- Na licu mesta -

Nedelja: Američki Duško Radović gleda Noleta

Novinarski centar na US Openu konačno ima zvanični naziv, nosi od juče ime legendarnog autora iz sveta tenisa Bad Kolinsa.

Nikola Olić
Podeli

On više od 50 godina piše o tenisu, bio je nekada davno čak i sudija, ali mu se to nije mnogo dopalo. Više je voleo da piše, da piše i da putuje.

Bio je na svim većim i mnogim manjim turnirima, i pisao uglavnom za “Boston Gloub”. Takođe se pojavljivao na televizijama Tennis TV i ESPN, i svima nam je bio prepoznatljiv po šarenim pantalonama koje je uvek nosio. Njegove pantaolne uz interesantne dezene imaju i interesantnu priču – krojene su od materijala koje je Bad skupljao tokom svojih svetskih teniskih ekspedicija.

Bad se više ne pojavljuje često na turnirima, zdravlje ga je usporilo i svelo putovanja na male šetnje oko kuće. Zna po koju rečenicu na mnogo jezika, često bi nas pozdravljao sa “Dobar dan”. Tako smo se pozdravili juče u centru, on u kolicima, a ja trčim gore ka vrhu “Arthur Eš” stadiona. Pre dosta godina smo gore na tom istom vrhu stadiona radili intervju u njegovom ESPN studiju na temu srpskog tenisa i nekog novog klinca Novaka Đokovića. Pitao je odlična pitanja, nije bilo govora o bazenima i bombama. Retko se predstavljao kao novinar, više jednostavno kao autor koji piše o tenisu. Time je tokom svojih pet radnih decenija stvarao neki novi pravac u svetu tenisa, i pokazao nam da u tenisu, i životu, može da se uživa na mnogo različitih načina.

Tog davnog intervjua se sećam vrlo rado i vrlo dobro. Zakazan je bio za dosta rano ujutro, malo posle 7 ujutro. Da je kasnije, bio bi mnogo više zauzet, objasnila mi je tog jutra njegova supruga i saradnica Anita. Nisam tačno znao gde je studio, dogovor je bio da se nađemo ispred jednog od liftova “Arthur Eš” stadiona. Njime smo otišli na sprat na kojem moja akreditacija (na mojoj pise M, na njegovoj TV) nema pristupa. Onda nekoliko puta levo i nekoliko puta desno, i eto nas u njegovom studiju. A studio na samoj sredini i na samom vrhu “Arthur Eš” stadiona, a u pozadini, na samoj ivici gornjeg reda tribina, Menhetn kao na dlanu. Istog momenta sam pomislio na Duška Radovića i na njegov radio program “Beograde, dobro jutro”.

Bad Kolins razmišlja o tenisu baš kao što je Duško Radović razmišljao o Beogradu. Kratke, slatke, lepo skrojene rečenice, ideje koje same po sebi mogu da stoje i zadrže nam pažnju. Čitanje Kolinsa vas nasmeje i uputi da pročitate nešto novo o gradu ili o igraču ili da se prisetite nečega što ste u tenisu već i sami doživeli. Pričali smo sat vremena i popunjavali prazan stadion i prazne tribine ispred nas raznim teniserskim pričama. U daljini smo gledali Menhetn kako se polako pali od sunca koje mu dolazi baš iz našeg pravca.

Danas sunce zalazi malo posle 19 časova, upravo kad očekujemo Đokovica i Španca Roberta Bautista-Aguta da izađu na “Arthur Eš” stadion. Tiha publika početkom meča, vrlo tiha. A danas se ovde ceo dan reklamirao Orlando, uzbudljiv grad pun glasnih sportova visokog intenziteta. Na semaforu nas podsećaju da Đoković zasad ima dva najduža ‘relija’ ovog US Opena, od oko 30 poteza. Kasnije će se ispostaviti da je bilo dobrog razloga da se ta statistika pomene, dugački reliji krasili su ceo večerasnji meč.

US Open uvek označi početak jeseni na neki način, kasni noćni mečevi znaju dobro da ohlade. Tokom dana svi su i šortsevima, večeras smo videli i neke jakne. Čak ih i linijske sudije večeras na terenu nose. Tu je naravno i muzika, svaku pauzu u igri popunjavamo raznom modernom muzikom. US Open je izmislio noćne meceve, uvek prave dobar muzički izbor da noćnu publiku dodatno inspirisu.

Publiku je večeras najviše inspirisao Španac, na teren je izašao bez treme i sa moćnim forhendom koji je parirao najboljem igraču na svetu tokom celog meca. Đokovićevo oružje kojim to može da neutrališe – njegova serva, nije davala puno lakih poena koji bi protivničke forhende smirili. Bautista je uporan, odličan sa osnovne linije, veoma precizan, i ako dobije priliku da kontroliše razmene, to će i da uradi. I tako je večeras i bilo.

Posle meča smo pričali sa Đokovićem, složio se da bi bilo lepo da može sve mečeve da završi u tri seta, a večeras meč zamalo da ode baš u tom pravcu, kad je Đoković vodio u drugom setu. Taj drugi set je, nažalost, ispustio a negativnu energiju izbacio na reket koji je bio naslonjen na njegovu belu stolicu.

Svi teniseri na ovom turniru napreduju i svi teniseri nišane na one najbolje, uče sve njihove poteze i traže kako da ih obore. Đokoviću večeras nije išao servis i otvorio je time vrata drugim problemima. Međutim, posle tri sata igre, Đoković je imao dovoljno iskustva i znanja meč da završi kako treba. Stvari su bile daleko od perfektnog, publika nije bila na njegovoj strani, i to može samo da bude ojačavajući faktor u nastavku ovog US Opena.

Kraj je našeg tenisa za večeras. Na snimcima u novinarskom centru - Bad Kolins centru - gledamo kratke video snimke sa Đokovićevog meča. Puno toga se vidi bolje na televiziji nego uživo. Lepo je videti da bez obzira na tegobe na terenu, Đoković uvek, i to baš uvek, aplaudira protivniku na izuzetno lepo odigranom poenu. To je uvek nešto vrlo jednostavno, ili aplauz reketom ili samo običan podignut palac, ali puno znači i puno dodaje ovom “nepredvidivom i električnom” tenisu, kako Novak to voli često da kaže za noćne mečeve ovde, u Njujorku.

strana 1 od 3 idi na stranu