Novak Đoković – znakovi na putu ka Parizu

Hoće li Novak preskupo platiti titulu u Monte Karlu? Koji su uzroci, za Đokovićeve standarde, loših rezultata u poslednje vreme? Na koji način celokupna situacija u kojoj se nalazi najbolji svetski teniser može da utiče na njegov nastup na Rolan Garosu?

Nudimo nekoliko različitih perspektiva u nadi da ćemo doplivati do odgovora na ključno pitanje – može li Novak da osvoji titulu u Parizu?

Rezultati – šta ’kažu’ činjenice?

Beta/AP Photo/Andres Kudacki

Situacija nije blistava, daleko od toga – na četiri od poslednjih pet turnira Đoković nije igrao u finalu. U Indijan Velsu je ispao u polufinalu, prvi šokantan poraz doživeo je od Hasa u četvrtom kolu u Majamiju, a onda je na red došao nastup u Dejvis kupu i povreda članka.

Usledila je titula u Monte Karlu, koja kao da je zavarala trag. Nesiguran zbog straha od povrede, Novak se provukao u prva dva kola, odigrao je odlično protiv Nieminena, Fonjini je bio fizički iznuren i nije predstavljao nikakvu pretnju u polufinalu, a u finalu sa Nadalom Đoković je odigrao verovatno najbolji meč ove sezone.

Tada nas je vratio u 2011. godinu i skoro svi su bili uvereni da je ponovo sve u redu. Međutim, kako je sâm Novak rekao, pred turnir u Madridu 12 dana nije trenirao zbog povrede, poklopilo se da je imao teškog protivnika na startu (Dimitrova) i posledica toga bila je eliminacija već u drugoj rundi.

Imao je Novak vremena za trening, u Rimu se oseća kao kod kuće i očekivalo se da će u ’večnom gradu’ uhvatiti zalet za Pariz. Ipak, posle pobeda nad Montanjesom i Dolgopolovom, došao je novi šok i poraz od Berdiha u četvrtfinalu, iako je Đoković vodio sa 6:2, 5:2.

Beta/AP Photo/Gregorio Borgia

Kontinuitet dobrih igara jeste razlog zašto je Novak najbolji teniser na svetu i predstavlja jedan od elemenata koji ga odvaja od drugih. I kontinuitet je ono što je 2012. godinu učinilo „odličnom“, iako su je mnogi posle poraza u finalu US opena okarakterisali samo „dobrom“. Ovo što se sada dešava najbolji je dokaz na koliko visokom nivou je Đoković u stvari odigrao prošlu sezonu.

Dakle, na pet prethodnih Masters turnira Novak ima titulu, polufinale, četvrtfinale, četvrto kolo i drugo kolo.

U prethodne dve godine Đoković na samo jednom od 16 Masters turnira koje je igrao nije prošao barem do četvrtfinala (Pariz, 2012), a sada mu se to dogodilo dva puta u prvih pet Masters turnira u godini.

Samo tri puta u prethodne dve godine Novak je na Mastersima zaustavljen pre polufinala (uključujući i drugo kolo u Parizu), a sada mu se to desilo tri puta u prvih pet ove sezone.

Beta/AP Photo/Andres Kudacki

Gorenavedeni pokazatelji jesu signali za ozbiljnu zabrinutost i malo ih deli od alarmantne situacije u kojoj bi ’crvena lampica’ bila uključena. Nadajmo se da za njome posle Rolan Garosa neće biti potrebe.

Takvi ili slični negativni nizovi događali su se i Federeru i Nadalu, koji su takođe bili najbolji na svetu. Rodžer je 2009. igrao polufinale Indijan Velsa i Majamija, treće kolo Monte Karla, osvojio je Madrid i ispao u polufinalu Rima. Posle toga je osvojio Rolan Garos jedini put u karijeri. Uz to, Švajcarac npr. cele 2008. godine nije osvojio nijednu Masters titulu.

Nadalu se nešto duži niz nije dogodio zbog njegove superiornosti na šljaci, ali i on je znao da omane na betonskim Mastersima u avgustu, pogotovo u ranoj fazi karijere kada je neuporedivo slabije igrao celokupni drugi deo sezone. Recimo, 2011. godine ispao je u drugom kolu Rodžers kupa, pa u četvrtfinalu Sinsinatija, igrao je finale na US openu, da bi potom u Šangaju ispao u trećoj rundi.

Igra – šta najviše brine?

Beta/AP Photo/Andrew Medichini

Prvo, Novak je ponovo počeo da obraća pažnju na okolnosti na koje ne može da utiče. Meč sa Hasom maltene je predao i pre početka – vetroviti uslovi više su pogodovali rivalu, ali Đokovića set i po kao da nije bilo na terenu. Iako se činilo da može da napravi preokret, bilo je kasno za buđenje.

Meč sa Dimitrovom – krajnje nekorektno ponašanje madridske publike toliko je iznerviralo Đokovića da je burno reagovao između drugog i trećeg seta. Ispostavilo se da je time jedino odmogao sebi, pošto je Bugarin već na startu odlučujućeg seta napravio brejk i čuvao ga do kraja.

Konačno, meč sa Berdihom – utisak je da je sve pod kontrolom, Đoković vodi 6:2, 5:3 i servira za meč (30:30). Iz gledališta su bespotrebno ometali Novaka, koji je izgubio koncentraciju, a iznervirao se i zbog lošeg stanja terena. Tako nešto ne sme da se događa, teren je bio isti i za Berdiha i bio je isti i dok je Novak igrao sjajno i stvarao prednost.

Beta/AP Photo/Claude Paris

Drugo, nešto češći porazi u kombinaciji sa povredom mogu da izazovu pad samopouzdanja. To je najviše došlo do izražaja upravo u okršaju sa Berdihom. Otkad gledam Đokovića, ne pamtim da je vodio sa 5:2 i izgubio set sa 7:5. Novak je to objasnio „velikim padom koncentracije“, a čini se da boljeg tumačenja i nema, uz naravno izvanrednu igru Čeha (posle prvog brejka Berdihov servis poboljšao se za nijansu, a Đokovićev do tada perfektni ritern opao je za podeok-dva na skali).

Pa opet, i kada je izgubio taj set, većina gledalaca očekivala je još odlučnijeg i jačeg Novaka u trećem setu. Međutim, Đoković je izgubio samopouzdanje, slao je vrlo kratke loptice (podsetio me je na Nadala kada mu nedostaje vere u sopstvene udarce) i omogućio je Berdihu da se potpuno razmaše.

Posle spasa više nije bilo, a Novak je izgubio dobijeni meč. Bio je to jedan od poraza koji „nije trebalo da se desi“, duel koji je nekako neshvatljivo izmakao.

Cele prošle godine Đoković je izgubio od četvorice tenisera, a da to nisu Nadal, Federer ili Mari – Izner u Indijan Velsu, Tipsarević u Madridu, Del Potro na Olimpijskim igrama i Kveri u Parizu.

Sada nije ni jun, a Novak je već izgubio od Del Potra, Hasa, Dimitrova i Berdiha. Nije potrebno naglašavati koliko je autoritet značajan u tenisu, Novak je mnoge mečeva dobijao ’pre nego što izađe na teren’.

Beta/AP Photo/Lionel Cironneau

Taj šampionski oreol ne gubi se tako lako, pogotovo kada se uzmu u obzir Đokovićevi rezultati u poslednje dve godine, ali porazi kao u poslednje vreme nesporno mu smanjuju psihičku prednost nad suparnicima. Kada se na to doda Novakova nedavna povreda i blagi pad samopouzdanja, rizik od iznenađujućih poraza raste.

Ipak, nije sve tako crno – Đoković jeste osvojio titulu u Monte Karlu, videli smo da nema problem kada je Nadal sa druge strane mreže. Naprotiv, to ga inspiriše i utiče da igra apsolutno opušteno.

Pozitivne su i Novakove varijacije pri servisu – i protiv Berdiha, a i ranije, dosta lakih poena osvojio je ne toliko brzim, koliko preciznim servisima i servisima sa mnogo rotacije.

Takođe, na Rolan Garosu će Đoković imati priliku da izbrusi formu i podigne samopouzdanje u dva-tri početna kola, kada protivnici ne bi trebalo da su toliko ozbiljni. Igra iz Kneževine, ali i meča sa Dolgopolovom i prvog dela duela sa Berdihom, kazuju nam da Novak nije zaboravio da igra. Potreban je samo mali podstrek da se sve vrati na staro.

Trofej u Monte Karlu i povreda

Beta/AP Photo/Lionel Cironneau

Kao u stripu sa više mogućih završetaka, tako su i momenti u prethodna dva meseca Novakove karijere puni jednog te istog pitanja – šta bi bilo kad bi bilo?

Šta bi bilo da je preskočio Monte Karlo? Šta bi bilo da je ispao u ranoj fazi u Kneževini, što je bilo realno? Šta bi bilo da je rešio da propusti Madrid? Šta bi bilo da je iskoristio jednu od tri set lopte za vođstvo protiv Dimitrova? Šta bi bilo da je u dva seta završio meč sa Berdihom?

Takva pitanja obično su izlišna, ali valja ih pobrojati samo da bi se videlo na koliko krivina je sve moglo da poprimi sasvim drugačiji tok.

Pobeda u Monte Karlu nesumnjivo je vrlo vredna, Novaku je još Sinsinati ostao da kompletira ’Masters Slem’, ali da li će Đoković taj trofej preskupo platiti? Bila je to dilema u kojoj nema ispravnog rešenja, ali Novak bi se sigurno pokajao da nije igrao. Taj isti takmičarski mentalitet koji ga je naterao da igra u Monaku čini ga i najboljim na svetu.

Beta/AP Photo/Matt Cilley

Pitanje koje se često neopravdano zanemaruje u proceni Đokovićevih rezultata jeste povreda skočnog zgloba zadobijena na Dejvis kup meču sa Kverijem.

Prvo, povreda razbija rutinu, veoma značajnu vrhunskim sportistima, a kod najboljih kontinuitet kvalitetnih treninga obično za posledicu ima i kontinuitet vrhunskih rezultata. Upravo je ta povreda priličnim delom uzrok pada Novakove samouverenosti.

Drugo, svako ko se ikada bavio sportom i povredio se, zna koliki je strah od obnove povrede kada se vratite na teren. U tenisu je koncentracija među tri najvažnija aspekta igra i ako niste u stanju da budete maksimalno fokusirani na svaki poen, šanse za povoljan ishod drastično opadaju. Ne na svaki poen, na svaku lopticu, jer ako samo za delić sekunde skinete pogled sa loptice, poen je izgubljen. Od Đokovićeve povrede prošlo je nešto više od mesec dana, to nije dovoljno dug period da bi sve negativne misli iščezle.

Koliko pripremni turniri znače pred Gren slem?

Beta/AP Photo/Lionel Cironneau

Da razjasnimo, turniri iz Masters 1000 serije sami po sebi su veliki trofeji vredni osvajanja. Ipak, Gren slemovi su vrhunac sezone, pa se uglavnom sve stavlja u kontekst u odnosu na njih.

Endi Mari, šampion na prošlogodišnjem US openu, predao je u Torontu meč trećeg kola Milošu Raoniću, a u istoj fazi izgubio je od Žeremija Šardija u Sinsinatiju.

Federer je pred Vimbldon izgubio u finalu turnira u Haleu od Tomija Hasa. Đoković pred osvajanje Australijan opena ove i prošle godine nije igrao nijedan zvanični pripremni turnir.

Koliko god se bavili predviđanjima, rezultati pre najvećih turnira ne moraju ništa da znače. Gren slem takmičenja su duga, nepredvidiva i igraju se na tri dobijena seta.

Beta/AP Photo/Lionel Cironneau

Prošle godine smo čak u završnicama imali pravilnost da gubi teniser koji je do tada lakše dobijao svoje rivale na turniru – poraz Federera od Nadala u Australiji, Federera od Đokovića na Rolan Garosu, Đokovića od Marija na US openu.

Da zaključimo, Novakovi slabiji rezultati jesu razlog za oprez, ali ne i za pesimizam. Đoković do početka turnira ima deset dana da se odmori, oporavi i pripremi za najveći izazov u ovom delu sezone – Rolan Garos. U prošlosti je bezbroj puta dokazao da je najjači kada ga mnogi otpisuju, zašto tako ne bi bilo i ovoga puta?

Kakvo je Vaše mišljenje o Đokovićevim igrama i rezultatima u prethodnom periodu? Može li Novak da osvoji Rolan Garos prvi put u karijeri?

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa).