Novak Đoković – trijumf nad sopstvenim demonima

Novak Đoković upravo je izgubio četvrti set finala Vimbldona, set koji je imao u džepu i koji je trebalo da mu donese titulu.

Saša Ozmo
Podeli

Stojeći u svlačionici Đoković je svestan brutalnosti značaja koji predstojeći peti set ima za njegovu karijeru. Sa jedne strane, novi poraz u Gren slem finalima koji bi crva sumnje u njegovoj glavi učinio još nemirnijim. Sa druge, pobeda koja bi donela sedmi Gren slem trofej i pogled u budućnost učinila primamljivim.

“Pričao sam sâm sa sobom kao ludak, pokušao sam da se stimulišem pozitivnim informacijama, da budem svestan trenutka i da budem zahvalan na trenutku da ljutnja i bes ne preovladavaju“, opisao je Đoković proces u kojem je sâm sebi bio trener.

I tada je Novak u stvari dobio meč – iako sa teškim bremenom na ramenima i pritiskom koji pokazuje svu okrutnost koju tenis nekada donosi, Đoković je izašao na teren sa odlučnošću u stavu koji je bio prisutan tokom celog meča. I uspeo je. Savladao je Rodžera Federera u njegovoj kući i ostvario najveću pobedu u dosadašnjoj karijeri.

Možda još veću pobedu Đoković je ostvario nad sobom – napokon je u najvažnijem meču uspeo od početka do kraja da drži koncentraciju, da bude pozitivan i da bude u udarcu. Pa i gem na 5:5 u četvrtom setu bio je više posledica gneva i frustracije, nego malodušnosti koju smo u prošlosti viđali. Sada je nije bilo, kao da je Novak rešio da će se boriti, trčati, skakati, sve dok trofej ne završi u njegovim rukama.

Doduše, u prvom setu videli smo posledice skorašnjih poraza – Đoković jeste bio bolji u tom setu, ali je sve ključne poene izgubio. Da bude još neobičnije, najveći broj važnih poena odlučivao se u dugim razmenama, koje bi po pravilu trebalo da pripadaju Novaku, ali nisu (slično je bilo i u njihovom polufinalu Vimbldona 2012).

Ipak, Đoković sebi nije dozvolio da ga to demorališe, nastavio je u istom ritmu, a kada je mentalni sklop takav, onda je i odvažnost u prelomnim trenucima veća. To se dobro videlo kada je spasavao brejk loptu u drugom setu, ali i pri rezultatu 5:4 u taj brejku trećeg seta kada je forhend posle Federerovog riterna smestio na liniju. Takođe, na brejk lopti u petom setu, kada je napao forhendom, zatim bekhendom po dijagonali i dočekao grešku suparnika. Ne kažu bez razloga da sreća prati hrabre.

“Ne postoji sigurno mesto kada igrate protiv njega, Novak je jak kao stena“, izjavio je Federer pred finalni dvoboj i bio je potpuno u pravu. Kada je Đoković na svom nivou, njegova igra je oklop u kojem protivnik tu i tamo može da napravi poneko udubljenje, ali probiti ga ne može. Kada jedan aspekt igre blago padne, drugi se diže i to nadoknađuje, pa tako ukrug.

Servis je bio jedno od najjačih Novakovih oružja u finalnom meču. U prva tri seta suočio se samo sa jednom brejk loptom, a iz te situacije krajem drugog seta izvukao se na način svojstven rivalu preko puta – sa dva uzastopna precizna prva servisa, a zatim i još jednim kojim je pripremio poen. Na početku je zbunio Federera nešto češće mu servirajući u forhend, a to je poslužilo kao odlična polazna osnova za dalje ’miksovanje’ – Rodžer je u velikom delu meča teško čitao Novakove servise.

Đoković je još jednom potvrdio da je njegov ritern verovatno najbolji u istoriji – uspevao je da vrati i neke ’nemoguće’ loptice, a na drugom servisu Federera bio je neumoljiv i slao ih je duboko, često pod noge protivniku. Mnogo je dokaza za to, ali ne gledajte dalje od poslednjeg gema meča.

Pre finala tvrdio sam da bi Novakov ’pasing šot’ mogao da bude jedan od ključnih faktora. U nekim prethodnim važnim mečevima Đoković je umeo da pasinge igra pomalo ziheraški, ali sada je bio svestan da protiv čudotvorca na mreži kakav je Federer mora više da se rizikuje. I jeste, a pasing mu je bio paklen – prolazio je ravno po paraleli i iz punog trka, snažno po dijagonali, ali i pod izuzetno oštrim uglom, a nekoliko puta je uspešno slao i lopticu pod noge suparniku. Takođe, uvek je ostajao miran kada bi Federer svojim ’čip&čardžom’ pokušao da ga destabilizuje i takve situacije u većini slučajeva završavale su se u Novakovu korist.

Dalje, Đoković je u dobroj meri neutralisao Federerov bekhend slajs – ili je odgovarao istom merom ili je lepo izvlačio spinove, a niti jednom nije zagrizao mamac i nerezonski izašao na mrežu posle Rodžerovih kraćih slajsova.

Ono što pobedu čini još značajnijom jeste činjenica da je i Federer igrao na veoma visokom nivou. Teško da bi i od koga drugog osim Đokovića izgubio treći set u kojem je servirao kao na vrhuncu svoje karijere. Takođe, od Federera Novak nije dobio mnogo poklona, koji su inače češći otkad je Švajcarac prešao 30. godinu.

Jedino mu je u dva gema početkom drugog seta opao nivo servisa, a u taj brejku trećeg seta pri rezultatu 4:3 promašio je relativno lak forhend. Sve ostalo Đoković je morao da zaradi krvavim radom i trudom.

Federerov bekhend bio je izuzetno stabilan – jedini put mu je u poslednjem gemu potpuno pobegao sa reketa. Takođe, njegovo kretanje u defanzivi bilo je besprekorno – ’skvoš’ udarcima iz zgloba forhendom ili bekhend slajsom toliko je puta iz podređene situacije stvarao ravnotežu u poenu da se činilo kao da je Nadal s druge strane mreže.

Rodžer je naterao Đokovića da prođe kroz isto ono što je Rafael Nadal prošao 2008. godine. Da bi pobedio Federera na Vimbldonu, moraš da ga pobediš više puta. Prvi put Federer je magiju izvukao kada je Novak servirao za meč u četvrtom setu – ceo dan Rodžer nije napao bekhend paralelom, a onda je pri rezultatu 30:30 poslao dve uzastopne oštre i duboke loptice koje su mu donele brejk, a posle i četvrti set (setite se, bekhend vinerom spasao je jednu od meč lopti protiv Nadala 2008).

Drugi put, kada je Đoković pri rezultatu 4:3 imao treću brejk loptu u tom gemu. Federer je izašao na mrežu posle drugog servisa, Novak mu je poslao lopticu pod noge i mislio da je završio posao, ali Rodžer uspeva da odigra poluvolej koji niko drugi na planeti ne bi mogao da izvede. I to u kakvom trenutku.

Jedino što nije bilo na nivou Federera iz najboljih dana jeste njegov forhend, koji je uprkos ponekom briljantnom potezu vidno izgubio na ubojitosti.

“Iskreno, ovo je bilo najkvalitetnije Gren slem finale čiji sam bio učesnik. Najduže je bilo sa Nadalom u Australiji 2012, ali kada je reč o nivou igre od prvog do poslednjeg poena, ovo je definitivno najbolji meč“, izjavio je Đoković.

I zaista, uz spomenuto vimbldonsko finale 2008. godine, Novak i Rodžer verovatno su odigrali najbolji meč u 21. veku.

Đoković je osvojio drugi Vimbldon i vratio se na prvo mesto na svetu. Đoković je postao prvi čovek koji je savladao Federera na sva četiti Gren slem turnira. Đoković se sedmom najvećom titulom izjednačio sa legendama poput Vilandera i Mekinroa, a prišao je na samo korak od Lendla, Konorsa i Agasija. Ali nije zato ova pobeda najveća u njegovoj karijeri.

“Nisam dozvolio da mi emocije izblede, kao što je verovatno bio slučaj na Rolan Garosu pre nekoliko nedelja. Ovo je posebna pobeda – došla je u ključnom trenutku za moju karijeru, posle nekoliko poraza u Gren slem finalima. Počeo sam malo da sumnjam u sebe, mnogo mi je bila potrebna ova pobeda. Pokušaču da je iskoristim na najbolji mogući način kako bi mi samopouzdanje poraslo za ostatak sezone i karijere“, kaže Novak.

Tačno u centar. Demoni više ne stoje na ramenu i ne šapuću o porazima u važnim mečevima, Đoković je stenčugu gurao uzbrdo do vrha planina, uspeo je da je izgura i da je uz pobednički smeh i suze radosnice strovali nizbrdo u provaliju, u zaborav.

Zato pobeda nad Federerom može da bude prekretnica za naredne Gren slem turnire – kada je Đoković pun samopouzdanja, oklop njegove igre postaje još deblji i retko ko može da se nosi sa njime.

Čekamo US open.



Novak Đoković – Rodžer Federer 6:7 (7-9), 6:4, 7:6 (7-4), 5:7, 6:4
Trajanje: 235 minuta
Asovi: Đoković 13, Federer 29
Duple greške: Đoković 3, Federer 5
Ubačeni prvi servis: Đoković 62% (108-174), Federer 69% (133-192)
Poeni na prvi servis: Đoković 73% (79-108), Federer 77% (102-133)
Poeni na drugi servis: Đoković 65% (43-66), Federer 44% (26-59)
Najbrži servis: Đoković 200 km/h, Federer 205 km/h
Prosečna brzina prvog servisa: Đoković 187 km/h, Federer 185 km/h
Prosečna brzina drugog servisa: Đoković 148 km/h, Federer 161 km/h
Poeni na mreži: Đoković 20-35 (74%), Federer 44-67 (66%)
Brejk lopte: Đoković 4-15 (27%), Federer 3-7 (43%)
Poeni na ritern: Đoković 64-192 (33%), Federer 52-174 (30%)
Direktni poeni: Đoković 68, Federer 75
Neiznuđene greške: Đoković 27, Federer 29
Ukupno osvojeni poeni: Đoković 186, Federer 180

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)

Analize

strana 1 od 13 idi na stranu