Džejms Blejk

Tako je u godinama kada većina profesionalnih tenisera polako razmišlja o povlačenju Blejk bio na vrhuncu. Ređali su se dobri rezultati – titule u Sidneju, Las Vegasu, Indijanapolisu i Bangkoku; bio je finalista u Indijan Velsu i na Kvinsu, a najbolji rezultat u karijeri napravio je na završnom turniru sezone – Mastersu u Šangaju (poražen u finalu od Federera).

Odbrana trofeja u Sidneju na početku ove godine nagoveštavala je nastavak bajke, ali je na AO Blejk u osmini finala naleteo na zahuktalog Gonsalesa i izgubio sa 3:0 u setovima. Finale u Delrej Biču više je došlo kao posledica slabe konkurencije, a ne dobrih igara Blejka, što se može zaključiti i po nastavku sezone – porazi u ranoj fazi turnira u Indijan Velsu, Majamiju, Rimu i Hamburgu, a zatim poraz i u 1. kolu Rolan Garosa od Karlovića. Ni na Vimbldonu nije ostavio dobar utisak, pošto je eliminsan već u trećem kolu, a bolji je bio Huan Karlos Ferero sa 3:6, 6:3, 6:3, 7:6. Po svemu sudeći, 2006. godina bila je Blejkova ’labudova pesma’ i teško je očekivati da bi u budućnosti mogao da napravi značajniji pomak. Ipak, ne bi ga, kao što to mnogi čine, trebalo otpisivati već pred ovogodišnji US open, jer je Džejms već dokazao šta se sve može postići ogromnom motivisanošću.

Blejkovo najjače oružje je snažan forhend, a krasi ga i velika brzina. Ipak, utisak je da svoju eksplozivnost ne koristi dobro, pošto ne izbegava (kao Gonsales) toliko često bekhend, koji mu je značajno slabiji od forhenda. Uglavnom udara ravno, što je često mač sa dve oštrice – kada mu stvari polaze od ruke, lomi rivala nemilosrdnim udarcima ne dajući mu vremena da odreaguje. Međutim, tako riskantan stil igre ume da bude i veoma štetan, pogotovo u ključnim trenucima meča, kada je strpljenje od presudnog značaja.