Najteži, najnezgodniji, najsimpatičniji - Dž.P.M.

Za 15 godina profesionalne karijere stigao je do 70 titula. Povukao se na vreme, dobio je ukupno 530 mečeva, izgubio 99.

Ostao je zapamćen po sjajnoj igri, uveo neke udarce u tenis, bio 'neprikosnoveni kralj voleja' ali je jedinstven, pre svega, po tome kako se ponašao na terenu, temperament ga je vodio u stalne sukobe sa sudijama i ljudima koji su 'vladali' tenisom tog doba, a legenda kaže da je 1981. godine sudiji na Vimbldonu posle odluke da poen dodeli protivniku rekao "Sigurno se šalite!"

Dvanaest godina prošlo je od dana kada se povukao do pobede u dublu 2006. godine kada su on i trinaest godina mlađi veteran Bjorkman bili najbolji na turniru u San Hoseu.

Igrao je veoma agresivno, imao sjajne reflekse i umeo da vrati loptice koje drugi teniseri ne bi videli. Stalne svađe sa sudijama znale su da ga ponesu u nekim mečevima ali je mnoge izgubio upravo zbog njih.

Iako se Amerikanac irskog porekla rodio u vojnoj bazi u Nemačkoj skora selidba porodice Mekinro u Njujork omogućila je Džonu da počne da ozbiljno trenira sa šest, a neobičnu karijeru najavio je čim je postao punoletan (po ovdašnjim kriterijumima).

Kroz kvalifikacije je 1977. godine došao do polufinala Vimbldona, a onda odigrao jednu sezonu za Univerzitet Stanford u NCAA šampionatu.

Dve godine od bljeska na Vimbldonu postao je drugi dvadesetogodišnjak u istoriji US Opena koji je osvojio titulu. Sampras je taj rekord kasnije srušio.

Osmdesetih godina muški tenis sveo se na 'arhirivalstvo' Mekinro – Borg. Njih dvojica bili su na Vimbldonu 1980. godine, kako su hroničari tvrdili, akteri 'jednog od tri najveća događaja u istoriji sporta'.

Svaki duel bio je fascinantan a Mekinro i Borg podelili su navijače, hladni, smireni Šveđanin imao je svoje fanove, prgavi i često ljutiti Amerikanac bio je simpatičan nekim drugim ljudima.

Voleo je da se posvađa na Vimbldonu, često je kažnjavan, ali je na US Openu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih vladao, a Borgu nije dozvolio da ga 'na domaćem terenu' pobedi. Slavio je u sva četiri finala koja su njih dvojica odigrali.

Do 1985. godine sve je išlo kako treba, izgubio je finale US Opena od Lendla, a posle toga odlučio je da se povuče na šest meseci i odmori. Oženio se glumicom Tejtum O'Nil sa kojom ima dva sina i ćerku, a u formu u kakvoj je bio pre pauze nije se nikada vratio.

Kako je ATP lista kakva i danas funkcioniše uvedena u vreme njegovog sjaja Mekinro je bio prvi 'prvi' teniser sveta. Sve do 1984. godine svaku Novu godinu čekao je kao najbolji, a ukupno je na provm mestu bio 170 nedelja.

Iako su njegovi prethodnici imali problematičan stav prema učešću ureprezentaciji, ili upravo zbog toga, Mekinro je rado igrao Dejvis kup. Osvojio je sa Amerikancima pet titula, a na listi rekorda najprestižnijeg timskog takmičenja u tenisu njegovo ime najčešće se pominje.

Najfascinantniji podatak je da je Matsa Vilandera u polufinalu 1982. godine pobedio posle šest sati i 22 minuta. Malo je nedostajalo da rekord 'popravi' u duelu sa Bekerom godinu dana kasnije. Izgubio je za dva minuta manje.

Pred kraj karijere postao je 'potpuno nemoguć', u Australiji je njegov meč sa Pernforsom sudija prekinuo, a igrao je ozbiljno do kraja 1992. godine. Povukao se u trenutku kada je bio 20. na ATP listi.

Razveo se te godine, oženio ponovo i udvostručio broj dece, sa Peti Smit ima ih još troje.

Član je Teniske kuće slavnih od 1999. godine. Tri godine kasnije objavio je autobiografiju nazvanu 'Sigurno se šalite', od 2004. godine ima svoj 'tok šou' na televizijskoj stanici CNBC, ima i veliku galeriju na Menhetnu.

Tenisu se vratio 2006. godine samo da pokaže da i dalje zna da igra.

On je rekao da su najbolji teniseri svih vremena Rod Lejver, Pit Sampras, Rodžer Federer, Bjern Borg i Andre Agasi.