Radek Štepanek

Đoković i Štepanek su u dosadašnja dva duela podelili plen. Srpski teniser je bio uspešniji 2006. godine u Zagrebu (6:3, 6:4), a Štepanek mu se revanširao iste godine u Roterdamu - 7:5, 4:6, 7:6.

Radek je počeo profesionalno da se bavi tenisom 1996. godine, učestvovao je uglavnom na ITF turnirima, a njegov napredak tekao je veoma sporo. Tek sa 24 godine se probio u prvih 100, tu sezonu je završio kao 63. igrač planete.

Naredne, 2003. godine, pružao je sasvim prosečne partije, a u 2004. je došao do finala u Parizu, gde je u tri seta poražen od Marata Safina. Taj rezultat bio je jedini vredan pomena te godine, pošto je Čeh nekoliko sedmica propustio zbog povrede, a neretko je učestvovao i na ’čelindžerima’, koji ne mogu da obezbede prodor u sam vrh.

U 2005. godini je ponovo imao mnogo oscilacija, ali može se reći da je ta sezona bila prilično uspešna – polufinala u Sidneju, Beču, Barseloni, Parizu, na Kvinsu i dva finala – Milano i Ho Ši Min. Na Gren slemovima je, kao i obično, pružao vrlo slabe partije, ali to ga nije sprečilo da dospe na 14. mesto na lestvici.

Sledeća sezona bila je najuspešnija za Radeka, igrao je konstantno na visokom nivou, a kao nagrada je došao trofej u Roterdamu, posle pobeda nad Đokovićem, Davidenkom i Kristofom Rohusom. Igrao je i finale u Hamburugu, ali je Tomi Robredo bio bolji i slavio sa 1:6, 6:3, 6:3.

Na Vimbldonu je prikazao najbolje partije ikada na Gren slemu, savladao Huana Karlosa Ferera u 5 setova, zatim izbacio i Verdaska, ali je poražen u četvrtfinalu od Bjorkamana, u meču koji je trajao 4 časa. Odmah posle Vimbldona zadesio ga je peh, morao je da propusti ostatak sezone zbog hroničnih problema sa vratom.

Ovu godinu je započeo vrlo loše, ali je nakon Vimbldona okrenuo novi list i zaigrao mnogo kvalitetnije. Rezultati su bili vidljivi – polufinala u Gštadu i Montrealu, kao i trijumf u Los Anđelesu.

Većina stručnjaka se slaže u proceni da Štepanek nije dostigao pun potencijal u pojedinačnoj konkurenciji, samo zato što se od samog starta opredelio za dublove. Na takmičenjima parova pobeđivao je 12 puta, ali je rekordni rang (13) držao još pre pet godina.

Radekova najveća snaga leži u topovskom servisu, koji vrlo često upotpunjuje brzim izlaskom na mrežu. Slabije se snalazi u dugim razmenama udaraca sa bazne linije, pa neretko menja ritam i skraćenim lopticama mami protvnika na mrežu ili, što je mnogo češće, napada i posle nedovoljno kvalitetnih i dubokih udaraca. Uzevši u obzir njegov stil igre, logično je da preferira brze podloge.