Tomi Robredo

I, zaista, bezbroj puta se potvrdilo da Španac protiv slabijih tenisera odigra sa veoma malo neiznuđenih grešaka, a čim se nađe preko puta nekog kvalitetnijeg tenisera, počinje da pravi propuste svojstvene jedino početnicima. Skor Robreda protiv igrača koji su trenutno u prvih 10 je 9-34, a više pobeda ima jedino od Gaskea (2-1) Zbog toga već sada moćemo reći da Robredo nikada neće zauzimati mesto u samom svetskom vrhu (iako je bio 5. na listi), niti će ikada biti smatran favoritom za samu završnicu turnira ’velike četvorke’.

Robredo je prvi put ušao u najboljih 10 na svetu 2006. godine, a nakon trijumfa u Hamburgu i Bastadu dospeo je na rekordno 5. mesto.

Tekuću sezonu započeo je uspešno – igrao je finale u Oklendu (poražen od Davida Ferera), a na Australijan openu je došao do četvrtfinala, gde je glatko eliminisan od Federera. Usledile su prosečne partije, jedino je u Eštorilu došao do polufinala, ali je bolji od njega bio Đoković. Na Vimbldonu je ponovo dokazao da na travi nije ni za prvih 50 na svetu (samo jednom je uspeo da dođe do 3. runde), pošto ga je sa 6:3, 7:6, 6:3 savladao australijski veteran Vejn Arturs.

Robredo je najbolji primer tenisera koji je vrednim radom i upornošću iskoristio sav potencijal. Ni za jedan njegov udarac ne može se reći da je fenomenalan, mada mu po prirodi stvari (Španac je, je li?) najbolje ide forhend. Ipak, fanatičnom borbenošću i brzinskim sposobnostima donekle je anulirao nedostatke, tražeći svoju igru u nadigravanju sa osnovne linije i vrlo dobroj defanzivnoj taktici, kojom tera rivale da konstantno pogađaju linije i ’krvavo’ zarade svaki poen. Vrlo bitno za njega je da pravi malo grešaka, jer se u suprotnom brzo nađe u problemu, a nema dovoljno raznovrsnih rešenja kojima bi se izvlačio iz teških situacija. Ponekad, kada iskoči iz svog šablona i zaigra malo opuštenije i agresivnije, ume da napravi dobar rezultat i van šljake (polufinale turnira Masters serije u Sinsinatiju i Parizu, četvrtfinale AO).