12 dev adam

Turska sport prihvata sa velikom dozom emocije. Srce obično više odlučuje od glave. To ima određene prednosti, ali i očigledne mane. Kada su emocije na visokom nivou, neverovatna dostignuća mogu da se ostvare, neverovatne stvari da se dese. Sve je to nestvarno, ali ako emocije krenu na drugu stranu, onda se ne pišu lepe stvari. Tako je to sa turskom reprezentacijom – uvek je rezultat zavisio od emotivnog statusa. Zato nikada ne možete predvideti kakav će rezultat ostvariti. Turska je kao grudva na vrhu planine – ili će krenuti i napraviti lavinu ili će ostati gore i istopiti se na suncu.

Šta bolje može pokrenuti lavinu emocija od fanatičnih navijača i njihove podrške. Najbolji dokaz tome je Evropsko prvenstvo pre devet godina, kada je Turska bila domaćin. Počeli su polako, dobili Letoniju tek u produžetku, izgubili od Slovenije, ali su onda savladali Hrvatsku i Nemačku i krenuli napred. Sve je to bilo nerealno, nemoguće opisati. Turska je igrala na krilima emotivne eksplozije.

Kada je Turska dobila organizaciju Svetskog prvenstva 2004. godine, federacija je na mesto selektora postavila iskusnog Bogdana Tanjevića da napravi pravi tim koji bi kroz šest godina mogao da se uključi u borbu za medalje. Tako su i sastavi za Evrobaskete 2005. i 2007. birani, sa razmišljanjem na 2010. godinu. 

Ipak očekivanja mogu biti preterano velika, jer turski timovi u prošloj sezoni nisu imali previše uspeha na međunarodnoj sceni, dok igrači u inostranstvu nisu preterano blistali. Plejmejkeri Tunčeri i Arslan daleko su od najbolje forme, što se ne može reći za Atsura. Na krilima, Akjol nikada nije izrastao u igrača kakav se očekivao, a ne baš sjajne partije u prethodnoj sezoni prikazivali su Onan i Guler. Ni Hido Turkolu nije imao odličnu sezonu u Toronto Reptorsima, pa je nedavno promenio sredinu i preselio se u Finiks Sanse.

Najlošija situacija je u reketu. Zbog povrede Memet Okur je otkazao nastup. Kerem Gonlum je zbog dopinga bio van košarke od juna prošle godine, a zbog povrede Omer Ašik je poslednju takmičarsku utakmicu odigrao još u decembru prošle godine.

I pored svega toga, u Turskoj su svi uzbuđeni i svi očekuju eksploziju, onu pozitivnu, emotivnu. Sve može da zavisi od jednog poteza, od jednog koša, koji bi pokrenuo lavinu. Turska je spremna.