- Na licu mesta -

Petak: Oblačno sletanje, vedra pobeda

Kineski zid je jedina ljudska tvorevina koja se lepo vidi sa Meseca, kžu oni koji su gore i bili.

Nikola Olić
Podeli

Interesantna je to ideja i sasvim laka za proveru. Što bi rekli klinci u mom soliteru, ko nema u ’vuglu’, ima u Guglu.

Brzo se i lako nađu fotografije na tu temu, mogu da potvrde ili opovrgnu celu priču. Iz aviona je sve to mnogo lakše i jeftinije, interesantni detalji se bolje vide, prvi utisci koji će se kasnije na licu mesta dorađivati i slagati.

Prvi utisci sletanja na Lagvardija aerodrom u Njujorku je da se lepo vidii novi krov na „Artur Eš“ stadionu.

Ispod nas, dok slećemo, proleću i mnogi drugi teniski tereni. Neki krase dvorišta velikih kuća, neki tereni su u društvu sa drugim terenima. Amerika je puna teniskih centara koji su potpuno besplatni. Najveći teniski stadion na svetu domaćin ovog US Opena je logično u centru pažnju, pošto očekujemo da se vidi. Davni dogovor između Lagvardije i US Opena da se preko centra ne preleće u toku turnira više nije aktuelan, tako da je moguće preleteti preko ovog centra i videti svih 17 terena i desetine hiljada ljubitelja tenisa koji se muvaju okolo.

Vreme je, međutim, danas donekle bilo problem. Oblake smo avionom, ipak, lako probijali, posle drugog sivog sloja teniski centar i ostatak četvrti Kvins lepo su se konačno videli. Šarenilo Njujorka je i te kako prisutno u ovom delu grada kada se među zgradama šetate, međutim, odozgo zgrade sa svojim ravnim pravougaonim limenim krovovima liče jedna na drugu.

Najveći limeni krov koji se u Kvinsu vidi upravo je onaj koji krasi „Artur Eš“ stadion u sredini ovog teniskog centra. Nije to još gotov krov, više je metalni kostur po kom možemo da zamislimo kako će krov izgledati za US Open 2016. Nažalost, dosta naših tenisera već razmišljaju o tom, sledećem US Openu, ovaj su prerano završili. Đoković je još tu, danas igra svoj treći meč, protiv Italijana Andreasa Sepija. Razloga za uzbuđenje osim naših ljubitelja imaju domaćini, jer je njihova miljenica Venus Vilijams pobedila u uzbudljivom meču trećeg kola Belindu Benčić. Otprilike u isto vreme i oblaci su počeli da se razilaze, taman za početak Đokovićevog meča.

„Artur Eš“ se čini zvučno jačim ove godine. Možda je u pitanju uzbuđenje jer je i svima nama sve ovo novo, ali se čini da se aplauzi i krici publike fino odbijaju o polukrov i vraćaju pojačani dole u publiku. I vizuelno smo jači nego prošle godine, osim ovog polukrova, dodali su još dva ogromna ekrana, pa ih sada ima četiri.

Tribine su posle sat vremena Đokovićevog meča i dalje delimično prazne. Njegov termin – treći meč dnevnog programa verovatno je najslabiji, bez obzira ko se na terenu bori. Ovde se publika ne štedi mnogo, ako imaju karte, dolaze od početka i sve gledaju. Vozovi i parkinzi su popunjeni od ranog jutra. Mnogo igrača je od vlage i temperature popadalo na ovom terenu, a i publici treba odmor od tenisa.

Publika na Noletovom meču nije baš imala miljenika. Naš teniser je tokom drugog seta, posle odličnog poena od prisutnih zatražio da se publika javi, i to je konačno razbilo tišinu. Đoković se pogotovo tokom drugog seta gladijatoski trudio, vraćao je lopte skoro i kad to nije imalo smisla, kad poen više nije mogao da se spase. Nije bilo lako protiv Italijana ni u jednom momentu, brejkovi su davali samo kratku prednost bez obzira ko bi ga uzeo, uz i dalje veliku neizvesnost.

Borba sa osnovne linije bila je uglavnom jednaka, Đoković je sa više samopouzdanja kreirao poene, što mu je davalo više poena, ali i više grešaka, pogotovo u prvom setu. Kod mreže su obojica imali svoje briljantne momente, Đoković ih je kao i obično pozdravljao aplauzom sa reketom. Skraćene lopte obojicu igrača su varale i nas i njih, potrčali bi, pa stali, pa opet potrčali, kao da ganjaju onu lopticu iz crtanih gilmova koja nikako da izabere stranu terena.

I baš kao u crtanom filmu, Đoković je sa osmehom završio meč i uneo vedru pobedu u ovaj uglavnom oblačan dan. Igrao je najpametnije krajem trećeg seta, kada je to bilo najpotrebnije, izbacio je protivnika iz ove treće runde i onda izbacio tri potpisane loptice u publiku, kako to pobednici ovde uvek rade.

Sa poslednjim teniskim mečom večeri, teniske priče prelaze sa terena dole, u novinarski centar, koji se nalazi ispod tribina glavnog stadiona. Novinari čak imaju nekoliko tajnih prolaza kojima mogu da stignu na različite spratove i delove stadiona. Za neke od tih tajni vam treba akreditacije, a za neke samo da šetate okolo sa velikom dozom samopouzdanja. Tu smo eto bar malo slični teniserima koje pratimo, i oni se trude da izgledaju što opasnije kada dođu ovde, na stadion.

Mnogi novinari ovde prate sve veće teniske turnire širom sveta – sve Gren slemove i Masterse, pa čak i po koji manji turnir, u zavisnosti od tenisera koji odluče da se pojave. Novinarske priče se skoro nikada ne prestaju. Posle turnira se već priča o sledećem turniru. Posle meča se u autobusu koji vozi nazad u hotel priča o sledećem meču. Možda zato često na konferencijama za štampu novinari pitaju igrača kako uspevaju da balansiraju tenis i ostale delove svog života…

strana 1 od 3 idi na stranu