne za koje bi mnogi bili srećni da ih samo vrate, on učini napadačkim”, pisao je Reks Larnder, jedan od vodećih teniskih novinara tog vremena.

Mnogi su govorili da je živeo van vremena u kojem je živeo, o čemu svedoči i jedna interesantna priča sa puta za Holandiju.

“On je takođe bio miran. Prošlog jula avion kojim je leteo za Hilversum morao je da počne naglo da ponire kako bi izbegao sudar sa drugim avionom. Ukupno 13 putnika izneto je na nosilima, dok su ostali bili vidno potreseni onim što se desilo. Lejver se presvukao, izašao na teren i lagano pobedio protvnika. 'Skoro je poginuo, a onda izašao tamo i igrao kao da se ništa nije desilo', pisale su novine. Na sve to, imao je najefektniji smeč u amaterskom tenisu, najubitačniji servis od igrača nižih od 180 centimetara, kao i tajanstvenu sposobnost da završava poene volejima sa gotovo svakog dela terena. Lejver nije samo ubacivao lopticu u igru. Činjenica je da su felš i spin ovog levorukog igrača bili potpuno suprotno od onoga na šta su rivali navikli, i zbog toga je Rod Lejver zaista postao veoma težak protivnik“, otkrio je Larnder jednom prilikom.

Svoj prvi Vimbldon osvojio je po početku Open ere 1968, da bi već sledeće postao jedini čovek ikada koji je kompletirao dva kalendarska Gren slema.

Takav rezultat nikada nije ponovljen.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)