Novak Đoković

Naredne sezone je trijumfovao na ’čelindžeru’ u Ahenu, a na putu do titule eliminisao je Vavrinku, Dika Normana i Larsa Burgsmilera. U finalu ’fjučersa’ u Budimpešti nadigrao je Danijelea Bračalija, a na turniru u Bukureštu je zabeležio prvu ATP pobedu – izbacio je Arnoa Klemona sa 2:6, 6:4, 6:4, a u drugoj rundi propisno namučio Davida Ferera – 4:6, 6:4, 6:4. Osvojio je još jedan’ ’fjučers’ u Beogradu i 2004. godinu završio kao 182. teniser na ATP listi.

U 2005. godini Novak je pokazao blistav talenat i potencijal za stvaranje raznovrsne igre, ali je prečesto imao problema sa disanjem i povredama, što je pomalo i usporilo njegov napredak. Fenomenalnu partiju pružio je u prvom kolu Rolan Garosa, kada je oduvao Robija Džineprija sa 6:0, 6:0, 6:3.

Njihov meč počeo je pred malim brojem gledalaca na jednom od sporednih terena, ali su tribine na kraju bile skoro pune, jer su svi došli da vide 18-godišnjaka koji na drugom meču na Gren slemovima osvaja prvih 14 gemova. Sjajno je započeo i duel drugog kola protiv Giljerma Korije, nadoknadio dupli brejk zaostatka i osvojio prvi set, ali je zbog problema sa disanjem predao meč sredinom trećeg. Nastavio je da oduševljava javnost na Vimbldonu, kada je u prvom kolu eliminisao Huana Monaka sa 6:3, 7:6, 6:3. U meču drugog kola sa Giljermom Garsijom Lopesom pokazao je osobine koje odlukuju jedino prave šampione – spasao je 0:2 u setovima, tri vezane meč lopte na servis protivnika i na kraju trijumfovao sa 3:6, 3:6, 7:6, 7:6, 6:4. Solidan otpor pružio je Sebastijanu Grožanu u trećem kolu, ali je Francuz na iskustvo dobio prvi set, a zatim pojačao ritam, što je, uz Novakov umor, bilo dovoljno za pobedu.

Na US openu je u kontroverznom dvoboju eliminisao Gaela Monfisa sa 7:5, 4:6, 7:6, 0:6, 7:5, a Francuz je posle poraza optužio Đokovića da je izmišljao poteškoće sa disanjem i da je prekide (ukupno 4) tražio kako bi poremetio njegovu igru. Pobedio je u još jednom dramatičnom meču Marija Ančića sa 6:3, 5:7, 7:6, 6:3, a u tom duelu je fantastično ’čitao’ protivnikov servis, što je i bio ključ uspeha. U trećem kolu je poražen od Fernanda Verdaska posle još jednog maratona – 6:1, 4:6, 6:7, 6:4, 6:4. Trijumfovao je na ’čelindžeru’ u San Remu, a beležio je i pobede nad bolje rangiranim teniserima, kao što su Rohus, Hanesku... Tu sezonu završio je na 85. mestu, a posebno impresivan bio je njegov skor u taj brejkovima – 12 dobijenih i 4 izgubljena.

Ono što je smirenošću, tehnički savršenim udarcima i raznovrsnom igrom najavio u 2005. godini, to je ostvario naredne – plasman u prvih 20 i dva trofeja, u Mecu i Amersfortu. Iako je imao pristojne rezultate i na početku sezone (polufinale Zagreba i četvrtfinale Roterdama), za njegovu ’eksploziju’ bila je presudna pobeda nad Fernandom Gonsalesom u drugom kolu Rolan Garosa sa 6:4, 6:1, 3:6, 4:6, 6:1.

Novak je na tom meču pokazao neverovatnu menatalnu snagu, spasao 12 od 15 brejk lopti, a prvi set je dobio nakon samo jedne šanse, kao da je iskustvo bilo na njegovoj, a ne na strani Čileanca. Nije ga obeshrabrio ni povratak Gonsalesa u meč posle 0:2 u setovima, odlučujući set odigrao je agresivno sa puno samopouzdanja i dobio ga za 34 minuta. Fernando je nakon tog duela izjavio da je Đoković igrao „za prvih 5 na svetu“, a on je to potvrdio maksimalnim trijumfom protiv Tomija Hasa – 7:5, 6:1, 7:6.

Ono što je naročito upadalo u oči tokom celog turnira bili su Novakove odlične skraćene lopte, kao i sigurnost i preciznost na drugom servisu. U osmini finala je pobedio Monfisa sa 7:6, 7:6, 6:4, iako je Francuz u prva dva seta uspeo da anulira vođstvo rivala od 2:4 i 3:5. Ipak, kada je bilo najpotrebnije, Đoković je bio značajno bolji u razmeni udaraca i dokazao Monfisu da je razlika u kvalitetu između njih dvojice evidentna.

U četvrtfinalu je predao meč Rafaelu Nadalu pri rezultatu 4:6, 4:6, a na Vimbldonu je nastavio sa dobrim igrama, pobedio je Goldstina, Robreda i Južnija, a priliku da se nadmeće sa Federerom u četvrtfinalu uskratio mu je Mario Ančić – 6:4, 4:6, 4:6, 7:5, 6:3. Hrvat je igrao odlično tokom celog meča, Novak nije mnogo zaostajao, ali je Ančić više jurišao na mrežu, što u tako neizvesnim dvobojima na Vimbldonu često bude prelomno. Osvojio je titulu u Amersfortu, gde je u finalu pobedio Nikolasa Masua sa 7:6, 6:4, seriju trijumfa nastavio je naredne nedelje u Umagu, ali njegovo telo nije izdržalo – u taj brejku prvog seta finala sa Vavrinkom srpski teniser se srušio na zemlju i nije mogao da nastavi meč. Na US openu je vrlo lako eliminisan od Lejtona Hjuita, zatim je pobedio Melcera u finalu Meca, a na turniru u Madridu dobio je Gaskea i Mareja, pre nego što je ispao od Gonsalesa u četvrtfinalu.

Kako je Nole igrao u prvom delu ove sezone pogledajte ovde.

Posle fantastičnih igara tokom prve polovine 2007. godine, Đoković je sa pravom proglašavan jednim od favorita pred Rolan Garos. Taj status je opravdao plasmanom u polufinale, gde je izgubio od Rafaela Nadala sa 7:5, 6:4, 6:2. Nije započeo turnir onako kako se očekivalo, dosta se mučio protiv Hiralada u prvom kolu i na terenu je delovao vrlo bezvoljno. Takav pristup nije mu se osvetio prvenstveno zbog vrlo lakih rivala u prva dva kola (Hiraldo i Rekurde).

Na red je došao istorijski susret sa Olivijeom Pasijansom, koji je osetio priliku za senzaciju, vera u sebe rasla mu je svakim novim udarcem, ’izvlačio’ je vrlo teške voleje i odlično sevirao, ali je Đoković dokazao da je izrastao u tenisera svetske klase i uspeo da okrene stvari u svoju korist. Od tog trenutka se uozbiljio i relativno lako izbacio Verdaska i Andrejeva, a nijedan njegov navijač sigurno ne može imati zamerki na lavovsku borbu i snažan otpor koji je pružio Rafaelu Nadalu.

Na Vimbldonu je zaustavljen na istom stepeniku ponovo od Nadala, ali mu žreb nije uopšte bio naklonjen kao na pariskom Gren slemu. Snažnim servisom i neočekivano dobrom igrom na mreži Amer Delić je uspeo da oduzme set Đokoviću, a rival u trećoj rundi bio mu je Nikolas Kifer, igrač koji uvek igra iznad svojih mogućnosti protiv favorita.

To se ostvarilo i u meču sa srpskim teniserom, koji je zbog kiše trajao nekoliko dana. Ipak, Đoković je bio bolji i slavio sa 7:6, 6:7, 6:2, 7:6. U vrlo neizvesnim mečevima prebrodio je i sledeće dve prepreke u vidu Hjuita i Bagdatisa, a zatim je zbog žuljeva i iscrpljenosti predao Nadalu polufinale. U Umagu je ispao već u drugom kolu od Viktora Troickog, ali to se nimalo nije odrazilo na njegove partije u budućnosti.

Na turniru Masters serije u Montrealu Đoković je za 3 dana pobedio prvu trojicu na ATP listi, a finalni dvoboj sa Federerom bio je epohalan - Švajcarac nije igrao ispod svog nivoa, ali je Đoković uspevao da mu parira sa osnovne linije. Prevashodno zahvaljujući sopstvenim greškama Federer propušta tri vezane set lopte pri rezultatu 6:5, a Đoković dominira u taj brejku prvog seta. Vodeći svetski teniser je bio nadmoćan u drugom setu, ali je Nole bio bolji u taj brejku odlučujućeg seta i stigao do najbitnije pobede u karijeri.

Posle velikog trijumfa Novak je i fizički i emotivno iscrpljen došao u Sinsinati, gde je već u prvom meču poražen od Karlosa Moje sa 6:4, 6:1.