Endi Mari

Profesionalno je počeo da se bavi tenisom 2003. godine i već sa 16 godina bio je šampion na ’fjučersu’ u Glazgovu (10.000 dolara). Savladao je trojicu respektabilnih tenisera – Ričarda Blomfilda, Mišu Zvereva i u finalu Stiva Darsisa sa 6:3, 3:6, 6:3.

Sledeće sezone trijumfovao je na četiri’ fjučersa’ u Španiji, tri na šljaci i jedan na betonu. Nije dobijao igrače viskog rejtinga, ali vrzmao se oko 500. mesta na lestvici.

Mari je briljirao u 1999. godini, napravio je skok na ATP listi od 449 mesta i postao prvi britanski tinejdžer posle Bastera Motrama (1974) koji je završio u prvih 100. Takođe je, posle Novaka Đokovića, bio i najmlađi pripadnik ’kluba 100’, bio je 63. teniser sveta.

ATP debi imao je u Barseloni, ali je već na startu izgubio od Jana Herniha. Na Kvinsu i Vimbldonu dogurao je do trećeg kola. U pripremi pred Vimbldon savladao je solidnog servis-volej igrača Tejlora Denta i izgubio od Tomasa Johansona, dok je na terenima Ol Ingland Klaba izbacio Bastla i Štepaneka i izgubio od Nalbandijana u pet setova, iako je vodio sa 2:0.

Potom je stigao do prvog ATP finala u Bangkoku (525.000 dolara), gde je eliminisao dvojicu specijalista za beton – Robija Džineprija i Paradorna Srišafana. U finalu je poklekao protiv Federera – 6:3, 7:5. Prethodno je bio prvak na dva ’čelindžera’ (Apton i Bingamton), a na US openu je ispao od Klemona u pet setova. Tada je anulirao vođstvo rivala od 2:0, ali je u odlučujućem setu izgubio 6:0. Bio je to jedan od znakova ne tako dobre psihičke pripremljenosti Marija, koja će ga i kasnije mučiti u karijeri.

U 2006. je došao do prve titule – u San Hozeu (355.000 dolara) pobedio je Fiša, Soderlinga, Rodika i u finalu Hjuita sa 2:6, 6:1, 7:6. Posle toga je ušao u Top 50, ali je do turnira u Notingemu zabeležio razočaravajući skor 5-10. Na Vimbldonu je izbacio Rodika, ali je u četvrtoj rundi izgubio od budućeg polufinaliste Markosa Bagdatisa.

Drugi deo godine bio je bolji – igrao je finale u Vašingtonu (poraz od Klemona) i polufinale u Torontu, kada je izgubio od Gaskea. Francuz je tada igrao fantastično ceo turnir i da nije bilo straha verovatno bi i savladao Federera u finalu. Mari je potom igrao četvrtfinale u Sinsinatiju i četvrto kolo US opena i sezonu je okončao u prvih 20.

Godinu 2007. započeo je finalom u Dohi, a u Melburnu je u pet setova poražen od Rafe Nadala. Mari je posle izjavio da mu je meč protiv Španca najbolje izdanje u karijeri. Odbranio je titulu u San Hozeu, a onda igrao polufinala u Indijan Veslu i Majamiju. Oba puta je izgubio od Đokovića, a ukupno je uzeo samo šest gemova. Jasno se videlo da je kolega iz generacije daleko isped Marija, iako je Škot ubedljive poraze pravdao povredama. Sve do finala u Mecu beležio je vrlo loše rezultate, a do kraja godine je trijumfovao u Sankt Petersburgu, kada je u finalu dobio Fernanda Verdaska sa 6:2, 6:3.

Na početku ove sezone uzeo je dva turnira – Dohu i Marsej, a najveći uspeh u karijeri ostvario je trijumfom u Sinsinatiju, jednom od takmičenja iz Masters serije.

O stilu igre mladog Škota pisao sam u okviru najave za ovu tenisku sezonu, pa ne bi bilo zgoreg podsetiti se.

Mari igra najviše sa osnovne linije i cilj u meču mu je da pravi što manje neiznuđenih grešaka. Ima odlične udarce, mada bi još mogao da poradi na tehnici. Ranije je imao puno problema sa servisom, pravio je veliki broj dvostrukih greški, a procenat ubačenog prvog servisa često nije prelazio 50%. Ipak, ono što mu najviše odmaže u igri jeste njegov temperament, pošto se vrlo lako iznervira. Eksperti mu zameraju i nedostatak pobedničkog mentaliteta, što se izražava kroz smanjenu borbenost u situacijama kada je u podređenom položaju. Na tom planu je napravio veliki pomak u odnosu na 2006. godinu. Iako povremeno zablista nekim fascinantnim direktnim poenom (najčešće iz kontre), čini se da mladom Britancu nedostaje glavno oružje, nešto što će ga odvajati od drugih (Federerov servis i bekhend slajs, Nadalovi spinovi, Đokovićeva bekhend paralela...).

Omiljena podloga mu je beton i sam Mari je često isticao kako najviše šansi za trijumf od svih Gren slemova ima upravo u Njujorku.