- Na licu mesta -

Troicki, D.Y. i Superkompjuter Watson

Jutro posle uzbudljivog i dugačkog noćnog meča na US Openu obično počinje sporom kafom u novinarskoj loži.

Podeli

Atmosfera je kao posle neke dobre žurke, prepričava se šta je ko radio i gde je tačno bio. Najbolja pozicija za te priče ovog jutra jeste ispod crvenih suncobrana ispred novinarske lože, čuvate se od sunca koje je danas mnogo jače no juče, a i lepo vidite ko ulazi kroz glavnu kapiju teniskog centra sa desne strane. Tu poznate ličnosti obično vole da se pojave, ima dovoljno mesta za fanove i fotografe na sve strane.

Dve vrlo poznate ličnosti Nadal i Fognini izašli su juče baš kroz tu glavnu kapiju dosta kasno, posle 5 setova uzbudljivog tenisa koji je trajao do iza ponoći. Dok su jos završili sa svim intervjuima i obavezama, verovatno je bilo 3 ujutru pre no što su se razišli. Fognini je sigurno bio boljeg raspoloženja, posle dva seta zaostatka pobedio je Nadala posle skoro četri sata igre. IBM kamere i kompjuteri izračunali su da je Nadal u toku meča istrčao skoro 4 kilometra. Bilo bi super da IBM može Rafi da pomogne oko top spina, njegovog glavnog udarca koji tokom poslednjih godinu dana sve slabije radi.

Taj IBM kompjuter ima svoje ime, zove se Watson i već dugo godina ovde na US Openu, kao i na svim drugim Grand Slam turnirima prati sve mečeve sa svojim moćnim (i noćnim) kamerama, i posle koristi ogromnu kompjutersku moć kojom teniserima, i naravno nama koji smo došli ovde da ih pratimo, daju interesantne statističke informacije i što je još važnije savete kako tu statistiku iskoristiti na pravi način. Watson je prosle godine makar virtuelno bio prisutan ovde na turniru, u lepom, komfornom futurističkom plavo-belom sobičku preko puta GrandStand stadiona. Sam kompjuter je negde unutar IBM korporacije daleko od New Yorka. Nije to samo jedan kompjuter, ima ih mnogo koji su povezani i koji kad zajedno rade mogu da obrade, veli IBM, oko milion knjiga u sekundi.

Čudno je naravno pomisliti da ipak svi igrači imaju pristup istim IBM informacijama. Valjda je ideja iz svih tih brojki i statistike izvući ideje kako unaprediti samog sebe vise nego kako tačno pobediti nekog protivnika. Za našeg Viktora Troickog čika Watson ima puno toga da kaže, ali pred njegov danasnji meč protiv Amerikanca Donalda Younga da pojednostavimo i fokusiramo se samo na jedan: Troicki ima veće sanse da pobedi meč ako uzme više od 48% poena na svoju drugu servu.

Viktorov meč je na Grandstandu, trećem po veličini stadion u ovom teniskom kompleksu. Po ćoškovima terena vidimo IBM semafore, Watson će i ovaj meč detaljno da prati. 102 milja na sat koje vidite na fotografiji ostalo je od prethodnog meča. Za Viktora to nije ništa, njegova najbrža serva je 144 milja na sat (232kmh), najbrža serva medju aktivnim srpskim teniserima. Od srpskih navijača Troicki danas ima finu podršku, čujemo usklike njegovog imena dok izlazi na teren kroz mali hodnik na sredini terena.

Gužva je velika, Federer je upravo završio, sad nema boljeg meča od ovog. Muče se svi da nadju dobro mesto u hladu, dok igrači i sudija čekaju. Troicki je sa naočarima za sunce spreman i za sunce i za hlad, i već prva njegova serva ide daleko preko 102mph. Oba igrača su poznati po jakim servama, poeni su kratki, serve glasne, a dobri returni retki. Poneke loptice reketi jedva zakače, loptice lete na sve strane ka tribinama, sto klince i klinceze raduje.

Publika je sasvim sigurno i sasvim normalno na strani Amerikanca. Navijaju kao da su stari drugari, često mu samo koriste inicijale, D. Y! D. Y! dolazi sa svih strana. Najveći aplauzi idu njihovom miljeniku, najčesce posle njegovih ubitačnih forhend paralela. Viktor medjutim zasad ima više oružja, počevši od bolje serve i boljih odluka na terenu, pa sve do boljih nerava.

Amerikanac je posle sat vremena bio već u dva seta zaostatka i po opomeni koji je od sude dobio reklo bi se da je za svoj slab rezultat delimično krivio linijske sudije. Ni zdravlje mu nije bilo najbolje, ležeći na terenu po kojom je do maločas trčao, fizioterapeut ga je nekoliko minuta masirao dok je D.Y. zatvorenih očiju pravio bolne izraze na licu.

Svaka čast fizioterapeutu, treći set je zasad najuzbudljiviji i ide Amerikancu u korist, posle napetog taj-brejka koji je na kraju proslavio krikom od 5 sekundi. Donald se u kontekstu američkog tenisa smatra za igrača koji nije potpuno iskoristio svoj potencijal i koji se muči da reši onaj najteži rebus -- samog sebe. Svakako nije lako biti pred mnogobrojnom publikom kad sam u sebe ne veruješ. Tako da kad na momenat u sebe ipak poveruješ, svakako vredi proslaviti glasno.

Na kraju četvrtog seta popi Amerikanac skoro litar vode iz cuga. Young je tu vodu itekako zaslužio, posle zaostatka od 2 seta izjednačio je na 2:2. Isti fizioterapeut koji je ranije njemu pomagao maločas je bio kod Troickog, slušao je njegove probleme i smišljao kako da mu pomogne oko bolova u levoj butini. Young je nestrpljivo sedeo, cupkao sa nogama, vrteo reket, gledao levo i desno, tad mu se mnogo više igralo nego na pocetku meča.

Ovaj teren daje jedinstvene uglove za gledanje tenisa, možete skoro da se stavite u poziciju IBM kamera koje odozgo direktno iznad terena sve prate i, recimo, broje koliko ko kilometara trči. Ta statistika se u toku ovog meča dosta menjala, u prva dva seta izgledalo je da je u toj kategoriji Troicki bio bolji, druga dva seta otišla su Amerikancu. Za peti set se često ovde kaze 'Anything Goes' odnosno da sve može da se desi. Young je ovaj turnir započeo sa pobedom u pet setova protiv #11 nosioca, te se danas u petom setu protiv #22 takodje odlično snalazio. Tačno na 03:00 igre Young udara još jednu forhend paralelu koju Troicki stiže jedino pogledom. Tim potezom dobija brejk i u petom setu, prednost kojom je ozario publiku i ceo stadion u istom momentu kad su i četri reflektora okolo stadiona isto to počeli da rade. Noćni mečevi su obično rezervirani za one najdramatičnije, ovaj meč je tokom petog seta to na nekin način i postao.

Posle meča na konferenciji za stampu, umorni Troicki je izmedju ostalog pomenuo da je publika bila jako nekoretna i prosta, i da mu Njujork jednostavno ne prija. Watson puno zna o tenisu, ali to sigurno nije mogao da zna. Tokom godina Watson je puno uznapredovao, sve više i više zna. Tako je i sa teniserima, bolji su iz godine u godinu, zato se vraćamo ovde stalno da ih pratimo. Ima još jedna interesatna stvar ovde u New Yorku koju Watson ne može da objasni: Otkud su se tri najduža meča u istoriji US Opena završila bas uvek u isto vreme, tačno u 2:26am? Posle danasnjeg uzbidljivog meča, Young može da očekuje noćni termin za svoj sledeći meč. Posle vec dva maratonska meča od 5 setova, koja li je sansa da će se i Youngov sledeći završiti u 2:26am? Odoh da pitam Watsona…

Nikola Olić

strana 1 od 3 idi na stranu